31 March 2007

Provinciski izbori u Kvibeku

PROVINCISKI IZBORI U KVIBEKU

Vanredni provinciski izbori u Kvibeku odrzani su 26 .marta. Na izborima je ponovo pobedio dosadasnji premijer Kvibeka i lider Liberala Jan Saret[JeanCharest}. Po prvi put posle 129 godina Liberali ce formirati manjinsku vladu. Liberali su osvojili 48 mandata, konzervativci ADQ[Akcion demokratik Qvebeka] na celu sa liderom Mario Dumont osvojili su 41 mandat, cime su postali zvanicna opoziciona partija Kvibeka. Na trecem mestu su separatisti, parti Qvebekua sa 36 poslanickih mandata. Time je pokopana ideja za nezavisnost Kvibeka, bar do sledecih izbora. Po svim demokratskim principima Jan Saret ce formirati manjinsku vladu , koja moze pasti i pre redovnih izbora na prvom usvajanju budzeta. Novih izbora kako se prognozira nece biti pre nesto vise od godinu dana. Najveci izborni uspeh postigao je Mario Dumont, koji na proslim izborima osvojio samo 5 mandata, dok je na ovim izborima zabelezio izvanredan uspeh. Po svim propozicijama Marija Dimonda vide kao budceg premijera provincije Kvibeka.. Uspeh konzervativaca Kvibeka i ponovni izbor Liberala je velika sansa federalnim Konzervativcima i Stivenu Haerpera na narednim vandrednim izborima u Kanadi , koji se ocekuju u aprilu ili maju ove godine.Pobeda Konzervativaca i liberala Kvibeka je rezultat predvidjenim finansiskim sredstvima federalnim budzetom u iznosu od 3 biliona dolara namenjena Kvibeku.. Dodelom tih sredstava Kvibeku Konzervativci su obezbedili parlamentarnu vecinui pobedu u Kvibeku. Partija PQ prilikom usvajanja federalnog budzeta za 2007. godinu.podrzali su konzervativce.. Liberali i NDP su glasali protiv budzeta. Manjinska Vlada Konzervativne partije zahvaljujuci podrsci Pekista na nivou federacije ostaje na vlasti.
Minimalna pobeda Liberala u Kvibeku se ocekivala Saret je i sam bio u opasnosti da ne bude ponovno izabran. Sve do konacnog rezultata u svom izbornom mestu, rodnom gradu Serbruku do poslednjeg trenutka je visio. Prebrojavanjem i saopstenjem konacnih rezultata u Serbruku , sa vise od 1000 glasova pobedio je svog rivala. Inace neuspeh Liberala na ovim izborima u Kvibeku i nemogucnosti Sareta da formira vecinsku cvrstu vladu, tumaci se licnim stavom i nedoslednom politikom Sareta. Saret je sasekao budzet zdravstvu, i prosveti. Zavadio se sa Unijom Sindikata i tri puta dizao senu elektricne energijeu togu godine. Gas je najskuplji u celoj Kanadi. Na sledecim prevremenim izborima njegova politicka karijera je na zalasku. Novi premijer Kvibeka svakako ce biti partija DPQ na celu sa Mariom Dumont.
Lider separatisticke partije Kvibeka Andre Boisclair doziveo je dizaster. Prema predvidjanjima politickih analiticara PQ pod njegovim liderstvom na sledecim izborima nema sanse. Njegova ostavka kao lidera partije je neminovna. Pristalice separatisticke partije za otcepljenje Kvibeka od Kanade ce morati bar da sacekaju neka bolja vremena.

Primer Kvibeka i postovanje demokratskih principa, kojim se daje mogucnost da partija sa najboljim izbornim rezultatima formira vladu, koju podrzavaju ostale partije i izrazavaju spremnost na saradnju za dobrobit nacije. To je lep primer politickim partijama Srbije kako se postuju demokratski principi i liderima Evropske Unije i Amerike da demokratski principi ne mogu biti selektivni. Radikali kao najveca politicka partija, sa najvise osvojenim mandatima, po svim pravilima i principima ima pravo na formiranje vlade. Po kojim principima se to uskracuje Radikalima je neobjasnjivo i neshvatljivo, pogotovo kad je rec o takozvanoj zapadnoj selektivnoj demokratiji.
Vidanovic
.
.

Kontraverzna rezolucija parlamenta Evrope

KONTRAVERZNA REZOLUCIJA O KOSMETU
Parlament Evropske Unije na zasedanju u Briselu usvojio je kontraveznu rezoluciju o Kosmetu Rezolucija je usvojena sa 490 za, 80 protiv i 87 uzdrzanih glasova , kojim se podrzava predlog Martija Ahtisarija o uslovnoj nezavisnosti Kosmeta i nadgledanje suvereniteta od strane Evropske zajednice. Havijar Solana insistira na iznalazenu formule nametnuog resenja u S.B.. Sonlana ponavlja svoju gresku iz 99, godine, kada je doneo odluku o bombardovanju Jugoslavije od strane NATO alijanse. Rezolucija evropskog parlamenta o nametnutom resenju je jos jedan u nizu ultimatuma Srbiji. Zvanicno Srbija odbacuje sve ultimativne zahteve ne samo Evropskog parlamenta, vec i podrske pojediih zemalja, koje podrzavaju predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnsti Kosova od strane evropske zajednice.
Vasington, London, Brisel, Pariz, Berli i NATO ocenjiju da je nezavisnost Kosova najbolje resenje za stabilnost regiona.Zvanican Beograd odbacuje svaku nezavisnost i otimanje 15% teritorije Srbije. SB u koliko usvoji takvu odluku, fakticki rusi postojanje UN i rezolucije kojom se garantuje suverenitet clanica UN.Srpski politicki vrh smatra da ce predlog biti odbacen u SB i da je to samo pocetak novih istinskih pregovora za iznalazenje nenametnutog resenja za status Kosmeta.

