25 June 2014

Василије Крестић: САНУ води антисрпску политику

Metla je neophodna i u
SANU.Diktatorsko ponasanje Hajdina je preslo sve granice dozvoljenog.Akademik Krestic je ukazao na sve antisrpske istupe tog nazovi akademika Hajdina. Nedavno sam negde procitao da je i doticni gospodin na platnom spisku CIA, kao i mnogi drugi srpski intelectualci, drzavnici i politicari. Sigurno je i medju ostalim clanovima SANU, CIA razlog zbog cutanja i ne dizanja glasa protiv nepravilnosti rada u upravi SANU.Jel ima pravih Srba u toj rsrpskoj akademiji da moze prihvatiti naziv Akademie nauka bez reci SRPSKE AKADEMIJE NAUKA. Neverovatno.Gospodine ,cenjeni Cresticu, izneli ste u javnost svoje opravdano nezadovoljstvo radom pojedinih clanova akademije,nakon cega smatram da imate punu podrsku naroda,te treba nastaviti dalju borbu, sve do pobede. Na pravom ste putu i opravdano zasluzujete mesto predsednika akademije.Predsednik Vlade Vucic bi trebao da se pozabavi pitanjem akademije dok nije kasno.
Pozdrav,
Sava Vidanovic

> http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%8
> 1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D
> 0%BE.395.html:497355-Vasilije-Krestic-SANU-vodi-antisrpsku-politiku
>
>
> Василије Крестић: САНУ води антисрпску политику
>
> РУКОВОДСТВО Српске академије наука и уметности годинама води
> антисрпску политику. Под изговором немешања у дневнополитичка питања,
> Академија је остајала нема на суштинска, национална питања као што су
> Косово, ратни злочини, језик, неуставност Статута Војводине...
> Упозоравао сам, у оквиру институције, говорио на скуповима, а онда сам
> о томе почео да причам и ван САНУ, јер као интелектуалац немам право да ћутим.
>
> Овако академик Василије Крестић за „Новости" коментарише ситуацију у
> Српској академији наука и уметности, чији је члан већ 33 године. Своје
> ставове Крестић је недавно објавио и у књизи „Прилози за новију
> историју САНУ, о меморандуму, САНУ и њеном руководству".
>
> * Гледано са стране, чини се као да годинама водите битку против
> челних људи Академије. Чиме још аргументујете да лоше воде
> најзначајнију научну и уметничку институцију?
>
> - Председник Хајдин и његови сарадници криви су за то што је урушен
> углед САНУ и што она више нема место у друштву које јој припада. Дошли
> су на чело са обећањима да ће владати демократски, али испоставило се
> да у овом периоду има најмање демократије. Хајдин одлучује о свему,
> без консултације са одељењима. И то је само један од разлога због којих сам незадовољан.
>
> * У књизи помињете и да су друштвене науке у запећку.
>
> - Већину у Академији чине чланови из природних и техничких наука и
> стално нас прегласавају. Када је Академија основана као Друштво српске
> словесности, то је било са циљем да негује књижевност, језик,
> историју, етнологију, фолклор, а друштвене науке су данас драстично маргинализоване.
>
> * Ваше замерке односе се више на унутрашњу организацију и рад саме
> институције. Како се САНУ огрешила о друштво?
>
> - Под притиском из времена меморандумске афере, Хајдин је уплашен и
> чува се да не уђе у политику, али он не прави разлику између дневне
> политике и стратешких циљева српског друштва и државе. Кријући се иза
> те флоскуле немешања у политику, одбијао је и учешће у ономе о чему
> смо морали да се огласимо. Устао је против тога да Академија дигне
> глас против неуставних одредби статута Војводине, иако смо раније
> јавно подржали Устав. Одједном то више није било важно. Није дозволио
> да организујемо скуп о питању велике Србије, када је Србија у Хагу
> оптужена за великосрпство. Побунио се против рада на српској енциклопедији, јер се већ ради на српскохрватском речнику.
> Бежао је од питања Косова, плашећи се шта ће рећи политичари. Бежећи
> од политике, у академију је увео антисрпску политику.
>
> * Постоје ли докази за ту озбиљну оптужбу?
>
> - Наравно. Ишао је тако далеко да је пре четири-пет година донета
> одлука да се из назива институције избаци реч „српска" и остане само
> Академија наука и уметности. Хајдин се потписивао као председник Академије наука и уметности.
> Годину и по сам водио битку и питао је ли то фризерска, трговачка,
> војна или нека друга академија. Та одлука је после годину и по
> прећутно укинута без објашњења и извињења.
>
> * Ако је вођење САНУ толико лоше, због чега остали академици ћуте?
>
> - Не знам чега се људи плаше. Мада, није лако водити битку са САНУ. Не
> треба ми да је урушавамо, већ да чувамо њен углед. Али ако годинама,
> са најбољом намером, упозоравате руководство и оно не чини ништа, онда
> више немате право на ћутање. Академици воде политику незамерања и тај
> компромис је надвладао, а то није здраво. Неки међу члановима извршног
> одбора немају способност да буду на челу Академије. Срозали су је чак
> и јавним иступима. Њихови реферати су на нивоу месне заједнице. Некада
> су беседе давале смисао тој кући, а данас је мучно седети на седницама
> и слушати их. Дешава се и да неки помешају да ли је 2003. или 2013.
> година. Хајдин је добар мостоградитељ, али није добар председник. Има
