Ovo nije prvi pu da se cuje o nediplomatiji srpske diplomatije, o arogantnom ponasanju prema usoblju, nestrucnoj srpskoj diplomatiji, srpskim diplomatama stranih drzavljana u pojedinim ambasadama sirom sveta.Ambasadorima policajcima, konobarima, obicnim sluzbenicima, bez diplomatskog iskustva i odgovarajuce strucne spreme. Naimenovanje po partiskoj pripadnosti, porodicnim vezama,prijateljstvu .To se samo u Srbiji moze i nigde vise.Postavljanje stranih drzavljana za ambasadora Srbije, do sada osim u Srbiji nigde nije zabelezeno. Zato i nije cudo sto srpsku politiku vode inostrani faktori.Pored ambasada u kojima su legalni spijuni inostranih zemalja infiltracija spijuna je legalizovana prisustvom u svim drzavnim organima, narocito vojsci i General stabu. I domaci namestenici po ambasadama su saradnici inostranih obavestajnih sluzbi. Obratite paznju na jos jedan u nizu napisa o nasoj diplomatiji.
Ovom prilikom zelim da nesto kazem o nasem nazovi ambasadoru u Francuskoj Dusanu Batakovicu, koga poznajem nogo ranije pre nego sto se dokopao mesta ambasadora u Grckoj i sada u Francuskoj. To je covek koji je mnogo ranije zaplovio u sluganske delatnosti radeci za strane naredbodavce, protiv interesa svoga naroda. Po toj duznosti poceo je da lansira i promovise diktatorski rezim Slobodana Milosevica.Izmedju ostalog,posetio je i Kanadu. Cuo je za tadasnji ETNICKI TV PROGRAM u Montrealu i preko prijatelja posto poto ,pokusao je da javno kaze sve sto mu je stavljeno u zadatak o tadasnjoj Jugoslaviji pod Milosevicevom "diktaturom". Prihvatio sam nametnuti intervju Batakovica na TV, ciji sam bio Producent,Urednik i Voditelj. U pocetku je bio uvidjajan i drzao se odgovora na postavljena pitanja, ali je vrlo brzo presao okvire dozvoljenog. Van pitanja, poceo je da seje neistine i mrznje u tadasnjoj Jugoslaviji. Naravno krivicu takvom stanju pripisao je Srbima..Srbi su po njemu krivci za sve sto se dogodilo i sto ce se dogoditi na tim prostorima. Pokusao sam da Batakovica vratim u okviru postavljenih pitanja , ali bez uspeha. Pustio sam ga da istrtlja sve sto je imao u planu. Posle svega pitao me kada ce intervju biti objavljen. Nasmejao sam se i rekao NIKADA. Skocio je onako besan da me ubedi da intervju posto poto mora da bude objavljen.Istina se mora saznati. Toliko je daleko isao da je preko veza bilo optuzbe da ne postujem ljudska prava i slobodu govora.Da sam povredio akademskog gradjanina[ nekog mastiljara u Akademiji Nauka]. Ostao sam pri svojoj odluci. Intervju nikada nisam objavio. Ipak je preko veze i prijatelja dosao do kasete intervjua, kao dokaz uspesne misije u Kanadi, da se pohvali da je cak bio i na TV. Ovo navodim kao prilog svemu onome sto je o Tabakovicu receno.Ne zamislivo je da MIP njegovoj deci placa skolarinu u Francuskoj na engleskom jeziku. Ne shvatljivo je kako neki ambasadori zloupotrebljavaju svoj polozaj. Putuju privatno na racun drzave. Posecuju pozorisne prestave,zlouportebljavaju sluzbena vozila u privatne svrhe. O trosku drzave kupuju klavire, rentaju prostorije ambasade stranim drzavljanima i omogucavaju dostupnost svim drzavnim tajnama. Posebno se isticu svojim drskim ponasanjem prema osoblju. Nije cudo sto neki od novo naimenovanih sluzbenika odbijaju naimenovana u ambasadama u kojima caruju razno razni Tabakovici, Ognjenovici Milovici,Kurjak i mnogi drugi poznati po svom drskom ponasanju.