REAKCIJE NA REZOLUCIJU
Rezoluciju evropskog parlamenta Moskva je ocenila kao neprihvatljivu, koja kao takva nece ni stici u SB. Lavrov se zalaze za nastavak pregovora o Kosmetu i iznalazenja prihvatljivog resenja za Beograd i Pristinu. Po njemu ni jedna odluka u SB nece biti donesena bez saglasnosti Beograda.Na sastanku u Becu predstavnika Rusije i SAD po pitanju Kosmeta su suprotno dijametralni. Mogu se samo nastaviti razgovori o iznalazenju novog resen za Kosovo.Ruski stav je da se treba izvrsiti analiza rezolucije SB.1244 da se vidi sta je do sada uradjeno a sta nije.Ahtisari je zavrsio svoju misiju na Kosovu. Potrebni su novi razgovori sa novim medijatorom. Po Lavravu do glasanja u SB ne moze doci pa nece biti ni potrebno rusko veto.
Ambasador Rusije u Beogradu ocenjuje da svako nametnuto resenje i odredjivanje rokova je neprihvatljivo.Junilateralno priznanje nezavisnosti Kosmeta mimo SB stvorice politicki haos u Evropi i sire u svim potencijalnim zaristima u kojima se insistira na nezavisnosti.
Americki ambasador u Beogradu Majkl Polt smatra da je nezavisnost Kosova uz. Nadgledanje EU jedino moguce resenje. U » humanitarnoj » akciji , kako je rekao, sprecili smo egzodus Albanaca, oslobodili Kosovo od Milosevicevog rezima. Proterali vojsku i policiju. Sada to isto cinimo sa Srbima na Kosovu. Zelimo da obezbedimo sigurno svim etnickim manjinama i da Srbiji kao iskreni prijatelji u tome pomazemo, da obezbedimo stabilnost u regionu.. Medjunarodne snage ce stvoriti sigurnost na Kosovu i multetnicko drustvo kako Ahtisari predaze. Ahtisari je zakljucio da su iscrpljene sve moguznosti na pregovorima u Becu i da nema mesta novim pregovorima, niti gubljenje vise vremena u nedoglednosti. Resenje o nezavisnom Kosovu mora biti donesen u sto kracem roku..
Majkl Polt nije prvi put do sada usred Beograda naredjivao sta Srbi treba da rade. On ne vidi probleme u svojoj drzavi, svojoj avliji, vec ima hrabrosti da Srbima deli lekcije iz demokratijute.U Srbiji ne postoji jedan Cavez koji bi mu stao na put i ukazao na njegovo stetno delovanje i zasluzeno bude proglasen personom non grata.
Da je Solana posle odlu o agresiji NATO na Jugoslaviju , kada je prvi put skupio hrabrosti i obraza da kroci na tlo Srbije, umesto crvenog tepiha i srpskom dobrodoslicom docekan demonstracijama, gadjan jajima i proglasen zlocincem, sigurno bi danas bio svestan svojih postupaka i nebi postavljao nove ultimatume Srbji.

Kako se zakljucuje Strucnjaci Evropske unije su angazovani na izradi Ustava nezavisnog Kosova i sva pravna akta nezavisne drzave privode kraju.. Uporedo se radi na transformaciji vojske,obuci kadrova, junilateralnom proglasenju i priznavanju Kosova. Pripremi na otvaranju ambasada u pojedinim zemljama za koje se smatra da ce priznati nezavisnost Kosova mimo odluke SB.. To su na prvo mesto SAD, Britanija,Holandija, Nemacka, Francuska, uglavnome sve drzave koje su dale pozitivnu ocenu Ahtisarijevog predloga ouslovnoj nezavisnosti Kosova uz nadgledanje medjunarodnih snaga Odluka u kosovskom parlamentu o nezavisnom Kosovu jeneminovna u koliko se ne privoli Rusija na saglasnost rezolucije u SB o nezavisnom Kosovu. Donosenje odluke u SB o nezavisnom Kosovu je sve neizvesnija. To je tezak i nedogledan put , koji moze potrajati mesecima. Sam Badinter, francuski senator, jedan od krivaca za raspad Jugoslavije, koji je u svojim preporukama tvrdio da su bivse granice nekadasnjih republika nepromenljive. Sada tvrdi da je put ka nezavisnosti Kosva dug i mukotrpan ali ce na kraju Kosovo postati nezavisno. Znaci drzavne granice Srbije se ipak mogu menjati za razliku od bivsih republika SRJ.To svoje vidjenje Badinter je izneo pristinskom nedavne posete pristinskom rukovodstvu.
Zapadu se zuri , kao i Albancima . Svako odugovlacenje resenja po mnogima je gubljenje strpljenja Albanaca i mogucnosti ponovljanja martovskog egzodusa iz 2004. I ako postoji uveravanje da su snage KFORA spremne da se suprotstave svakom nasilju, i sami strahuju od Albanaca i njhovom konfrontiranju. O njhovoj spremnosti govor svakodnevni napadi na Srbe, ubistava i zivot Srba iza zica bez slobode i potrebnog zivotnog prostora.
Holbruk je unapred okrivio Ruse za izbijanje nemira u slucaju da se spreci odluka u SB. ruskim vetom..Holbruk se zalaze za nezavisnost Kosova, kao albanski lobista. Po njemu Srbija u koliko zeli u EU mora se odreci Kosova .Po njemu ne dolazi u obzir zamena RS za Kosovo, koja se spominje kao varijanta zamene za Kosovo.. Poznat je kao Albanski lobista, koji je kao izaslanik za Balkan, zajedno sa Olbrajtkom, bio savetnik Tacija u pregovorima u Rambujeu i Parizu. Kreatori su agresije na SRJ, albanske politike i podrske za nezavisnost Kosova, formiranje kosovskog zastitnog korpusa, naoruzanjeAlbanaca i Muslmana u Bosni, ukljucivane Mudzahedina u ratu protiv Srba u Bosni i Al Kade na Kosmetu.Danas prisustvo Al Kaide na Kosmetu i u Raskoj oblasti predstavlja po Busu opasnost za bezbednost USA.

