O silovanju Muslimanki od strane samih Muslimana, u filmu Andjeline Dzon ni govora o tome . Srbi su prikazani kao zlocinci, kojima se pripisuje zlocin silovana 50.000 muslimanskih zena. tokom rata u BiH. Po reditelju filma Andjele Djon silovana je bilo samo od strane Srba.Srbi su samo silovali muslimanske zene a Muslimani bili andjeli.Vest o silovanju 50.000 Muslimanki od strane Srba podmetnuta je zapadnim medijima od strane muslimanskog vrha na celu sa Silajdjicem,sa ciljem da se Srbi proglase zlocincima i losi momi.
Dokaz o silovanju 50.000 Muslimanki do sada nije potvrdjen. Tragom broja silovanih Muslimanki, vrsena su istrazivanja od pojedinaca sa zapada ,sa ciljem da se utvrdi broj silovanih Muslimanki. Rezultat je bio porazavajuci.
Na teritoriji cele BiH samo 4 osobe su potvrdile da su bile silovane od strane Srba. To je svakako neverovatna brojka, koja se moze pravdati time da zene i ako su mozda silovane, nisu zelele da to javno potvrde iz odredjenih personalnih razloga.U tu cifru od 50,000 ubrajaju se i silovane Muslimanke od strane samih Muslimana, pripisivane srpskoj strani.
Mnoge su muslimanske zene pod pritiskom svedocile da su silovane od strane Srba. I to se pokazalo kao neistina. Primera radi, jedna Muslimanka je u poodmakloj trudnoci izjavila u Svajcarskoj ,kao imigrant da su je silovali Srbi. Porodila se u svajcarskoj bolnici i rodila crnu bebu. Ili da se muslimanka posle datuma silovanja, porodila posle 4 meseca.To je dokaz koliko su takve i slicne izjave verodostojne i podrivale brojku silovanih zena.
Silovanja i zlocini su pripisivani samo srpskoj strani. O silovanju srpkinja od strane Muslimana ni reci.Iz priloga se vidi da je silovano preko 10,000 srpkinja od strane Muslimana u 150 muslimanskih logor za silovanje sirom BiH.
Jedno je tacno da broj silovanih Muslimanki je daleko od istine.
Cilj glumice Angeline Djon, kao reditelja filma, po narudzbini zapada ,je da se kroz naruceni film brojka 500.000 silovanih muslimanki prikaze kao stvarnost. Fim je dokazao suprotno. Cifra od 50.000 do sada nije potvrdjena. Film je odbacen je od strane gledaoca i kriticarai, kao izmisljotinu,bez ikakve umetnicke vrednosti. Jednostrano prikazivanje silovanja samo na jednoj strani je odbaceno, kao nerealnost.
To je film koji je pretrpeo velike kritike, filmskih kriticara i publike. Okarakterisan kao katasrofalan fim bez ikakve umetnicke vrednosti i istine.Film sa jezivo groznim scenama. Katastrofu je film pretrpeo i na finansiskom polju. Do sada, prema pokazateljima , od pocetka prikazivanja filma u svetu, ostvareno je nekih 20.000 dolara a utroseno na njemu 12. 000.000 dolara. Popularnost Andjeline Djon, je iskoriscena da napravi film, kojim je dovela u pitanje svoju popularnost i karijeru.
Pitanje je kako je, kao popularna glumica prihvatila,reziju takvog nametnutog ,neizbalansiranog,jednostranog scenarija?. Nekom buducem reziseru naredni prilog ce mozda, za razliku od Andjeline Djon ,posluziti da napravi izbalansiran, realan film, o silovanju svih ucesnika na prostoru BiH tokom minulog gradjanskog rata.
Vidanovic
Ćelini komandanti silovali i muslimanke
Ratni miljenici muslimanske vlasti u Sarajevu, predvođeni Ismetom Bajramovićem Ćelom, silovali su brojne muslimanke! Činili su to bez ikakve kazne i niko im nije mogao stati na put. Ta njihova zlodela su zabeležena u zvaničnim informacijama i odmah zataškavana, a ona počinjena prema ženama drugih nacionalnosti, posebno prema Srpkinjama i Hrvaticama nisu ni evidentirana.