> у Академији људи који немају ни потребне научне резултате. Неко је
> кум, неко пријатељ, па и тако улазе. Али тога има у целом свету.
>
> * Ако не желе наглас да се побуне, како је могуће да то виде, а три
> пута Николу Хајдина бирају за председника тајним гласањем?
>
> - И то је ствар лобирања. Иза овог руководства стоји Крунски савет.
> Немам ништа против њих, али ја се питам зашто та група академика из
> Крунског савета пристаје на антисрпску политику САНУ. Ваљда би тај
> савет морао да буде српски. Тај лоби се већ припрема за нове изборе.
> Друштвена страна САНУ је потпуно пригушена. На прошлим изборима добили
> смо само једног члана. А када се поставља питање Косова, одговорности
> у Првом светском рату, оптужнице Хрвата за геноцид, одговор не може да се да без нас историчара.
>
> * Ваш став је да академици не треба да беже од промишљања о стању у друштву.
> Чини ли вам се да је ситуација тренутно веома тешка?
>
> - Пред нама је питање како се провући између сциле и харибде, како наш
> мали брод привезати уз неку већу лађу и која је то лађа. Ја као
> историчар сматрам да треба извлачити поуке из историје.
>
> * Чему би нас историја поучила у овој ситуацији?
>
> - Добро је што у сукобима ставова Запада и Русије избегавамо да се
> ставимо на једну страну, али питање је докле ћемо то моћи. Страх ме је
> да једног дана не поклекнемо. Али чак и ако поклекнемо, бар да не
> пузимо. А притисци се осећају са свих страна.
>
> * Који потез би нас, према вашем мишљењу, као државу бацио на колена?
>
> - Окретање леђа Русији и изрицање санкција тој држави. То што је
> урадила Црна Гора је срамно и тога се сигурно стиди сваки честит
> Црногорац. Русија је увек била уз нас и била би катастрофа да јој окренемо леђа.
>
> * Чини се да нас на сваком кораку пута ка Европи сачека понека висока цена.
> Мислите ли да ће пред Србију ставити и захтев да се сасвим одрекне Косова?
>
> - Ако нам поставе такав услов, никада не треба да потпишемо документ
> којим бисмо се потпуно одрекли Косова и Метохије, ни по коју цену. У
> овом тренутку стање је такво да тамо не можемо да управљамо, али не
> зна се шта носи дан, а шта ноћ. Морамо прихватити реалност, статус
> кво, али и очекивати неку промену. Напредак технологија убрзава и
> време и смењивост сила у свету. Не знамо какав ће однос светских сила
> бити за 20 или 50 година и ко ће кога подржавати. Ствари могу и за
> деценију да се преокрену. Због те будућности не смемо се одрећи Косова.
>
> * Говорите о општој кризи у друштву. Предлажете ли неко решење?
>
> - Општа је криза и девалвација вредности. Све је исполитизовано,
> претворено у динар и преживљавање. Када померите једну циглу почне да
> нам се љуља цела кућа. Нама је потребна једна суштинска демократија,
> да се у друштво укључе све снаге, без обзира на политичке опције. Када
> власт не би била доступна само подобнима, могли бисмо кренули напред.
> За то су потребни прави вредносни критеријуми.
>
> * Чини ли вам се да нам је образовање један од најклимавијих цигала
> наше куће?
>
> - Општа криза преселила се и у образовање. И то није само питање
> приватних универзитета, већ је захватило и добар део државних. Слични,
> лоше образовани, производе себи сличне, недовољно квалитетне кадрове.
> Провео сам
> 45 година на универзитету и стално сам слушао о реформама. И даље
> реформишемо школство, а да нам те промене нису много доброг донеле.
> Има много празнина и места која треба мењати. Немамо концепт како
> желимо да васпитавамо и образујемо децу и како их спремамо за
> универзитет. А онда дођу на факултете и ту их сачека „болоња".
>
> * Због чега је „болоња" спорна?
>
> - Ето, „болоњска" реформа високог школства је још једна важна тема о
> којој се САНУ није огласила. А она добија кадрове, научнике, из тог
> система. Ми којимо смо критиковали ту реформу, били смо и политички жигосани.
>
> Кључни проблем је што „болоња" није имала задатак да унапреди
> образовање и знање већ да створи медиокритете, јефтину и лоше образовану радну снагу.
>
> СРБИЈА НИЈЕ ЖЕЛЕЛА РАТ
>
> * КАКО гледате на покушаје да се Србија етикетира као главни кривац за
> избијање Првог светског рата?
>
> - Нападајући Србију, Запад напада и Русију. Ми смо увек били привезак
> Русије и од тога не можемо да побегнемо. Циљ је да се Русија прикаже
> као изазивач рата, што није истина. Ни Србија није била за рат. Она је
> улетела у то невољно, исцрпљена балканским ратовима. Па када је почео
> рат, војвода Путник, начелник Генералштаба, био је у бањи у Аустрији.
> Сигурно не би био тамо да смо рат планирали.
>
> ЗАГЛУПЉИВАЊЕ НАРОДА
>
> * ЗАХВАЉУЈУЋИ притиску јавности недавно је исправљена одлука према
> којој је претходно у неким средњим школама фонд часова српског
> изједначен са страним језиком, а историја постала изборни предмет. Да
> ли нам је таква реформа просвете потребна?
>
> - То је заглупљивање народа. Бар ту битку морамо да добијемо, јер ту
> нам нико не стоји на путу. Само је питање државе и Министарства
> просвете, који треба да се баве таквим стварима. Није искључено ни да
> смо дозволили неком другом да диригује нашим образовањем.
>
> (Вечерње новости)
>
>