Nedavno otkrice velike kolicine naoruzanja i centre za obuku Al Kaide u Raskoj oblasti, motivisalo je Busa,te je po kratkom postupku odobrio naoruzanje Srbije i Crne Gore za borbu protiv Al Kaide i sigurnost Amerike. Holbruk nije nasao za shodno da prokomentarise Busovu odluku i prizna pogresne poteze u Bosni i Kosmetu. Srbi su trebali prvo da budu kaznjeni sto su se borili protiv terorista i snaga Bin Ladina a sada se racuna na srpsku pomoc u borbi protiv terorista. Umesto kazne, teroristi na Kosmetu se nagradjuju jos jednom Albanskom drzavom na Balkanu i otimanjem 15% srpske teritorije.Takvo resenje bazira se na vecinskom Albanskom stanovnistvu na Kosmetu koje ima pravo na odlucivanje o svojoj buducnosti. To je pogresno tumacenje, jer Kosmet je jos uvek u Srbiji i manjinsko je stnovnistvo Srbije.Kosovo je po zapadu oslobodjno ratom 99. godine i Albanci nece ponovo pod juridikcijom Srbije. Zasto Teksas i Novo Meksiko , pa Kalifornija nemaju pravo na otcepljenje i formizanje nezavisnih drzav u kojima je vecinsko stanovnistvo meksicke nacionalnosti, ili Baski u Spaniji, Katalonci, Korzikanci, Jermeni, Rusi u baltickim zemljama.Zasto za Kipar decenijam nema nametnutog resenja a u slucaju Kosmeta se postavljaju ultimatumi i pretnje.Niko ne polazi od istoriskih cinjenica da je Kosovo i Metohija srpska bastina, kolevka, srpstva, srpske drzavnosti i kulture. Po istoricarima Albanci nisu starosedeoci Balkana, niti imaju zajednickog sa Ilirima, Tracanima i Keltima.Po jednima su dosljaci iz Azije a po drugima iz Skotske.Naseljavali su planinske predele Balkana i od vajkada su se bavili stocarstvom.To je narod siromasne duhovne kulture i obrazovanja, zabaceni u planinskim predelima u kojima kultura i civilizacija slabo prodire Njihov natalitet je najveci u Evropi pa i u svetu.. Na Kosmetu ih je pre rata bilo manjinsko stanovnistvo. Tito, otvaranjem granica i dogovorom sa Enverom Hodzom o stvaranju jedne drzave, omogucio im je naseljavanje Kosmeta, pa cak i mogucnost najvecih funkcija u drzavi kao stranim drzavljanima.Najbolji primer je Fadilj Hodza koji je jedno vreme bio predsednik SIV-a.Srbi sa Kosmeta su stalno proganjani. Najveci talas izgnanika je posle kumanovskog sporazuma, kada je 250000 Srba napustilo svoje domove. Preko 150 hramova i manastira je popaljeno i preko 2500 pobijeno i isto toliko nestal. I ako je rezolucijo, SB 1244 garantovan povratak svih izbeglih, do danas se skoro niko nije vratio, niti im je obezbedjena sigurnost za povratak i obnova porusenih i popaljenih domova.Ahtisarijev zadatak i UNMIKA je bio sprovodjenje rezolucije 1244 a ne nezavisnost Kosova. Niko danas na zapadu ne postavlja pitanje implementacije rezolucije, vec se insistira na donosenju nove, kojom cevse doneti odluka o nezavisnom Kosovu.Navodno proterani Albanci za vreme Milosevica vraceni su u roku od nedele dana i umesto navodnih proteranih 800000 na Kosmet je vraceno 1500 000 Albanaca ukljucujuci i onih koji nikada nisu ziveli na Kosmetu...

