31 October 2012

Како сам постао ратни злочинац

Gospodine Dvorzak,izrazavam duboku licnu zahvalnost za text u prilogu kojim ste sve rekli.Dokumentarnom filmu i ponudjenim  veoma osmisljenim panelima koji su obisli svet.To jeveliki doprinos  pravdi i istini. Ono sto ste ponudili  bivsoj ministarki inostranih poslova SAD je istina preko koje se nesme zmuriti. Cak i oni koji su do sada zmurili pred istinom  moraju progledati. Reakcija vase zemljakinje Olbrajtke na  vasu ponudu je dno dna licnosti ,koja je bila na celu americke diplomatije. Nazvati coveka ratnim zlocincem ,sto je pravom zlocincu pruzen dokaz  o pocinjenim zlocinima u takozvanoj humanitarnoj akciji nad Srbima, nezapamcenom agresijom u kojoj je stradalo na hiljade neduznih Srba. Zemlja razorena i uranijom zagadjena, svakodnevno odnosi ljudske zivote i odnosice  dok je sveta i veka. Vas primer je put kako se treba boriti protiv nesistine i nepravde.Pravi heroji, branioci otadzbine salu u Hag, dok pravi zlocinci poput Klintona Olbrajtke ,Vesli Klarka,Kusnera, Solane ,Ahtisarija,Tacija i mnogih drugih i domacih kolaboranata ostaju nekaznjeni.Opravdavaju agresiju pod geslom humanitarne akcije. Primer ste  sadasnjem srpskom rukovodstvu kako se treba suocavati sa istinom. Braniti  svoj narod i drzavu od otimacine drzavnog bogatstva Kosmeta. Za svoje zasluge gospodine Vaclav zasluzujete da ponesete ime  neke beogradske ulice i pocesno drzavljanstvo Srbije. Danasnje rukovodstvo Srbije nebi smelo ostati ravnodusno prema vasim zaslugama.U slucaju nepravde prema vama da dospete u Hag zbog  demostrirane istine, ceo srpski i sav slobodoljubivi svet  morao bi stati uz vas i vasu odbranu.

Jos jednom  hvala za sve sto ste do sada ucinili za pravdu i istinu, bratskom srpskom narodu

Vidanovic

Begin forwarded message:



 

Како сам постао ратни злочинац

 

Вацлав Дворжак   

субота, 27. октобар 2012.

Постати ратни злочинац је у данашњем свету релативно лако. Довољно је да вас тако означи америчка администрација и тај сте. Најближа станица Хаг са својим судовима. Описаћу вам укратко како сам се у тој ситуацији нашао ја.

 

Моје ратно злочинаштво је почело сасвим ненападно и невино. Чекао сам дуги ред са интересентима за потпис госпође Олбрајт. Аутограмијада се одржавала на првом спрату палате књига Неолуксор, а ја сам за бившу госпођу државну секретарку владе САД спремио поклон.

Документарни филм „Отето Косово" са енглеским титлом, као и пар плаката. Обезбеђење ме је додуше упозорило да госпођа Олбрајт потписује само своју књигу а не неке плакате или  фотографије, али са поклоном су ме пустили даље. Заједно са мном су били и моји пријатељи. Са њима сам се управо вратио са путовања по Косову, које је имало за циљ упознавање те српске покрајине.

„Госпођо Олбрајт, донео сам вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову." Испрва осмех бивше министарке спољних послова, почео је полако да се криви у тренутку када сам извадио плакате. На њима су се налазили само фотографски мотиви из последњих ратова на Балкану. Поред стола где су се књиге потписивале нисам био сам. Било нас је петоро а плаката  такође пет. Замолио сам госпођу Олбрајт да нам уместо књига потпише остала своја дела којима се прославила на Балкану.

На првом плакату су били мотиви из рата у Босни. Подсетили су нас на то како је америчка администрација у Босну довела џихад, и са Ираном координирала наоружавање и снабдевање 4000 муџахедина, којима се у то време био управо завршио „посао" у Авганистану. Преко 98000 мртвих, мржња, као и етнички и верски очишћени простори средње Босне су коначан рачун овог рата. Следећи мотив су биле фотографије посечених српских глава, са којима су људи команданта Орића играли по Сребреници фудбал, пре него што је град од муслиманских злочинаца ослободила Војска Републике Српске. То што су САД тада стале на страну исламских фундаменталиста, дело је пре свега госпође Олбрајт, господина Клинтона и његове супруге. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, на почетку босанског грађанског рата, вршио је притисак на вођу босанских муслимана Изетбеговића да откаже тек потписани Лисабонски споразум (Кутиљеров план), и тако упропасти мир у Босни на неколико дугих крвавих година. То је било дело тадашње америчке дипломатије. 

