istorisko neznanje

Pomozi Bog Savo.

Treba da nasi vrapci znaju ali samo nasi pametnjakovici koji gledaju da se obogatena racun svoje brace nece da vide..

Jadan smo mi narod kad vise ima mrznje brat protiv brata nego protiv ogavnog I gladnog razaraca I okupatora nase otadzbine.

Mi smo davno prokockali nasu buducnost jos od same izdaje  Brankovica I njgovih izdajnka Draskovic I I njegovi izdajnici su predali sve nase rkete I rafinirani uranijum Americkim Jevrejima.

Pozdrav svima od milana. 

Istorisko neznanje

 

Istoriskim neznanjem, danas se jos uvek u Srbiji na srpskim  svadbama i ostalim zabavama igra SOTE MORI SOTE MASALA ne znajuci da je to igra slavlja dok su  na lomaci gorela srpska deca .

Na Kosmetu je harao Kacak-odmetnik Azem Bejte iz sela Galice. Nakon  pogibije Azema Bejte ,njegova zena Sota Galica je preuzela ulogu svoga muza i  stala na celo odmetnika. Igra Sote mori Sote nastala je kada je  Sota na planini Mokri na Kosmetu, uhvatila sestoro srpske dece-cobancica, povezala ih , nalozila vatru i gurnula ih u oganj. I dok su deca gorela  Sota je sa Kacacima igrala svoju igru  oko vatre, orgijala i pevala ; 

 

"Sote mori Sote. masala, davno zelim  Sote, mori Sote da te igram ja,"

 

Na mestu dogadaja podignuta je bila spomen ploca, koja je posle Drugog Svetskog Rata, uklonjena iz politickoh razloga, radi sirenja bratstva i jedinstva. Sote mori Sote je i dalje igrana kao siptarska narodna igra gde devojka izaziva momka.  To je velika istoriska podvala srpskom narodu, koji iz neznanja kako je zapravo nastala ta igra i dalje se igra na srpskim svadbama i veseljima.  S toga  treba preduzeti sve neophodne mere da se srpski narod upozna sa   nastankom ove igre i iskoreni iz upotrebe kod srpskog zivlja.

 

O stradanjima srpskog naroda na Kosmetu jos su svojevremeno  nasi intelektualci :Voislav Ilic,Nusic i Rakic , u svojstvu konzula  Kraljevine Srbije u Vilajetu  KIM, ukazivali, na  siptarske zulume Kacaka , nad  srpskim  zivljem. Izvestavali su Portu i srpsku vladu o stanju zuluma nad Srbima vapajuci da se  spreci ubijanje i proterivanje Srba sa Kosmeta.

Problem sa Arnautima i Kacacima na Kosmetu nije od juce. Posle Berlinskok Kongresa 1878. godine i PRIZRENSKE LIGE Albanci ne odustaju od nezavisnosti Kosmeta. U tome su im pomagale velike sile i dans isto cine, tako da je ostvaren san Prizrenske lige o nezavisnoj drzavi Kosovo.

 

 Apelujem na srpske patriote,sve politicke organizacije i nadlezne institucije da ova  istina o  nastanku Sote mori Sote bude shvacena kao tragican dogadjaj i jednom za sva vremena bude upamcena kao zlocin  nad nejakom srpskom nejaci sest  srpskih cobancicva koji su nasli smrt na lomaci od  kacanskih zlocinaca.predvodjenih od strane  Qerimi Galici Sota, zene Kacaka Azema Bajte, danasnjeg siptarskog idola. Da se na mestu stradanja  srpskih cobancica na planini Mokri,  na Kosmetu podigne spomen ploca stradaloj srpskoj deci  od arnautskih Kacaka.

Vidanovic

 

 

 

 

Историјско незнање
„Шоте мори шоте"

На прославама, свадбама и осталим забавама играју Срби "Шоте мори шоте" незнајући за суморне историјске чињенице везане за ту „народну игру".

Ћериме Хаљиљи Галица – Шота и Азем Бејта из села Галица

 

Чим споменемо ријеч "шота" одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Поријекло имена шота долази од имена Шота Галица, жени србомрсца "качака" (одметника) Азема Бејте из села Галице (1889.-1924.) који је својевремено харао по Космету и Метохији.

Шота Галица је након мужевљеве погибије зулумћарила и предводила одметнике. У српском народу сачувано је сећање на ужасан догађај када је Шота ухватила шесторо српске деце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.

Док су деца горјела Шота је са "качацима" играла своју игру око ватре, оргијала и пјевала: "Шоте мори шоте, шоте машала, давно желим шоте, мори, шоте, да те играм ја!". На месту страдања невине дечице подигнута је спомен-плоча која је стајала до краја Другог светског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували "братство и јединство", још једном потурајући народу лажне историјске чињенице. Азем Бејт или Бејта је идол и на данашњим шиптарским форумима... Планина Мокра је на северозападу Космета, а право име за Шоту Галицу (често и Шота Гаљиница) је: Qериме Халили Галица – Шота, што би се на српско читало као Черими Хаљиљи Галица - Шота.

"Шота" није настала тако давно, да се људи не би сећали, односно знали како је настала. Стога ову комунистичку историјску подвалу, да се ради о шиптарској народној игри где девојка изазива момка.... морамо одбацити и држати се проверених историјских чињеница, ма колико се оне дијаметрално разликују од досадашњих „историјских" објашњења. Шири текст о томе је написан у листу "Светосавско звонце", објављен почетком 2007. Стога је играти шоту на разним весељима и присећати се сцене спаљивања деце више него морбидно. Поготову је то недопустиво на српским свадбама и весељима бар за оне људе који имају минимум части и националне одговорности према својој нацији.

Цена наше инфериорности и незнања је сувише скупо плаћена да себи ЈОШ једном у историји дозволимо "братство и јединство" преко крви и костију наших предака, наше деце и нашег народа.