Izbori u Qvibeku

IZBORI U QVEBECU

Gradjani Qvibeca na izborima u Qvebeku 7 aprila glasali su izmedu biti il nebiti,federalizma I separatizma,ostanka provincije Qvebeka u sastavu drzave Canade , ili proglasenja nzavisne drzave Qvibeka.
Objavom izbornih rezultata u ponedeljak uvece sa nestrpljenjem se cucalo ispred televizora da se cuje I vidi ko je buduci premijer Qvibeka federalist lider Liberala Filipa Colard Ili separatista dosadasnji lider I premijer QP Polin Marua.Pobedio je razum I federalizam. Stavljena je tacka bar za 4 godine separatizmu, dok se na sledecim izborima ne pojavi opet neki separatista. Polin Maroua je odmah posle proglasenja izbornih rezultata podnela ostavku bez poruke "A la Prosen " porukom do sledecih izbora lidera partije PQ. kojom su se oprastali svi dosadasnji gubitnici -separatisti od Leveka,preko Busarda do Marua.

.Ovoga puta jos jednom stavljena je tacka separatizmu. Provincija Qvibek I dalje ostaje u sastavu zajednicke drzave Kanade. U slucaju da je dosadasnja premijerka Qvibeka PQ Polin Marua, kojim slucajem pobedila na odrzanim izborima 7 aprila 2014 odmah bi sprovela referendum za otcepljenje Qvibeka od Kanade.

Definitivno, nakon 18 meseci na celu PQ I premijera Qvibeka,Polin Maroa je izgubila izbore. Izbornu pobedu dobili su Liberali sa premijerom Filipom Collardom na celu.. Vecina gradjana Qvibeka je ukazala poverenje Liberalima. Coveku koji buducnost Qvibeka vidi u sastavu Canade, ciji je prioritet ekonomski oporavak I prosperited Qvibeca u zajednickoj drzavi Kanadi. Na proteklim izborima Liberali su osvojili vecinu I sa 70 poslanika u buducoj skupstini Qvibeka formira ce svoju vladu.PQ[parti Qvebequa],inace separatisti osvojili su 30 manda,Koalicija Qvibeca 22 , Qvebec solidariti 3 ,nacionalisti I Grin party po jednog poslanika.

Drugim recima 41,51 populacije svoj glas dalo je Liberalima,25,38 PQ
,23 Coaliciji Qvibeca,7,64 ,Qvebec solidariti,0,73 Nacionalistima ,
0,55 Green partiji. Trenutna populacija u Qvibecu je nesto vise od 7, 000.000. Vecina su qvebecuanci Frencuske pulacije, cije poreklo je iz doba Luja 14-tog. Iskljucivo francuskog govornog jezika, jezika nerazumnog za prave Francuze Francuske.Provincija Qvebec zbog nestabilne politicke situacije ima veliki odliv stanovnistva I biznisa u ostale provincije Ontario pre svega I Alberte.

Prema statistickim podatcima od 250.000 na godisnjem nivou novih imigranata po cljucu, novi imigranti napustaju Qvebec vise nego sto ih dodje. Pre svega zbog ukidanja dvojezicnosti. Polin Maroiis je dolaskom na vlasti pre 18 meseci zabranila upotrebu engleskog jezika.
Francuski je proglasila kao obavezan sluzbeni jezik, Engleski je izbacn iz skola u Qvibeku. Inace Canada , zbog Qvibeka za vreme Burase I Trudoa proglasen je dvojezicki system ,engleski I francuski.
Sve ostale provincje osim Qvibeka postuju dvojezicki system. U skolama se podjednako uporedo uci I engleski I francuski jezik.

U obicnom zivotu French spiking populacija nema problema komukacija na francuskom u ostalim provincijama, dok je obrnut slucaj za one koji se nadju u Qvibeku, bas zbog te politike zastite francuskog
govornog jezika. To je i jedan od razloga sto je fluktuacija
populacije I biznisa iz Qvibeka na zapad velika. U oci najavlenih izbor I pretnjama ocepljenja Qvibeca od Canade najveci broj mladih ljudi narocito studenata njih 23,000 napustilo je Qvibec, jer ne vidi perspektivu ostanka u Qvibeku .

