Zagolica me ono vase "daj boze para" da s tim u vezi kazem nesto o odnosu pojedinih Srpsko-Pravoslavnih crkava u dijaspori.prema parohijanima, posebno svestenstva i Eparhiskih celnika Konkretno rec je stanju Eparhije u Kanadi. Da pocnem od samog pocetka.Imigranti su deljeni na podobne i nepodobne. Podobni su oni koji su do 60-te godine ilegalno bezali preko granice. Prihvatani su kao dokazani neprijatelji rezima. Regrutovani su u organizacije koje su bile protiv rezima u Jugoslaviji. Tu se posebno isticala Narodna Odbrana, koja je okupljala Cetnike, ljoticevce, Nedicevce,sve Nemacke kolaborante.Tu spadaju i oni zarobljenici iz Nemacke,koji su se obreli na zapad. da okusaju srecu u novoj domovini.To su bili uglavnom i clanovi crkveno-skolskih opstina i drzali zatvorena vrata od pristupa novih imigranata, takozvanih ekonomskih, imigranata, koji ne prihvataju programe svih tih cetnickih i drugih organizacija, ciji je cilj naoruzavanje,i slanje diverzantskih grupa za borbu protiv Titovog rezima. Odnos crkve i politickih organizacija prema novim imigrantima narocito posle 60-tih godina ,kada su otvorene granice i kada je najveci broj skolovaniih i kvalifikovanih Srba posao u svet trbuhom za kruhom.
To je period odliva srpskih mozgova, koji do danas nije zaustavljen.. Nasa crkva je umesto da prihvati nove imigrante, nadje im se pri ruci, gurala ih od sebe.Novi imigranti su nazivani komunistima,Titovim spijunima,crveno pasosarima,poslati sa zadatkom da razbiju postojece politicke organizacije i zatvore pravoslavne crkve. Tom sloju imigranata nije dozvoljavano da mogu postati clnovi crkvenoskolskih opstina, niti im je ukazivana bilo kakva pomoc, koja im je bila preko potrebna. u tim trenutcima. To su teske godine prezivljavanja i ponovnog prohodanja u zemljama imigracije gde je svaka pomoc dragocena.. Zbog teskog zivota i eksploatacije u novoj sredini, oni koji su ilegalno napustali zemlju,nakon smisljene odluke o amnestiranju i pravu vracanja u domovinu, proredjeni su redovi politickih organizacija, cije clanstvo naglo opada.
Tako nekada brojna Narodna Odbrana ostaje sa dvocifrenim brojem clanova i bezuspesnog politickog delovanja. Novi imigranti najcesce nisu zainteresovani za pristup politickim organizacijama. Orijentisu se prema organizacijama,ciji su programi usmereni na zblizavanje i pokidanih veza domovine i dijaspore,kulturno delovanje. Ocuvanje bastine kulturnog nasledja, tradicije,jezika obicaja i premostavanja razdaljine sa domovinom.
Raspadom Jugoslavije, mnoge organizacije se gase i to one koje su okupljale clanstvo svih nacionalnosti bivse Jugoslavije. Ostaju i deluju ciste nacionalne organizacije. U tim uslovima jos uvek postoje podele medju Srbima. Srbi se i danas dele na Cetnike,Partizane,Komuniste,Ljoticevce, Nedicevce. Jos uvek do nacionalnog pomirenja nije doslo. I ako je pokojni patrijarh Pavle 90-ih godina apelovao na nacionalno pomirenje i slogu. Njegove reci jos uvek nisu zazivele. Ja sam u Kanadi medju prvima apelovao na nacionalno pomirenje Srba. Tadasnji predsednik Narodne Odbrane Bora Dragasevic iz Toronta, se javno suprotstavio mom apelu, da pomirenje, kako je rekao, moze doci jedino pod kapom Narodne Odbrane. Predlog kao takav bio neprihvatljiv. Da bi dokazao svoju moc Bora, kao veliki protivnik Miloseva u dva navrata je pokazao svoju nepromisljenos, koja ga kosta naglog osipanja clanstva. Njegov nastup u Torontu, prilikom posete Havijara Solane Torontu izjavljuje da je on jedini koji se probio do Solane i razgovarao sa njim. Prvo sto ga je pitao , a to je sta licno preduzima protiv Milosevica zana rusenje njegovog rezima.?
I drugo, kada je u ime navodno svih politickih organizacija Srba u Kanadi, uputio zahtev tadasnjem ministru inostranih poslova Loydu Ahxsfortiju da se uvedu ponovne sankcije Srbiji protiv Milosevica. Tim cinom je izazvao velike reakcije medju Srbima i polemiku preko stampe. Postavlja se pitanje, otkud Bori pravo da istupa u ime svih organizacija kao ovlasceno lice, ko ga je ovlastio da zahteva ponovne sankcije Srbiji. Licno sam javno osporio njegovo istupanje u ime srpskih organizacija, da on moze uputiti takav zahtev samo u svoje licno ime a ne u ime organizacija. Trazio sam da navede organizacije koje su ga ovlastile i podrzale da tako istupi. Naravno odgovora nije bilo.
Na kraju sam zvanicno osporio pravo Bori Dragasevicu da istupa u ime ostalih srpskih organizacija i trazi uvodjenje sankcija protiv Milosevica, tako sto sam se licno obratio Ahxsvortiju i negirao njegov zahtev u ime srpskih organizacija. Nakon nedelje dana usledio je odgovor od Ahxsvortija u kome se kaze da je Kanada skinula sankcije Srbiji i da nema namere da uvodi nove.