Ismet Bajramović Ćela
Ovo potvrđuju autentični dokumenti iz arhive vrhovne komande Alije Izetbegovića, koji su stigli i do Haškog Tribunala, a do kojih su došle i "Večernje novosti".
Ukoliko neko, posle Anđeline Džoli, bude snimao film o silovanju nedužnih žena u BiH tokom građanskog rata devedesetih, mogao bi, za razliku od američke glumice i novopečene rediteljke, da se posluži i ovim dokumentima.
O Ćelinom iživljavanju nad Bošnjakinjama svedoči i „specijalna informacija" Uprave bezbedbnosti štaba Vrhovne komande Republike Bosne i Hercegovine, broj 30 od 12. aprila 1993. godine, koju je potpisao šef vojne bezbednosti, Fikret Muslimović.
U toj informaciji, do koje je došao naš list, Muslimović navodi da je „prema izjavi B. D. Ismet Bajramović, ispoljavajući siledžijsko ponašanje, prekoračujući službena ovlašćenja, protivpravno naređivao njeno privođenje u službene prostorije, gde ju je više puta silovao i podstrekivao druge da to čine".
BiH pravosuđe "zaboravilo" SrpkinjeNedeljko Mitrović predsednik organizacije za traženje nestalih RS kaže za "Novosti" da je u proteklom ratu silovano više od 10.000 Srpkinja i da za to niko od muslimana nije odgovarao. - Pravosuđe u BiH je nemo na mnoga svedočenja silovanih Srpkinja iz proteklog rata. Što se tiče Ćele, nije bilo ni istrage u pravosuđu BiH - ističe. Prema podacima iz Republike Srpske, najviše Srpkinja silovano je na području Sarajeva. I to u 150 logora na ovom području, gde je Ćelobio "bog i batina". |
- Ćelo je prvi put B. D, koja je rođena 1969. godine u Sarajevu, prema njenoj tvrdnji, silovao u stanu izvesnog Refe - precizira Muslimović u strogo poverljivoj informaciji.
Šest meseci posle toga, on nije uznemiravao nesrećnu devojku, jer nije znao da je u stanu svojih roditelja. Kada je saznao, za nju je počeo novi pakao.
B. D. su početkom novembra 1992. godine u Ćelin štab priveli pripadnici Vojne policije. Tu su je, mimo njene volje, zadržali. To se, piše u belešci Vojne službe bezbednosti, ponavlja i u nekoliko narednih dana „kada je, pored ostalih, privode u prostorije Centralnog zatvora, gde je, po Ćelinom nagovoru, siluje izvesni Atko"!
- Tom prilikom su B. D. ali i I.H, obe Muslimanke, Meho Kurtalj i Atko odveli u stanu naselju Ciglana - referisao je čelnik Izetbegovićeve Vojne bezbednosti. - Tu je, prema iskazu B. D, Ćelo imao seksualni odnos sa njom, a zatim sa I. H, koju je posle njega silovao i Kurtalj.
Muslimović piše da je Služba vojne bezbednosti angažovana „na proveri navoda datih u izjavi i dokumentovanju počinjenih krivičnih dela, a u cilju njihovog rasvetljavanja i preduzimanja krivičnog gonjenja". Ali, samo pet dana od napisane beleške, Ministarstvo spoljnih poslova BiH izdaje Bajramoviću, po zahtevu Štaba Vrhovne komande, diplomatski pasoš i 19. aprila 1993. godine, traži da, za Ćelin pasoš i službene pasoše Zulfikara Ališpage i Nihada Bojidžića, kojima se sada sudi za ratne zločine pred Sudom BiH, plate naknadu u iznosu od 22.000 dinara na žiro račun ministarstva broj 10100-637-2372!
Oni koji su učestvovali u zataškavanju silovanja muslimanskih žena i devojaka od "svojih" sunarodnika, miljenika vlasti u Sarajevu, kao i akteri, nikada nisu pozvani na odgovornost, uprkos činjenici da postoje i svedoci i žrtve.