U predizbornoj kampanji pre 18 meseci, Maroa je obecala studentima besplatno skolovanje na fakultetima I umanjen porez po glavi stanovnika od 600 dolara u koliko pekisti osvoje vlast. Narod I studenti su naseli na ta predizborna obecanja I posle dolaska na vlasti pekista nista od obecanja. Studenti narocito u Montrealu su stalnim demonstracijama zahtevali ispunjenje datih predizbornih obecanja, ali bez uspeha. Velika skolarina je I danas na snazi.Poreska olaksica po glavi stanovnika Gvibeka je ukinuta. Nesto slicno Dinkicevom izbornom obecanju da ce svaki gradjanin Srbije dobiti po 1000 dolara,obecanje, koje nikad nije ispunjeno.

I sada u oci izbora studenti su demonstrirali protiv Maroa da niko neda glas najomrzenijem politicaru u istoriji Qvibeka. Nakon izborra I poraza Pekista svima je laknulo I pojacan optimizam u bolje sutra u Qvibeku.

Prema statistickim podatcima po glavi stanovnikai Qvibeka iz budgeta federalne vlade Canade u budzet Qvibeca odlazi $15000 ,sto je mnogo vise nego doprinos federalnom budzetu iz Qvibeka.

U oci ovogodisnje izborne campanje federalna vlada Canade je zauzela stav da ako gradjani Qvibeka hoce samostalnost neka se o tome izjasne na referendumu .Federalna vlada nece to osporavati kao sto je do sada bio slucaj za vreme Rene Leveka, I Busarda , nastajalo se svim silama da se spreci separacija Qvibeka. Ovom prilikom to nije bio slucaj.

Separacija Qvibeka od Canade je samoubistvo. U slucaju da se to desilo Qvibec u ekonomskom smislu bi doziveo slucaj Grcke. Desio bi se slucaj ere Leveka dolaskom na lasti. Montreal do tada biznis metropola u Canadi ustupio le mesto Torontu u Ontariju. Ljudi I biznismeni su masovno napustali provibciju Qvebec.

KORENI SEPARATIZMA

Koreni separatizma poticu od tadasnjeg predsednika Francuske Sarla de Gola koji je prilikom posete Canadi sezdesetih godina u svom nezaboravnom govoru upalio baklju separatizma uzviknuvsi sa balkona biblioteke u Montrealu Viv le Quebek libre. -Ziveo Slobodan Qvebec. Od tada je separatizam u Qvibecu stalno prisutan. Prvi od sledbenika
Degolove poruke bio Rene Levec,koji je uspeo da 86 osvoji vlast. Za
njegove ere Qvebek je bio najblizi otcepljenu od Canade. Od tada do danasnjeg dana Degolova poruka za Qvibec I parti Qvegecua je actuelna. Drugi neuspeli pokusaj separatizma je bio za vreme izborne pobede Busarda. I ove godine nadajmo se zadnj put separatizam dozivljava krah na celu sa premijerkom Maroa., kojoj su okrenuli ledja I biraci u njenoj izbornoj jedinici.



SLUCAJ KOSOVA I UTICAJ NA MEDJUNARODNE DOGADJAJE ZA STICANJE SAMOSTALNOSTI

Slucaj Kosova svakako ima uticaja I na Qvibek I ostalom svetu. Za zapadne demagoge I demokrate referendum na Kosovu je sproveden po medjunarodnom pravu I nepoznavanju cak I Obame istoriju Srbije I medjunarodnog prava kada je na nedavnom sastanku sa predstavnicima EU izvalio neocekivanu glupost da je referendum na Kosovu obavljen uz pomoc UN I medjunarodne zajednica u skladu sa medjunarodnim pravom a da je za razliku od referendum na Krimu doslo do krsenja medjunarodnog prava.

To je samo jos jedan dokaz ne obrazovanosti Amerikanaca da cak I mnogi neznaju gde je Kosovo I Srbija. U taj kalibar nepoznavalaca istorije I medjunarodnog prava spada I doticni gospodin koji je pripremio govor Obami procitan na sastanku sa predstavnicima Evrope.
da se motivisu za sankcije protiv Rusije. U koliko je pak taj autor Obaminog govora to namerno uradio je dokaz da iskaze volju naroda Amerike koji je protiv agresivne politike Amerike prema Rusiji I uopste protiv vodjenje rata u svetu

Referendum gradjana Krima za prikljucenje maticnoj drzavi Rusiji za zapad je neprihvatljiv, klasicno krsenje medjunarodnog prava I nedopustivo mesanje Rusije u unutrasnje poslove suverene drzave Ukraine.