На другом плакату је била приказана операција Олуја. Том приликом је из Хрватске, са својих вековних огњишта било протерано 220000 Срба. Етничко чишћење огромних размера. Њени организатори до данас нису кажњени, а Срби на своју имовину не могу да се врате. Госпођа Олбрајт је тада, на тлу Организације УН, одвраћала пажњу тврдњама о масовним убиствима у Сребреници, махала сателитским снимцима на којима су наводно забележене свеже масовне гробнице. Фотографије су до данас наводно тајне. Можда зато, да се госпођа Олбрајт не би додатно бламирала. На означеним местима наиме никакве гробнице нису биле пронађене. Само је у ствари  госпођи Олбрајт  било потребно да на позорници ОУН, пред светом и америчким бирачима оправда припремано бомбардовање положаја војске босанских Срба, за које су босанске Потурице и међународни муслимански авантуристи били кратки. На заборавимо да је тада Осама бин Ладен био амерички савезник, и по свету путовао са пасошем муслиманске државе која се управо рађала у Босни и Херцеговини. Антисрпска пропаганда, измишљене масовне егзекуције цивила у Сребреници итд., требало је да одвуку пажњу од припреманог етничког чишћења у Хрватској односно Крајини и Славонији. Оно је почело месец дана након ослобађања Сребренице под називом Олуја. Операцију је тада стручно припремило и рукводило неколико десетина америчких официра, који су од стране владе САД били привремено пенизионисани како би могли да ступе у службу приватне ратне фирме. Испланирали су и са хрватском војском извршили геноцидни напад на хрватске Србе. По завршетка овог „џоба", војска Сједињених држава их је опет примила назад на њихове раније функције, у исту платну категорију. На овај начин су режисери тог гнусног чина избегли непријатна питања новинара у Конгресу.

Трећим плакатом смо желели да госпођу Медлин, рођену Корбел подсетимо на њену срамну улогу у агресији против оснивачког члана Организације Уједињених нација – Југославије. Бомбардовање, које је њен пријатељ Хавел назвао „хуманитарним", значило је не само кршење Повеље ОУН већ и Вашингтонског уговора (Повеље НАТО). Олбрајтова је у функцији министарке спољних послова САД грубо погазила међународно право, што представља тежак међународни злочин. Мртва српска деца, људи погинули у возовима, аутобусима и избегличким колонама за госпођу Олбрајт су представљали „колатералну штету" њене „хуманитарне" агресије.

На четвртом плакату је приказано отимање две јужне српске области – Косова и Метохије – и поклањање ове територије албанској наркомафији. Једна од фотографија бележи заљубљени поглед госпође Олбрајт упућен Хашиму Тачију, данашњем „косовском премијеру". Шмекер је, свака част, госпођи Олбрајт се не чудим, али такође је у питању и тражени терориста у међународним размерама, који је основано осумњичен за трговину људским органима отетих и поубијаних становника Косова и Метохије. Тако барем стоји у извештају Дика Мартија који је изнесен у Савету Европе. Госпођа Олбрајт је и тада, 1999. године водила америчку дипломатију а њене дипломате су трагале за било каквим изговором за напад на Југославију. На крају је то био инцидент у Рачаку, догађај инсцениран уз помоћ терористичке организације УЧК. Њу су додуше НАТО окупатори, након заузимања Косова и Метохије, одмах забранили, али њени чланови укључујући командни кадар, заузели су места у влади, парламенту, политичким странкама, војсци, полицији. И тако, у складу са тиме, данас изгледа Косово. Пре недељу дана сам се са пријатељима вратио са Космета те можемо да реферишемо. Отцепљење Косова, насилно прецртавање европских граница без сагласности држава којих се то тиче, без сагласности ОУН је следећи међународни злочин који би верни читаоци сабраних дела Олбрајтове требало да имају у виду. Уосталом, реците, неће ли се цена њеног потписа повећати сазнањем да потписана, није само славна дипломаткиња, мила земљакиња и вешта списатељица, већ исто тако и познати ратни злочинац који своје злочине лукаво скрива иза „борбе за људска права и слободу".

И још пети плакат – трешња на торти.

Госпођа Олбрајт је заједно са братом првог именованог протектора окупираног Косова др Кушнера, основала компанију ИПКО. Нечасним методама, уз помоћ бивших чланова УЧК, елеиминисали су са тендера конкуренцију, формирали мрежу мобилне телефоније на Косову, а пре него што су фирму продали, косовској полицији су наложили да уништи другу конкурентску фирму мобилне телефоније како би подигли цену своје фирме. Добит за Олбрајт Груп је према албанским новинама Коха Диторе износила 200 милиона долара, за госпођу Олбрајт добит 5 % од те цене. Сасвим лепа награда за ноторно кршење међународног права и ратно хушкање.