Diplomata Kurjak poznata po vrlo cestoj upotrebi recenice kojom hoce da naglasi da je licna prijateljica Borisa Tadica i da joj niko nista ne moze kad kazek :"Ja sam mala travka, sto me vise cupate sve brze rastem". Doslo je vreme metli i velikoj cistki, da se ocisti gamad i kukolj na svim nivoima.Prilika zato su naredni parlamentarni ,opstinski i predsednicki izbori 6. maja 2012. Vredno je spomenuti da se zna-kako je moguce da se Boris Tadic ponovo kandiduje za predsednika Srbije, ako to Ustav zabranjije. Po Ustavu predsednik drzave ne moze biti biran vise od dva mandata. Ali i to je u Srbiji moguce. I na kraju, predsednik skracuje mandat, kako kaze da bi ustedeo novac u budzet na posebnim izborima za predsednika. Zato skracuje svoj mandat a ne daje otkaz, kako je ustavom receno. I pored takozvane ustede , Cvetkovic izjavljuje da je iz budzeta izdvojeno Milijarda i 39 miliona dinara za predsednicke izbore. Koliko bi miliona kostali tek izbori van skracenog mandata. Odakle sada para u budzetu , ako za druge potrebe novca nema. Narod pamti predhodna izborna obecanja. Obecavaju ponovo ono sto su obecaki a nisu izvrsili. Kako im verovati, da ce otvoriti nova radna mesta, da ce privuci strane investitore,oziveti mala i srednja preduzeca, stimulirati poljoprivredu, stimulisati natalitet i iskoreniti Belu kugu, i sta sve nije obecavano. Cak i 1000 evra svakom stanovniku drzave Srbije. Smatraju da narod nema pamcenje. Narodu su dosta prazna obecanja i mlacenje prazne slame.
Vidanovic
Diplomatija
Dugovečni mandat omiljenih ambasadora: pod zaštitom doskorašnjeg predsednika Srbije
Trst je naš, a čiji je Nikšić?
Večni, nesmenjivi, osioni, zahtevni, sujetni, osvetoljubivi... To je slika vodećih ljudi u većini diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije u svetu. Na neka imena podseća i Tabloidov insajder, istražujući njihove male i velike patologije. Zašto je ambasadorki koja ne zna da svira potreban klavir, kako je milicioner iz Nikšića postao konzul Srbije u Rimu i zašto su crnogorski kadrovi u MSP-u izgubili kontakt sa rodnim selima...
Piše: Insajder D-6
Ambasador Republike Srbije u Parizu, Dušan T. Bataković, neprimernim ponašanjem i arogantnim odnosom prema svojim saradnicima, izaziva animozitet skoro svih diplomata u MSP-u. Iskusne diplomate, upravo iz ovakvih i sličnih razloga, izbegavaju svaku saradnju sa njim i nerado prihvataju (a mnogi vrlo burno i odbijaju!) premeštaj u ambasadu u Parizu. Skoro sve svoje saradnike iz prethodnog službovanja u Atini, pa i sada u glavnom gradu Francuske, Bataković je zbog lične sujete i osionosti vratio u zemlju još pre isteka mandata.
U komunikacijama sa svojim saradnicima ovaj ambasador, nažalost, vrlo često koristi omalovažavajući i uvredljiv rečnik, u najmanju ruku nedostojan visokoj funkciji koju obavlja. Zbog ovakvog ponašanja bio je opomenut u MSP-u.
Svoju osionost Bataković je u svakoj prilici koristio da saradnicima "ukaže" na to kako je imao i ima apsolutnu podršku i zaštitu predsednika Tadića. U svakoj prilici kad bi se zadesio u blizini, sad već bivšeg predsednika Tadića, Bataković nastoji da pokaže svoju servilnost i veliko prijateljstvo (ljubeći se) sa svojim neprikosnovenim vođom, bez obzira na to da li se radi o susretima državnih delegacija gde i on učestvuje ili prilikom službenih susreta, a da pri tome ne poštuje ni osnovne norme protokola.