Opravdano se postavlja pitanje zasto se zuri sa nezavisnoscu Kosmeta? Mnogi se pitaju zasto se Srbija suprotstavlja nezavisnosti Kosova kada ce svi u Evropu.Cemu onda zurba za nezavisnost Kosova ako ce svi u Evropu. Da li bi se trazila nezavisnost Kosova kada bi Srbija bila primljena u Evropu u svojim priznatim granicama i nakon toga trazilo priznanje Kosova. Srbija kao suverena drzava, clanica UN ne moze biti kaznjena oduzimanjem 15% svoje teritorije. To je suprotno povelji UN, medjunarodnom pravu i Ustavu Srbije. Sve nade su uprte u Rusiju, da ce iskoristiti svoj autoritet, diplomatsku i politicku moc i izbori se za postovanje medjunarodnog prava i ugleda UN. Krsenje povelje UN o garantovanju suvereniteta i drzavnog integriteta clanica UN,postavlja se pitanje opravdanosti i samog daljeg postojanja UN.
Vidanovic

27 March 2007

Kuba danas[2007]

KUBA DANAS

Fidel Kastro je u 2006. godini zbog bolesti vlast pivremeno predao svome bratu Raulu Kastru. U Americi je ta vest docekana sa odusevljenjem, kao kraj Kastrove ere.To je bio signal za povratak americkog kolonijalizma i ovozemaljskog raja na Kubi kakav je bio pre Kastrove revolucije 59.
Politicki imigranti kubanskog porekla u Mijamiju su posebno slavili, ubedjeni da je Kastro mrtav.Da je kraj imigranskog i teskog zivota Kubanaca u Americi.Medjutim od svega toga nema nista. Kastro je podvrgnut teskoj operaciji zbog stomacnog krvarenja. Operaciju su uspesno izvrsili spanski strucnjaci. Posle operacije Kastro je poceo da se oporavlja, ali i pored toga da ce se vratiti na mesto prvog coveka drzave,bar za sada se cuti. Njegov brat Raul cvrstom vojnickom rukom je u pojedinim domenima nadmasio svoga brata Fidela. Kubanci naviknuti na bezbedan zivot, zadovoljni onim sto im se pruza, nemaju nikakve apetite za kapitalisticki standard i nacin zivota. Njih ne interesuje naporan rad od jutra do sutra, luksuzni automobili i sve ono sto pruzaju zapadne civilizacije.Kubansko podneblje je za Kubance nezamenljivo. I oni koji su se milom ili silom docepali Amerike ili Kanade , svakodnevno uzdisu i zale za kubanskim podnebljem i toplim morem. Rade usporenom filmskom brzinom zivota. Njihova zivotna deviza je , sto mozes da uradis danas, ostavi za sutra.Kada bi kojim slucajem doslo do promena, Kubanci bi uzdisali i pricali o nekadasnjim dobrim vremenima. I danas posle cetiri ipo decenije od revolucije drzava brine o njihovim zivotima. Jos uvek od drzave dobijaju sve sto im je za svakodnevni zivot potrebno a ako po nesto ne dostaje do kraja meseca, postoji slobodan market gde mogu da dokupe ono sto im usfali.Problem je u tome sto svaki ne moze da to zadovoljstvo sebi dozvoli.Kubanci su po prirodi snalazljivi. Svi se cesu o drzavi. Nekontrolisano podkradaju drzavu ako smem tako da kazem. U gradu u urbanim gusto naseljenim sredinama je to lako izvodljivo za razliku od zivota na selu gde se iskljucivo zivi od zemljoradnje. Na Kubi ipak postoji privilegovan sloj ljudi. Oni koji rade u drzavnim sluzbama i organima bezbednosti imaju posebne privilegije. Zatim radnici koji rade u ugostiteljstvu i turistickim objektima i imaju dodir sa turistima zive najbolje.Dostupan im je baksis, koji u toku dana iznosi vese od cele mesecne zarade Turisti, dosli da zaborave svakodnevne probleme, opusteni i pod dejstvom alkohola nagradjuju nasmejanei ljkubazne konobare baksisom .Mozda se za trenutak upraznjavaju navike u domacim barovima gde je obavezan tip ugostiteljskom osoblju, a mozda i dokaz komotnijeg zivota sa daleko vecim primanjima. Bilo kako bilo velikodusnost I darezljivost mozda I iz socijalnih razloga je prisutna na svakom koraku. Kakav bi to bio Kanadjanin ili evropski turista koji je prevalio na hiljade kilometara da provede odmor na Kubi i ne pokaze svoju darezljivost i osecaj prema ljudima, koji u turiste prosto vide pune novcanike. Kakav bi to bio turista koji se ne lati novcanika.
Prosecne plate radnika su od 6-10 americkih dolara. Kurs amerizkog dolara je momentalno 24 pezosa.Intelektualci sa visokom strucnom spremom, zavisno od prakse mogu dobijati mesecno od 12-20 dolara. To su plate koje nisu menjane od revolucije do danas. Postavlja se pitanje kako ljudi zive sa dnevnom zaradom od 30 -60centi. Trguju svim sto im je dostupno, od cigareta,ruma ,suvenira do ulicne prostitucije.To je sve sto se i moze ponuditi.
Zdravstveno socijalna zastita,skolovanje,sve je to besplatno. Cak i dobijanje stanova je pravo svakog zaposlenog.Jaslice i dnevna nega dece je besplatna. Roditelji u stalnom radnom odnosu,decu predaju obdanistima na svakodnevnu brigu. Oni roditelji koji rade u drugom mestu deca ostaju u obdanistu sve do vikenda. Ucenici redovnih skola su uniformisani. Odeveni su propisanim uniformama , zute, crvene i plave boje, zavisno od razreda i skole koji pohadjaju. Svi odreda nose crvene pionirske marame. Skolskog prevoza autobusim nema. Deca iz udaljenih mesta su zbrinuta u internatima. Internati su dostupni i studentima na univerzitetima. I na radnim mestima radnici, zavisno od objekta u kome rade su uniformisani, narocito oni koji rade u turistickim objektima. Radnici u turizmu i ugostiteljstvu, tipom ostvaruju velike zaradeSlucajno sam jedne veceri posmatrao raspolozeno drustvo od koga je jedan isti konobar dobio 20 dolara konvertabilnih. Konobari rade24 sata i na posao dolaze svaki drugi dan. Osoblje pak na plazi kao spasioci ili oni koji brinu o jedrilicama i camcima sa pedalima, cesto i zaboravljaju kad trebaju doci na posao.Jedan momak na duznosti spasioca u toku dvonedeljnog mog boravka pojavio se na posao svega 3. puta. Spasioci su pod nadzorom zdravstvenih sluzbi i tu nema kontrole kad ko dolazi ili ne dolazi na posao.