IZMEDJU KOSOVA I KRIMA NEMA RAZLIKE

Kosovo I Krim su u istoj situaciji. Nema nikakve razlike I ako zapad tvrdi da je Kosovo jedinstven slucaj. Kosovo je sastavni deo teritorije Srbije otcepljeno od Srbije uz pomoc Amerike I zapada krsenjem Medjunarodnog prava,da bi se docepali rudnog bogatstva Kosova neprocenljive vrednosti I stvorili najvecu bazu Bonstil posle Vijetnama da bi sa tog vaznog strategiskog mesta konrrolisali srednji istok I ciljali na osvajanje same Rusije.

Svojevremeno je Ministarka inostranih poslova Olbrajtka na pitanje
novinara zasto SAD zeli da izbije na granici Rusije, odgovorila da su amerikanci visokog rasta I da zele da vide sta se desava u samoj Rusiji. Po njoj Rusija ne moze da ima Sibir najbogatiju oblast plemenitim metalima na sveto a Amerika da nema pristupa tom bogatstvu. Cilj amerike spolnje politike je da zagospodari Sibirom.To je dobro upamcena najvca izgovorena glupost ministarke inostranih polalova SAD.

Krim je kao sastavni deo teritorije SSSR 1954 godine Hruscov
poklonio Ukraini,koji je I sam bio poreklom ukrainac . U to vreme to niko nije osporavao jer je Ukraina bila sastavni deo teritorije bivseg Sovjetskog Saveza.. Sada kada to vise nije I kada EU I NATO zele da Ukraina udje u Evropu da bi na taj nacin izbili na samu granicu Rusije, volja naroda na referendum na Krimu za zapad na celu sa SAD je nezakonita I sporna, dok je slucaj Kosova po njima u skladu sa Medjunarodnim pravom I odlukom UN. Krim je teritorija Rusije isto sto I Kosovo garantovana neotudjiva teritorija Srbije rezolucijom Saveta Bezbednosti UN1244.

UKRAINA JE PRED RASPADOM

Trenutno Ukraina je pred raspadom. Jedna po jeana provincija istocne Ukraine se prikljucuje Rusiji, maticnoj drzavi. Ceo istocni deo Ukraine ce postati deo teritorije Rusije, hteo to neko ili ne. Zapad kao krivca za sadasnje stanje u Ukraini proziva Putina. U nemoci da se vojno suprotstvi Rusiji ,Obama uvodi sankcije Rusiji uz pomoc Evrope.Sto se vise suprostavljaju Rusiji zapadni duznobriznici demokratije I medjunarodnog prava tumaceci ga kako njima odgovara, sve vise se uvidja stetnost sankcija Rusiji za pojedine drzave Evroe koje zavise od ruskih energenata.

Nemacka je medju prvima ,koja nagovestava nastavak dosadasnje saradnje sa Rusijom I neslaganje sa merama prema Rusiji. Skoro cela privreda Nemacke zavisi od ruskog gasa. Za SAD Rusija danas nije vise iz doba Jelcina, koji je bio u stanju da za flasu viskija ucini sve sto se od njega trazi. Danas je na celu Sovjetske Rusije Putin ,pravi covek na pravom mestu. Covek koji je ne samo od Rusije napravio svetsku silu, vec I zastitnika malih drzava I naroda, pre svega slovenskih naroda.

SAD nemocne da se vojno suprotstavi Rusiji dizu prasinu uvodjenjem
sankcja Rusiji, kojim uvode celu Evropu u nepotrebnu krizu. Nadajmo se da ce razum I uzdrzljivost od daljih sankcija Rusiji preovladati.
Putin za sada uspesno zadaje adekvatne udarce ne samo SAD, vec i ostalim zemljama Evrope, koje po diktatu SAD uvode sankcij Rusiji.

Pokusaj Brisela I Esdaunove da I Srbija uvede sankcije Rusiji,kao buduca clanica Evrop mora se prikljuciti odredbama Evrope prema Rusiji. Cilj Brisela je da se Srbija otrgne uticaja Rusije, jednog od najveceg bezuslovnog trgovinskog partnera I investitora Srbije.Najveceg prijatelja Srbije bratske Rusije. Politicko rukovodstvo Srbije treba da void razumnu politiku I ne podlegne uticaju zapada prema Rusiji. Zivimo u nadi da niko u Srbiji nece podleci uticaju Brisela I Vasingtona.

Sava Vidanovic11,04 2014