Zbog navodne "zaštite sa najvišeg mesta", njemu je bilo sve dozvoljeno, pa čak i enormno finansijsko trošenje sredstava! Tako je, na primer, isposlovao da mu MIP Srbije plaća školarinu za ćerku i sina, i to za učenje na engleskom, u internacionalnoj školi u Parizu, mada takvu privilegiju drugi ne mogu da dobiju!
Vrlo često, u rezidenciji ambasade koja je velika i velelepna, desi se da nema mesta za prenoćište službenih delegacija, jer u njoj često spavaju prijatelji ambasadora Dušana T. Batakovića. Bivši predsednik Tadić sprečio je istragu o nasilnoj smrti žene Dušana T. Batakovića i njegovom doprinosu tragičnom ishodu!
Ambasadorka Republike Srbije u Kopenhagenu, Vida Ognjenović, velika je ljubimica doskorašnjeg predsednika Tadića, i za svoga mandata je više boravila u Beogradu nego u Danskoj, gde bi trebalo da obavlja svoju diplomatsku dužnost.
Nijedna premijera pozorišne predstave u Beogradu ne može da prođe bez nje, niti bilo koja ozbiljnija kulturna manifestacija ili zasedanje glavnog odbora Demokratske stranke, čiji je uvaženi član. U protekloj godini, kad joj se prohtelo, Vida Ognjenović je o trošku MSP-a više puta dolazila u Beograd, i to uglavnom kad se radilo o privatnim posetama.
Po stupanju na dužnost, ova dramska spisateljica, a sada i ambasadorka, bila je nezadovoljna rezidencijom, pa je dobila posebnu saglasnost da iznajmi drugu (enormno veću od prve), pa čak i da kupi koncertni klavir (jer je to žarko želela!) iako ne ume na njemu da svira. Prethodni učinak njenog rada u diplomatiji u Oslu (Norveška) nije bio primećen, kao ni ovaj sada u Kopenhagenu.
Ambasadorka Republike Srbije u Moskvi, Jelica Kurjak, mimo svih propisa MSP-a i diplomatskih običaja radi već punih jedanaest godina u ambasadi, zahvaljujući pre svega članstvu u Demokratskoj stranci i njenom velikom prijatelju i zaštitniku, doskorašnjem predsedniku Tadiću. Na dužnost savetnika ambasade Srbije u Moskvi stupila je 2001. godine. Po isteku mandata 2006. godine, dobila je odluku ministra da se vrati u Beograd, jer joj je došla zamena u Moskvu (veoma iskusan i profesionalan diplomata), ali je na intervenciju Tadića ta planirana zamena, nakon kraćeg vremena, vraćena u MSP. Isti slučaj je bio i sa novoimenovanim ambasadorom Stanimirom Vukčevićem, koji je, nakon samo godinu i par meseci, vraćen u zemlju da bi Jelica Kurjak bila imenovana za ambasadora.
Prema svedočenju njenih saradnika, Jelica Kurjak od početka uvodi pravu diktaturu u ambasadu Srbije, što narušava dobru radnu atmosferu kolektiva. Svakodnevno, mimo svih predviđenih vidova komunikacije, navodno komunicira sa Tadićem SMS prukama i pri tome želi da stavi do znanja svojim saradnicima u kakvom je bliskom odnosu sa doskorašnjim predsednikom. Ostala je zapamćena po svojoj omiljenoj izreci: "...ja sam mala travka, što me češće čupate ja više rastem!", aludirajući na to da joj niko ništa ne može.
Pojedincima u MSP-u omiljene destinacije službovanja u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije su: Rim, Milano, Trst, Rijeka, Podgorica, Herceg Novi... Da bi ostvarili svoje želje uz pomoć crnogorskog lobija, koji je neprikosnoveno najači uticajni lobi u državnoj administraciji Republike Srbije i kancelarije bivšeg predsednika Tadića, sva rukovodeća mesta pomenutih DKP drže ovi kadrovi...