U odnosu na ostale radnike koji nemaju kontakte sa turistima,konobari narocito, zive na velikoj nozi. Drzava se io tome pobrinula da spreci pojavu crvene burzoazije, tako sto je svaki ko ima kontakata sa turistima oporezovan sa 30 konvertabinih dolara mesecno.. Pare idu u fond iz koga se na ravne delove deli ostalim radnicima koji rade u ostalim usluznim delatnostima i nemaju kontakte sa turistima. Medjutim po prici pojedinaca, konobara ili tocioca pica prihod od baksisa premasuju godisnju zaradu i po nekoliko desetine puta. Jedan konobar mi u poverenju rece da je prosle godine na ime baksisa zaradio vise od 500 dolara.U Sali sam mu rekao da vise zaradjuje i od Kastra i da se sigurno nebi menjao s njim.Prema izjavama samog Kastra, koji pobija tvrdnje amerikanaca da u inostranim bankama ima milijarde dolara i da je najbogatiji covek Kube, kaze da je njegova mesecna plata 40 dolara i da je sve ostalo laz. dolara..
TURIZAM KUBE NAJVECA PRIVREDNA GRANA
Turizam kube je najaca delatnost Kube. Izvor najvecih prihoda koji se slivaju u drzavnu kasu. Na drugom mestu je proizvodnja ruma, koji se pravi destilatom secerne trske. Plantaze secerne trske su istaknuta poljoprivredna grana. Prerada secera i izvoz secera, proizvodnja duvana i kafe su profitabilne delatnosti koje drzava forsira. Ekonomski bum je Kastro napravio pre dve godine, kada je ekspelovao iz upotrebe americki dolar. Veliki novac u narodu morao je biti predat drzavi, cime je veliki priliv deviza usao u drzavnu kasu. Amerikancima je takodje zabranjen pristup na KubiAko i po neko dodje na Kubu to postize samo preko trece zemlje..Turisti iz Kanade su dobro dosli i bar za sada najvise posecuju Kubu. Kuba je privlacna i za turiste iz Evrope i latinske Amerike pa i sveta od istoka do zapada. Ove godine sam imao prilike da sretnem turiste cak iz Japana, Svetske, Norveske, Nemacke Francuske, Poljske, Rusije, Italije. Jednom recju iz cele Evrope. Cene organizovanog turistickog paketa na Kubi u poredjenju sa ostalim svetskim cenama su daleko povoljnije. To se ne moze reci za pojedinacna putovanja gde nije obezbedjen unapred dnevni pansion. Cene prenocista u tom slucaju su jednake sa recimo kanadskim. Nocenje u hotelu u Ranco Luno sa jednokrevetnom sobom iznosi 90 konvertabilnih pezosa ,sto po kursu jedan konvertabini pezoss iznosi 1,34 kanadskih dolara.. Dvokrevetna soba kosta130 konvertabilnih pezosa a apartman 150. To su cene u poredjenju sa Kanadskim vece nego u hotelu sa 5. zvezdica.. Te cene prevazilaze i neke svetske metropole. To je samo poredjenje sa hotelom samo sa 2.5 zvezdice .Hrana u restoranu hotela dnevno prelazi vise od 20 konvertabilnih dolara. Mozete misliti kakve su tek cene u hotelima na Varadero koje najpoznatije turisticko mesto Kube, sa plazom od 11 kilometara sa modernim hotelima duz obale.U poredjenju sa proslogodisnjim cenama skok je visok i ako se ovako nastavi Kanadjani pa i ostali turisti ce traziti povoljnija mesta. Ono sto je privlacno za turiste, pored povoljne klime, je potpuna sigurnost na Kubi za razliku od ostrvskih zemalja. Svake godine po nekoliko turista u Dominik Republik ili ostalim zemljama bude ubijeno. To je slucaj sa svim zemjlama juzne hemisvere. S te strane Kuba uziva ugled jedne mirne i sigurne zemlje, sto je pored podneblja i klime je atraktivno mesto za turiste. Kanadjani su nezadovolnji sto se uvodjenjem konvertabilnog pezosa,koji se obracunava po kursu americkog dolara , sto je kurs svakako nepovoljan za Kanadjane. Konvertibilni pezos je u opticaju samo u turistickim objektima. Inace zvanican kurs drzavne valute je pezos, koji se obracubnava prema americkom dolaru.Turisticke usluge su primerne. Ljubaznost osoblja je na visini. Iscekivanja mestana od turista su velika. Kanadjani po navici nose puno poklona koje dele mestanima, narocito u odeci, obuci i sitnim licnim prezentima. Hrana po restoranima je na bazi samoposluge. Ima je u izobilju. Hrana je teska i nije za svaciji organizam. Obiluje mesnatim proizvodima, ribom, piletinom svinjetinom, govedinom. Juzno voce je u izobilju, gotovo svih vrsta
.Turisti iz Kanade se transportuju najcesce Kubana Airlajnom . Let od Montreala ili Toronta u proseku traje 4 sata. Od aerodroma do hotela putnici se transportuju modernim autobusima sa rashladnim uredjajima svetske proizvodnje. Privatni taksi se ne tolerise. Kazne su velike za one koji pokusaju da daju usluge turistima. Drzavni taksi je legalan.U samom gradu taksi su konjske zaprege.