Реакција госпође Олбрајт на наше плакате сама по себи довољно говори. Уместо дипломаткиње, у њој је победила друга Олбрајтова. Наше плакате је почела да кида и цепа. Хистерични крик „get out, get out…" одјекивао је у занемелој сали књижаре Неолуксор. Даље се само сећам грубог напада обезбеђења палате књига, гурање, током кога су млади људи који су стајали поред добацивали „крвава бабо"; увреде на адресу мог скоро слепог пријатеља који ме је пратио; фотографкињу је обезбеђење оборило на  земљу ... Вика „Без фотографисања! Без снимања!" У том тренутку су ми попустили нерви, извињавам се, али нисам дипломата, и почастио сам бившу госпођу државну секретарку владе САД  титулом, коју сам о њој много пута чуо у Србији, на Косову, Македонији, Републици Српској, Црној Гори: „Балканска касапкиња".

Госпођа Корбел Олбрајт, некада наводно узор дипломатског шарма, опет је повисила глас. Викала је на мене и моје пријатеље. „Ви сте ратни злочинци! Ви сте ратни злочинци!" Тако се то десило. Онај на кога би некада госпођа Олбрајт показала прстом, био је крив. Одвезли би га у Хаг (ICTY), у смешно вођеним процесима би био осуђен, и готова ствар. Тако је прошло већ неколико десетина српских официра и генерала. Драги читаоци, молим вас немојте се чудити што сада заједно са мојим колегама из нашег удружења Пријатељи Срба са Косова, са стрепњом очекујем да из Хага дођу по нас – ратне злочинце.

Аутор је потпредседник грађанског удружења „Пријатељи Срба са Косова", режисер и документариста

Са чешког превела: Наташа Кевић

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/kako-sam-postao-ratni-zlocinac.html

30 October 2012

Dizimo ruke od ne-prijatelja

 

 

Gosce dosle da nam kazu da je Kosovo nezavisna drzava i da dobro susedski odnosi ne znace priznanje Kosova. Sta to zapravo znaci, uslovi ili  ucene? Dokle ce nabijati rogove srpskom narodu da  dobrosusedski odnosi ne znace i priznanje Kosova. Dosle gospodje da nam pomognu na putu ka Evropi bez uslovljavanja i ultimatuma.  Sve su rekle sto su trebale reci i sa kakvim ciljem su dosle. Da izvrse pritisak da se ispostulu svi  do sada postignuti dogovori u Briselu. Da se pregovori moraju nastaviti po  vec  zacrtanom diktatu zapadnih mocnika.To  su Nikolic i Dacic  u vise navrata  rekli da se  postignuti dogovori predhodne vlade moraju ispostovati. Pitanje je da li se narod sa tim slaze. Zasto se na referendumu ne pita narod sta o tome  misli, a ne prihvatati  ono sto je  vec postignuto od predhodnog rezima, koje  je narod  zbog toga na izborima  sutnuo.  Narod Dacicu i Nikolicu nije dao mandat  za priznanje nezavisne drzave Kosovo. Resenje je u referendumu iza koga  Toma i Dacic mogu stati i otvoreno reci da se mimo volje naroda ne moze. Cucemo  sta ce sutra  ove frajle reciTaciju. Potvrdice vec poznato,da nema otstupanja od Ahtisarijevog plana i njegove pravne drzave na  citavoj teritoriji Kosova . Krajnje je vreme da se jasno i glasno stavi do znanja da se nema sta  vise pregovarati sa  kriminalcima Kosova. Evropa nije jedini put Srbije. Okrenuti se onima koji pruzaju ruku prijateljstva Srbiji. Prijateljski odnosi se ne mogu graditi sa onima koji su  bombardovali Srbiju.  Razorili zemlju i zagadili  je uranijumom cije ce  posledice  osecati mnoge generacije Srbije. Dizimo ruke od takvih  navodnih prijatelja, vukova u jagnjecoj kozi.

Vidanovic

 

28 October 2012

Протест – Хилари није добродошла

Bravo braco Srbi, docekajte Hilari Klinton onako kako je zasluzila. I ne samo Klintonku nego i sve srpske dokazane  neprijatelje. Neka jednom za svagda  vide prave Srbe a ne one podrepase poput Tadica i bratije. Pokazite da ste i protiv tih podrepasa i  vodonosa, zapadnih poslusnika. Dosta je bilo ucena i uslovljavanja, ponizavanja. Dosta je bilo crvenih tepiha i udvaranja. Vreme je da Srbi pokazu da bez tih naredbodavaca i domacih kolaboranata su ziveli i dalje ce ziveti, braneci svoje dostojanstvo i domovinu poput slavnih neustrasivih  predaka, koji su se  suprotstavljali,svetskim silama, pokoravani ali nikad pokoreni od Turske impperije, preko Austrougarske,fasisticke Nemacke do nezapamcene svetske sile  NATO  agresora. To samo mogu neustrasivi i pravi Srbi,kojima nema ravna u svetu. Pokazite da ste potomci slavnog Milosa Obilica i Lazara. Izrazite dobrodoslicu Hilari Klinton i svima ostalima na srpski nacin.Srecno

Vidanovic