Bora Dragasevic je izgubio na popularnosti tim cinom. Javno je osudjen i od tada Narodna Odbrana jedva prezivljava sa dvocifrenim brojem clanstva. On je i dalje samozvani predsednik Narodne Odbrane, sa preko 20 neprekidnih mandata. Prosla je epoha Narodne Odbrane. Bolje ne stoje ni srpske crkve u Kanadi. Neke od njih jos uvek prezivljavaju sa dvocifrenim brojem clanstva. Vapaju za pomoc. Sada su dobrodosli i prilozi od takozvanih Komunista,spijuna i crveno pasosara. Sada se ti isti prosto vuku za rukav da postanu clanovi rkveno skolske uprave. Ne postoji interes za novo clanstvo, zbog diktatorske politike svestenstva na celu sa vladikom Georgijem i njegove despotske vladavine eparhijom.
Georgije je svojom neprikosnovenom despotskom vladavinom Emparhijom doveo do pojave crkvenog raskola. Samovoljno i bez ikakvog znanja zaduzije pojedine parohije i podize velike morgice na kontu njihove imovine. Samovoljno zatvara parohije, smenjuje svestenike, sudi se sa crkveno skolskom upravom. To je njegova despotska vladavina i niko da mu stane na put.
U Svetom Arhijeriskom Sinodu u Beogradu je uspeo pre nekoliko godina da izdejstvuje zabranu posete vladike Artemija Kanadi, ciji je zadatak bio da se sastane sa predstavnicima Kanadskog parlamenta i objasni problem Kosova. Odlukom Patrijarha Pavla odluka Svetog Arhijeriskog Sinoda SPC je ponistena. Vladika Artemije je ipak posetio Kanadu i obavio svoju misiju.
Odlukom vladike Georgija zabranjena je bila poseta Artemiju Srpskoj Pravolavnoj Crkvi u Otavi. Artemije se sastao sa Srbima u Ukrainskoj crkvi.Posetio je jos raskolnike u Hamiltonu, Nijagari i jos jedne crkve u Torontu. Vladikina odluka o zabrani rada Srpskoj Crkvi u Nijagari je ponistena, ali do danas ta odluka od strane vladike Georgija nije ispostovana. Spor se vodi pred vlastima Kanade
Spor sa crkvom u Hamiltonu je zavrsen na stetu vladike nakon 15 godina sudskog procesa.Preko 350000 sudskih troskova koje je Georgije trebao da plati licno Dug na njegov zahtev platile sve eparskiske parohije. I pored do sada mnogobrojnih zahteva za njegovu smenu, vladika jos uvek radi mimo postojecih canonskih normi.
Pre nekoliko godina u Vinzoru je pred televiziskim kamerama dobio batine od sestre Angeline,kao revans
osvete za nemoralnih radnji. Vladika cesto se vidja u kafanama u zenskom okruzenju. U eparhiji vlada neprimeran odnos svestenstva i uprave. Parohije su preopterecene izdatcima i obavezama prema svestenstvu. U pojedinim parohijama,pored velike plate svestenika oko 50000,posebnih placenih svih doprinosa drzavi dobija ju i besplatne stanove,namestaj, pocev od frizidera,sporeta, lezaja do zavesa. Osim toga placen benzin za koriscenje automobila u obilasku parohijanja.
Prilikom obreda krstenja, vencanja, sahrani,svecenju vodica,prihod ide direktno svesteniku. Pitam se ako svestenik dobija na ruke cisto 46000 dolara , plus placene dazbine drzavi,penziono,zdravstveno osiguranje anamplojment insurenc i exstra prihoda pri obavljanju obreda,gde i usta se trose te pare?. Ko jos u drzavi ima takve beneficije? Osim toga po pravilu svaka parohija od svojih godisnjih bruto prihoda mora da daje 10% EPARHIJI. Nije uzaludno neopravdano ,kad se kaze da crkva ima ruku samo za uzimanje a ne i davanje.
I na kraju da napomenem i to da recimo mnoge druge crkve i religije vode racuna o svom clanstvu, stojeci mu na raspolaganju u bilo kojoj neophodnoj pomoci. Primera radi,Hrvatska katolicka cekva je cak i pravila garancije za dolazak novih imigranata , finansiski ih pomagala, nalazila poslove i cinila druge usluge. Nije ni cudo da njihove crkve okupljaju veliki broj clanstva. Njihove sluzbe su uvek posecene, za razliku od Pravoslavnih gde se samo o Bozicu i Uskrsu belezi pristojna poseta.
Istoriska uloga crkve i tradicije kroz vekove, je u krizi, van svog zadatka.Gubi ulogu i poverene zadatke, koje je vekovima negovala. Od novog ustolicenog patrijarha Irineja se ocekuje da zavede red u Eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve, posebno dijaspori i povrati nekadasni ugled i zadatke SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE KROZ VEKOVE.
Vidanovic
On 17-Jan-11, at 7:22 AM, Sveti Stevan wrote:
Svi znamo sta se dogadjalo u Jasenovcu, koliki je bio broj zrtava, da se to ne sme i ne moze zaboraviti, ali
isto tako mislim da pojedincima ide u racun da odrzava famu i propagandu iz cisto politickih razloga.
Ameri su svojim atomskim bombama u jednm danu pobili storine hiljada Japanaca, pa su ovi dans veci prijatelji i saveznici
s Amerima nego bilo ko drugi.Mi smo bili 500 godina pod Turcima, 1990. vodili rat protiv Muja, a oni ispadose blizi
nego Hriscani.I drugo, jesmo li mi Hriscani, Muje ili Budisti, ili Brozovci? Rekao bih da mnogima crkva sluzi samo za ono "daj boze para".
Stevan beogradski-londoncki