POSETE CIVILA TURISTICKIM OBJEKTIMA I PLAZAMA SU ZABRANJENE
Mestanima se zabranjuje kontakt sa turistima. Policija strogo motri na potencijalne posetioce plazama. U samim hotelima pristup je nemoguc. Svaki ulaz kontrolisu organi bezbednosti. Medjutim na plazama postoje spice kada mestani motre na policiju i cim napuste plazu, posetioci stizu ko mravi. Najcesce su mladje osobe koje nude svoje usluge turistima i oni koji trguju cigaretama i suvenirima..Turistima to prisustvo zenskog osoblja posebno pricinjava zabavu. Cure su otvorene, navalentne i uporne dok ne nadju zrtvu
Ovogodisnja zabava na plazi je bio jedan nas bivsi brat Slovenac koga je znala citava plaza. On je delio poklone svima redom. Cim se pojave posetioci plaze odmah prilaze Janezu koji ih obasipa poklonima. Ne samo poklonima vec je boleciv prema klijentkinjama koje mu iznudjuju i novac. Jednog dana dve osobe inace svakodnevni posetioci iznudile su mu jedna 15 a druga 50 dolara da sebi kupe patike. Janez je bez razmisljanja dao novac s tim da mu sutra pokazu sta su kupile. Ne samo da novac nisu potrosile na namenjenu obucu vec su trazile i dodatnu svotu, da najki patike kostaju 65 dolara a ne 50Dobile su ono sto su htele, ali patike najki nisu kuplene. Uvek pod gasom ,Janez, dobricina, a po malo i naivcina postaje zrtva napasti.Smisljenim trikovima i gestovima Janez je i dalje nasedao. On je covek u godinama,blizu 80-ih i zadovoljavao se prisustvom zenskog sveta i ponekim majcinim poljubcem u obraz ili celo.. Jedna od njih koja je bila u prisustvu Janeza birala je takvu poziciju da je uvek sedela ispred njega. Koristeci priliku da mu skrene paznju svojim medjunozjem. Pozove ga po imenu i za trenutak rasiri noge i pokaze mu svoju robu.. Janez ko Janez skiljavih ociju primeti da je doticna bez gaca i svoje uzbudjenj proprati recima-Tam ima neco. Posle toga nastaje akcija iznude novca ili prezenta. I na kraju se zavrsava zahtevom za donosenje pica sa bara, koje je za redovne turiste besplatno.Kada je rec o picu, redovni radnici na plazi nemaju pristup baru. Turisti im donose pice u izobilju. Neki od njih pice akumuliraju u termosima i nose kuci za posle radno uzivanje.To je slucaj i sa hranom koja im se donosi od strane turista za vreme dorucka i rucka.
Kada je rec o akciji policije, jednog dana sa dve strane takozvane male plaze presecen je beg nepozeljnih posetilaca.Nekih 15 posetilaca i muskih i zenskih pokupljeno je u kombi i odvedeno u policiju. Nakon nekoliko dana isti posetioci su ponovo na plazi posle radnog vremena policije. To je svakodnevna pojava. Toga dana kada je sprovedena racija jedan od mestana da bi izbegao policiju, skocio je u more i ostao citava dva sata dok se policija okupirala sa posetiocima plaze. Stalni posetilac plaze je miljenik plaze, inace retardirani Kubanac cetrdesetih godina. On je gost plaze svakog dana od ranog jutra i tacno zna ko je novajlija. Prilazi mu i trazi- moni moni-kako kaze i garderobu, ili obucu, tako sto se hvata za majicu pantalone ili obucu, sto treba da se shvati sta hoce..Inace je navodno ozenjen i ima dvoje dece. Garderobu koju dobije u toku dana, po recima radnika na plazi, njegova tetka to prodaje na pijaci.. Bio sam ocevidac kada ga je jedna kanadjanka obukla od pete do glave od patika do kape. Njegovu odecu je uzela i bacila u kantu za djubre. Hugo kako se miljenik zove, cim je dobio garderobu prisao je kanti i pokupio njegovu staru odecu koju mu je kanadjanka bacila, stavio u vec puno dzakce preko ledja itrcecim korakom ode kuci.. Sutra dan je dosao u istoj odeci koju je pokupio iz garbic kante. Opsti je zakjucak pojedinaca da je jako smart i da zna tacno kada kako treba da se ponasa sa turistima. U rano jutro donosi in stolice za lezanje na plazi. Nakon usluge ne odlazi dok ne dobije dolar, ili neki drugi poklon.Po prici sluzbenika-turistickog vodica stolice je redovno naplacivao sve dotle dok se turisti nisu pobunili zasto se stolice naplacuju. Striktno mu je zabranjeno kada je ustanovljeno ko to radi, ali Hugo i dalje radi svoj posao u izmenjenom stilu. Donese stolicu i ceka prezent.Druzeljubiv je i u drustvu turista cesto i zapeva.Zbog ophodjenja turista prema kerovima,i oni su stalni posetioci plaze.Interesantna je pojava da jedan manji ker-minik stalno laje na Huga i cim Hugo pocne da bezi , ker se stusti za njim,koji spas nalazi u moru. To narocito zasmejava turiste, sto Hugo namerno svakodnevno ponavlja.Posto je spanski jezik slican talijanskom, Talijani nemaju problema da komuniciraju sa Hugom. Hranu koju dobije od turista u toku dana, nikad ne nosi kuci. Uvek sve pojede.