Generalni konzul Republike Srbije u Trstu, Momčilo Milović, bivši je direktor Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i bliski prijatelj Bojana Pajtića. Premešten je na dužnost u Trstu, a da pri tome nije imao nikakvo diplomatsko iskustvo, niti bilo kakve ozbiljne diplomatske i konzularne pripreme u Ministarstvu spoljnih poslova. Na dužnosti generalnog konzula više vremena provodi u Portorožu, gde ima privatni biznis, nego u Trstu.
Njegov prvi zamenik, Zoran Đurišić, konzul-savetnik (Crnogorac koji je preko crnogorskog lobija uvek nezasluženo uspevao da dobije premeštaj u inostranstvo - Italiju, pre mnogobrojnih kvalitetnijih kadrova od njega u MSP-u) po treći put službuje u Italiji i veoma je brzo našao zajednički jezik sa novim šefom, svojim zemljakom, jer se i on dobro snalazi u raznim poslovima.
Konzul u ambasadi Republike Srbije u Rimu, Ljubomir Mirković, više od sedam godina obavlja ovu dužnost u "večnom gradu", a mandat mu je, mimo svih pravila, ponovo produžen do daljeg! Kao zet Danice Drašković i bivšeg ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, bez ikakvih stručnih kvalifikacija, šalju ga u Rim. Pre stupanja na dužnost bio je komandir milicije u Nikšiću! Njegovo postavljanje za konzula izazvalo je neviđeno nezadovoljstvo iskusnih i profesionalnih diplomata u MSP-u! Državljanin je Crne Gore!
Imajući u vidu činjenicu da u ambasadi radi i šef konzularne službe koji je profesionalac, Mirković se u proteklim godinama nije hvatao posla niti je izražavao želju da bilo šta nauči iz konzularne prakse već je statirao u ambasadi znajući da ima zaštitu od porodice Drašković i od uticajnog crnogorskog lobija što se više puta do sada pokazalo.
Konzul žeran u generalnom konzulatu Republike Srbije u Rijeci, Zoran Popović, (član Demokratske stranke, a ranije JUL-a i SPS-a) za neke je bio konfliktna ličnost, te je pomoću uticajnih ljudi iz kabineta Tadića i crnogorskog lobija premešten pred kraj mandata iz ambasade u Zagrebu u konzulat u Rijeku. Na ovom radnom mestu nije uspeo da ostvari očekivane rezultate niti je uspostavio dobre odnose sa našom dijasporom, pa su predstavnici dijaspore izrazili svoje ogorčenje i nezadovoljstvo u Ministarstvu spoljnih poslova ponašanjem konzula. Imajući u vidu činjenicu ko stoji iza Popovića i kako je na neregularan način postavljen za konzula u Rijeci, ministarstvo je ostalo indiferentno na pritužbe delegacije srpske dijaspore iz Istre. Međutim, u Zagrebu je kao "broj 2" dobro radio, što je isto bilo i sa slučajem u vreme službovanja u Bukureštu, gde je takođe bio zamenik ambasadora.
Generalni konzul Republike Srbije u Herceg Novom, Marina Jovičević, zahvaljujući vezama po dolasku u MSP, 2002. godine, i to bez ikakvog diplomatskog iskustva, meteorski je napredovala sa mesta prvog sekretara na mesto direktora Direkcije za regionalne inicijative, a potom za pomoćnika ministra, što je nezapamćeno i u najvećim kadrovskim nadigravanjima MSP-a!
Neke diplomate u Italiji, ali i na istočnim obalama Jadrana, skoro obavezno su crnogorske provenijencije. To je jedna posebna vrsta, jedan "antropogeografski fenotip", to su ljudi koji su, u stvari, izgubili kontakt i sa Crnom Gorom i sa Podgoricom, ali su se zato u Srbiji izuzetno dobro pozicionirali, takoreći zacementirali!
http://magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=256&cl=11