Osiromaseni uranijum-precutna istina

Da je trenutna vlada  Srbije odani  zapadni kolaborant i da u to ime sve cini da bi  sprovodila interese zapada. Najgore srpske neprijatelje i zlocince,  smatra najvecim prijateljima. NATO i Amerika za srpsku politicku elitu su dokazani prijatelji. Nato elitu cak pozivaju  na konferenciju u Beograd kao dokaz prijateljstva. O kakvim prijateljima je rec, treba da dodje u Beograd Vedrana  Rudan i na  programu Olje Beckovic ukaze ko su to i po cemu nasi  prijatelji. i Danas posle 2. decenije nasa narodna vlada nema saznanja koliko  godisnje umire srpski zivalj od posledice radijacije od oslabljenog uranijuma kasetnih bombi i tomahavki koje su u NATO agresiji sejale smrt.Latentno svakodnevno i danas umire od radiacije bezbroj  neduznih zitelja Srbije.Kobno dejstvo  zracenja  uranijuma delovace na  teritoriji Srbije  5000 godina. Sramno je da  se vlada nije pobrinula da utvrdi broj  oboelih i umrlih od radiacije.Razlog tome je svakako drzati u tajnosti  zrtve zlocina,jer zvati zlocinca prijateljem u ovom slucaju je za narod neprihvatljivo. Ako se zna da je na osnovu evidencije veterinara u Beogradu, smrtnost pasa u odnosu na period pre bombardovanja sedam puta veci, zasto se nebi znao broj smrtnosti ljudi u Srbiji od posledica  bombardovanja. Zasto se o tome cuti i niko da se brine  o tome.Treba  Gospodja Vedrana  Rudan da dodje iz  Zagreba da postavi  javno pitanje, kolika je smrtnost od radiacije u Srbiji. Rudan cak daje sugestije  kako i na koji nacin  utvrditi smrtnost gradjana Srbije od te  smrtonosne radiacije. Cak podseca na cinizam  gospodje Mongomeri, koja na krilu drzi  srpsko dete obolelo od posledice radiacije i trazi pomoc  od Srbije da se pomogne tom  detetu. To je svojevrstan cinizam. Zasto doticna gospodja nije  to dete  pokazala NATO prestavnicima  Solani, Klarku Klintonu,ili americkom narodu i zatrazi pomoc za spas deteta, pre svega osudi NATO bombardovanje Tadica, Cvetkovica Dacica i ostalih beskicmenjaka na vlasti to pitanje zlocina i  njegove posledice ne interesuje. Za njih  izmedju zlocinca i prijatelja nema razlike.

Vidanovic

 

Осиромашени уранијум – прећутана истина Аутор: БРАНИМИР НЕШИЋ: , Објављено: 13. 01. 2011. Прошло је једанаест година од НАТО-бомбардовања Србије. Хиљаде мртвих и рањених, на десетине хиљада порушених зграда, домова, фабрика, мостова… Непопуларна тема за садашњи режим у Србији, који се из петних сила труди да нам западне „савезнике" прикаже као пријатеље који су нас касапили зато што смо ми заиста били лоши, а они, као вајни цивилизатори и демократе, били су ту да нам укажу на странпутицу којом смо кренули покушавајући да одбранимо своје. Баш као у Балканском шпијуну: „Хајде, лепо признај да си крив, па ће ти Ђура опростити што те је тукао…" Чак и шиптарска продаја српских бубрега и срца није довољно заступљена на телевизији. Плаше се бедни политичари да ће им то смањити рејтинг у народу, на бескомпромисном европском путу Србије. Не схватају притом да прећуткивањем истине о српском страдању, из дана у дан, све више одвајају себе од народа који ће им, ако буду имали среће, пресудити на изборима који долазе. Питам се како су српске режимлије дочекале извештај Дика Мартија: мора да им није било лако… Одмах су позвали маркетиншку агенцију, која их је после пар дана обавестила да им тај извештај и популаризација те теме у српском друштву, у предизборној години, не иде на руку… Пре пар недеља гост код Оље Бећковић била је хрватска списатељица Ведрана Рудан, која је на крају емисије, на питање шта је њен најјачи утисак а није на листи (занимљиво, није на листи), одговорила:   „Pa moj utisak je to što se u Srbiji, koliko čujem, vidim i čitam, uopće ne priča o tome koliko umire godišnje Srba od raka nakon bombardiranja Srbije i Kosova, osiromašenim uranom od strane Amerikanaca. Postoje kod vas istraživanja, to su učinili veterinari beogradski da, od kad ste bombardirani, umire sedam puta više pasa nego prije rata. Dakle, u Srbiji postoji podatak koliko umire pasa više nego prije rata, ali ne postoji podatak koliko umire Srba više nego prije rata od raka, iako umirete u zastrašujućim brojkama. To bi bio jedan od mojih predloga, da se to u Srbiji konačno stavi na dnevni red i da se možda komentira jedan cinični potez, odmah nakon bombardiranja, gospođe Lin Montgomeri - tu sliku možete sigurno naći negde u arhivi - gdje je ona sebi na krilo, dakle, na svoje američko krilo posjela srpsko dijete, ćelavo od leukemije i od kemoterapije, i tražila od Srba da pomognu u njegovom liječenju. Dakle, takav jedan sramotni cinizam se rijetko viđa i meni bi bilo drago da Srbi nešto napišu o tome, a da u vremenu ne objavljuju mišljenje Amerikanaca o tome, jer ono zna se kakvo je. Nego, da se nađe jedan međunarodni tim, ako je to uopće moguće - a sve se znalo, o osiromašenom uranu sve se zna - pa da ta vaša Vlada ili taj vaš predsjednik lijepi kažu vama podatke koliko vaše djece umire zbog osiromašenog urana." На питање Бећковићке шта бисмо ми могли да радимо са том истином, Руданова се изненадила:   "I onda ćete tim podatkom moći mahati i reći Amerikancima: „Ubijate nas. Niste nam prijatelji. Ne vjerujemo vam. I ne ubijate samo muslimane, ne ubijate samo teroriste, pod navodnicima, ubijate u sred tzv. civilizirane Evrope, nevinu djecu". Mislim da je svaka istina o Americi, pa makar i tako banalna, kao što je ubijanje djece u Srbiji, ipak jedan korak napred, prema spoznaji, koliko je Amerika Hitler 21. vijeka". Ето, треба у Србију да дође Ведрана Рудан и да нам, у тако гледаној ТВ-емисији, каже истину о очи и да се сви властодршци и медијски магнати, ако имају бар мало образа, постиде и оборе главе…