Ravna Gora
Serija Ravna Gora Radosa Bajica je veliki promasaj.Po mnogima neocekivano razocarenje. U dosadasnjim prikazanim serijama namera Baica da prikaze stvarno stanje I uzroke gradjanskog rata Cetnika I Partizana ostaje bez odgovora bar do sada vidjenog. Govori s da je do sada najposecenija gledana serija.Razlog tome u koliko se moze to prihvatiti je iscekivanje razresenja pitanja bratoubilackog rata u toku Drugog svetskog rata nakon okupacije Jugoslavije od strane sila osovina na celu sa Nacistickom Nemackom.
Do sada bar Bajic se nije dotakao uzroka sukoba Partizana I Cetnika I ko je zapravo vodio pokret otpora. Glavni razlog sukoba Cetnika I Partizana je borba izmedju pristalica Monarhije I republickog uredjenja drzave. Draza kao pukovnik kraljevske vojske voidi borbu protiv Patizana za ocuvanje Monarhije, dok Tito kao vodja Partizana je protiv Monarhije. To je sustina sukoba I razlog bratoubilackog rata na prostorima bivse Kraljevine Jugoslavije.
Pocetak sukoba monarhista I republikanaca je prvo zasedanje AVNOJa 1942 godine u Jajcu.
"26. novembra 1942, partizanske vođe Jugoslavije su sazvale prvo zasedanje AVNOJa u Bihaću u nadi da će dobiti politički legitimitet. Sastojeći se od komiteta i komunističkih i nekomunističkih partizanskih predstavnika. Pod Josipom Brozom Titom, AVNOJ je proglasio podršku:
• demokratiji
• pravima etničkih grupa
• nepovredivosti privatne svojine i
• slobode individualne ekonomske inicijative za različite grupe"
Tim povodom Draza salje telegram vladi u izbeglistvu o odlukama AVNOJA
Decembra 1943, Ruzvelt, Čerčil i Staljin su odlučili da podrže partizane. Velika Britanija se pridružila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva četnike.
"Na drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu, od 21. novembra do 29. novembra 1943, Tito je proglasio AVNOJ vrhovnim izvršnim telom. Odluke drugog zasedanja AVNOJA su:
• da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj će živeti južnoslovenski narodi: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci u ustavnim republikama sa jednakim pravima;
• da se izabere Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, sa sedištem u Jajcu,
• da deluje kao privremena vlada.
• da se Titu da zvanje Maršala Jugoslavije i premijera.
• da se ponište odluke jugoslovenske vlade u igznanstvu
• da se kralju Petar II Karađorđević zabrani povratak u zemlju dok se na
• referendumu ne odluči status monarhije"
• Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, Purićeva vlada je prema NOP zauzela otvoreno neprijateljski stav. U tom duhu, Mihailović je 13. decembra 1943. uputio četničkim komandantima:
• „Predsednik Kraljevske vlade gospodin Božidar Purić dostavlo mi je sledeću depešu povodom stvaranja komunističkog komiteta narodnog oslobođenja, koji sebi pridaje važnost privremene vlade. Kraljevska Jugoslovenska vlada dala je sledeće saopštenje za javnost. Sledi saopštenje:
• Ovaj nasilni teroristički pokret ne odgovara ni u čemu demokratskim i socijalnim shvatanjima našeg naroda niti njegovom narodnom duhu. Ovakvi pokreti unose samo konfuziju u redove jugoslovenskoga naroda i mrve njegov ujedinjeni otpor protiv okupatora...[3]"
Decembra 1943, Ruzvelt, Čerčil i Staljin su odlučili da podrže partizane. Velika Britanija se pridružila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva četnike.
Nakon prebacivanje svoje podrške partizanima, Britanija je radila na zbližavanju Tita i Petra. Na urgiranje Britanije, Petar je odlučio da ostane izvan Jugoslavije i u septembru je pozvao sve Jugoslovene da pređu u partizane.
Pre donosenja odluke da podrzi Tita Cercil je poslao svoga sina u Jugoslaviju da ispita ko u stvari void pokret otpora. Cercil upoznat da Tito voidi oslobodilacki rat protiv fasista I kolaboranata podrzao je partizanski pokret I delovao na kralja Petra da uputi apel svim Jugoslovenima da se pridruze Partizanima
Od zasedanja I proglasa AVNOJA sukobi Partizana I Cetnika su bili otvoreni. Cetnici su 1943 godine na Sutjesci ucestvovali u Petoj ofanzivi na strain Nemaca protiv Partizana. Cetnicima se pripisuje zlocin streljanja ranjenika Partizana I obolelih od tifusa. Partizani su bili u obrucu na Sutjesci I u krvavoj I teskoj tridesetodnevnoj borbi u 5-toj ofanziv u operaciji Svarc uspeli su da se oslobode obruca I izvuku snage prema Bosni.
U bitci na Sutjesci ranjen je I sam Tito.U toj borbi poginuo je I komandant trece udarne divizije Sava Kovacevic.Koca Popovic,komandant prve proleterske divizije probio je obruc osam puta nadmocnijeg neprijatelja kroz Zelengoru ka Jahorini. U tim borbama poginulo je 5697 Nemaca,4209 ranjeno, od ukupno 127000 Nemaca,dok je na straini Partizana poginulo 7500 borca I ranjeno 3500 od ukupno 16000 boraca. Vise od 500 ubijenih boraca su zene mahom bolnicarke bobijene sa ranjenim borcima.Zlocini nad ranjenim Partizanima pripisuju se Cetnicima.
U dosadasnjim serijama gledaoci nisu imali prilike da prepoznaju prave uzroke sukoba Cetnika I Partizana. Bajic ni jednog trenutka nije spomenuo pomenute navode sukoba Partizana I Cetnika, kao povod AVNOJSKIH ODLUKA. Velika gledanos serije se tumaci kao radoznalost za istinite dogadjaje, sto ne znaci da je u pitanju popularnost serije. Bajuc se prihvatio teskog zadatka u nameri da pomiri zavadjene strane. Ocigledno u tome nije uspeo.
Serije su dosadne, bez posebno ocekivane sadrzine. Razvodnjene scene daleko od stvarnih dogadjaja I cilja pomirenja cetnika I Partizana. Ocene pojedinaca su da je Bajic naklonjen Cetnicima u nameri da ih prikaze nevinim zrtvama . Daleko od realnosti pomirenja ,zaborava I oprastanja. Na novim generacijama je da ipak prevazidju seb I krenu istinskim putem pomirenja,kao plod srpskih neprijatelja ,ciji je cilj nestanka Srba sa zemljine karte, vinovnici svih ovozemaljskih ratova svetskih razmera.
Vidanovic
No comments:
Post a Comment