MORAL KUBANSKOG DRUSTVA
Kuba je jedna od retkih zemalja koja vec 47 godina zivi pod sankcijama. Sankcije i nemastina, svakako imaju uticaja na samo drustvo i njegove moralne karakteristike. Porodica i brak je u odumiranju. Retke su porodice sa cvrstim i trajnim bracnim vezama. Sasvim je normanlno da postoji sloboda u braku i da skoro svaka druga osoba bez muza ima decu a da nezna niti je to interesuje ko je otac te dece.Menjanje partnera je svakodnevna pojava. Cure od rane mladosti se opredeljuju na seksualni zivot, sklone da u svakom trenutku iskoriste priliku koja im se pruza i unovce sebe. Bezbroj Kanadjana stupaju u takve avanture i uzivanja dok su na odmoru. Nije redak slucaj da se sklapaju i brakovi, kupuju kuce, opremaju postojece, sve to da bi se zadovoljile strasti a kubanke imale iz svega toga materijalne koristi. Jedan nas zemljak iz Bosne, svojih 60-ih godina starosti upoznao je 24-ro godisnju lekarku kojoj salje svakog meseca 50 dolara i placa stan 30 dolara da bi svaka dva tri meseca boravio na Kubi i bio sa njom. Ili drugi slucaj, drugi Kanadjanin upoznao curu iz obliznjeg sela i na nju trosi godisnje 1500 dolara. Zadnji put ove godine renovirao joj kucu i kupio namesta. Kada je stigao u kucu nov dusek, odmah posle toga dosla je policija na prijavu komsija da ispita odakle dusek kad niko u kuci ne radi. Kanadjaninu je zabranjeno da zanoci kod te osobe. Moze biti preko dana ali nesme ostati preko noci. Da bi ostvario legalno pravo potrebno je ispunjenje nekih zakonskih formalnosti. Treba da se dokazu ozbiljne namere da postoji mogucnost za ostvarivanje trajnije veze a ne danas jedan sutra drugi. Ili drugi slucaj. Kanadjanin kupuje kucu ljubavnici koja ima cerku 12 godina. Da bi se nakon izvesnog vremena oslobodila bracne veze podmesti suprugu svoju cerku i u tom trenutku pozove policiju, koja na licu mesta hvata preljubnika i za to zadovoljstvo dobija 12 godina robije a zena se oslobadja muza. Jos jedanslican slucaj da je kanadjanin kupio kucu zeni, vencao je i kada je drugi put dosao on je zatice sa svalerom u krevetu. Epilog bracne zajednice je zavrsen tako sto je bio najuren iz kuce i to zadovoljstvo ga kostalo 7000 doilara na ime vrednosti kuce koju je kupio. Po kubanskom zakonu vlasnik nekretnine ne moze biti stranac. Ako dodje do kupovine odnosno investiranja vlasnik mora biti Kubanac ili kubanka.. Nisu retki slucajevi da Kanadjanke sklapaju brakove sa Kubancima iobrnuto i da se supruznici odlucuju za zivot u Kanadi ili Kubi. Takvi brakovi su najcesce neodrzivi i raskidaju se posle izvesnog vremena.. Kanadska klima, dugacke i ostre zime su neprihvatljive za zivot Kubanaca a za Kanadjanke standard zivota na Kubi. .Sloboda u braku i neodrzivost bracne zajednice, kao i stupanje u rani seksualni zivot su posledice ne samo nametnutih sankcija i nemastina, vec i nasledje iz d Batiste i kolonizacije Kube, koja je za Amerikance bila zemlja kupleraja. Tolerancija izmedju crnaca i belaca na Kubi je u zavidnoj harmoniji. Nema razlike niti rasne netrpeljivosti izmedju crnaca , cije je poreklo iz Afrike. Ukrstanjem belaca i crnaca dobija se nova rasa takozvani mulati koji su obicno bronzane puti, vrlo privlacne oso, najcesce plavih ociju..Spomenucu jos jedan neuobicajen karakteristican slucaj da je jedan Kanadjanjin visokoobrazovan intelektualac, dobro stojeci, sreo Kubanku kako kaze ful pakidz. Nasao u njoj sve sto zeli.Potrosio je grdne novce na izlaske sa njom.Dao je pozamasnu svotu novca za opremu kuce I kupovinu namirnice. Obecao da ce joj slati 200 dolara mesecno, da ce joj kupiti kucu.Vec su gledali kakvu kucu Kubanka zeli, koja kosta 30000 dolara i da za Kanadjanina to nije nikakav problem.Jedini uslov s njegove strane je da najmanje 5 godina provede s njim dok je on u Kubi na odmoru. Zaista je nesvakidasnji slucaj jednog naivka i dobricine i srecne Kubanke koja se rodila pod zvezdom danicom.Postupak je za posmatranje sta je zapravo po sredi: ljubav, humani gest, prvo seksualno iskustvo, ili psiholoski slucaj ljubavnika Kazanove.U razgovoru sa doticnim,koji sam kaze da ima curu u Kanadi na koju godisnje trosi 100000 dolara I da to cini samo u znaku zahvalnosti sto provodi vreme sa njima, da ne zeli da stupi u bracnu zajednicu sa tom osobom samo zbog toga sto ce morati sutra u slucaju razvoda da deli imetqak na pola.To navodi na zakljucak da nesto nije u redu sa njim, da ima neke nedostatke koji mogu biti razlog raskida bracne zajednice. Sami postupci doticnog dovode na pomisao da je u pitanju homoseksualna osobina koja ga proganja.
.Bio sam dirnut paznjom cuvara nocne plaze koji je u toku slobodnog dana bio na plazi sa veoma umiljatom cerkicom starosti 3 godine, bakarne puti, koji nije bioloski otac devojcice i sa ponosom prica da je ozenio osobu koja je bila u drugom stanju i da je po rodjenju napustila i muza idevojcicu i nikada se vise nije setila da postoji dete koje je rodila I otisla za uvek. Sagovornik je sa posebnom roditeljskom ljubavlju prema cerkici iskazivao takvu ljubav sa naglaskom da nije pravi otac, ali da to dete prisvaja kao pravi otac i vise od toga.

STA NOSE POLITICKE PROMENE NA KUBI
U koliko ikada dodje do zaokreta zivota u politickom smislu reci, lice Kube za turiste ce biti naglo promenjeno. Privatna svojina i kapitalisticki nacin zivota ucini ce svoje, neprihvatljivim za turiste i same Kubance, koji nisu spremni da prihvate kapitalisticki nacin zivota i rada. Promene rezima nasilnim putem od strane Amerike do sada su bez rezultata. Investiranje Sorosa i slicni njemu, za promenu sistema i uvodjenje demokratskog drustva oslanjajuci se na opoziciju na Kubi, preko 20 miliona godisnje i podsticanje imigracije iz Kube nisu urodili plodom. Planirano je da godisnje priliv imigranata iz Kube bude najmanje 8000. To nije uspelo. Zato se pre par godina pristupilo otmici aviona da bi se ispunila planirana kvota imigranata, koji su trebali biti pripremani za ponovnu invaziju kube kao 61. gde su u okrsaju ubaceni Kubanci u zalivu Svinja sa regularnim snagama Kube naterani u more i svi se podavili. To je velika pouka za Amerikance. Zato su istrajni u sankcijama, koje Kastro stojecki sa svojim narodom podnosi.Dokle ce tako biti to je pitanje buducnosti.Ni jedna zemlja nebi izdrzala sto je do sada izdrzala Kuba. Kuba je uzor Latinskoj Americi koja se budi. Kubanski standard zivota po prici turista Latinske Amerike je daleko iznad LatinskoAmerickog. CE Gevara je uzor Latinske Amerike. Chavez je jedan od najvecih pristalica socijalizma i prijatelj Fidela Kastra i njegovog politickog sistema.Ukida privatnu svoinu u Venecueli i zakljinje se da ce uvesti komunizam.Jedini je drzavnik koji je otvoreno na zasedanju generalne skupstine UN prosle jeseni otvoreno bez dlake na jeziku najpogrdnijim recima vredjao Busa. Martovska poseta Busa Latinskoj americi propracena je masovnim demonstracijama, sto je znak da Latinska Amerika nije vise americka prcija.. Busovu administraciju potresaju i antiratne demonstracije u Americi sa zahtevom da se okonca rat u Iraku i povuku Amerikanci. Bus i dalje insistira na pobedu u Iraku i trazi slanje dodatnih trupa da bi dosao do pobede. Trenutno aktuelno pitanje za Busa je i Kosmet, gde nije iskljuceno ce ce gutati vruc krompir.
Odnosi Kube i Venecuele su vise nego prijateljski. Kubanski strucnjaci po ugovoru borave u Venecujeli. Po svakom strucnjaku Chavez placa Kubi 150 dolara. Zarada Kubanaca u Venecueli je 50 dolara mesecno. Po dogovoru svaki Kubanac strucnjak koji po ugovoru ode u Venecuelu duzan je da preda vlastima svoj pasos na cuvanje sve dok mu ne istekne strucni boravak. Pasos mu se predaje na samom ukrcavanju na brod ili avion.Kroz investiranje u obrazovanje i skolovanje kadrova Kastro na taj nacin vraca troskove skolovanja. Veze turista i Kubanki je takodje regulisano I legalizovano. Na zahtev pojedinaca sklapanjem takozvanog pri meridz ugovora za koji se placa 150 dolara, dozvoljava se boravak u hotelu za vreme boravka turiste. Time se na neki nacin legalizuje takozvani probni predbracni odnos. Mnogi stariji Kanadjani koje sam imao prilike da sretnem obezbedjivali su legalan pristup Kubanki za vreme njihovog boravka u Kubi.To fakticki ne obavezuje podnosioce zahteva za pri meridz arazment da mora doci I do sklapanje braka. Postupak se moze ponoviti i prilikom narednog boravka sa novom osobom. Praksa je pokazala da se time podsticala legalizovana dozvola neke vrste prostitucije. Ove godine se takav aranzman zakonski zaostrava I primeridz arazmant se ne izdaje dok se ne dodje do zaklucka da su odnosi podnosioca zahteva ozbiljni, sto se dokazuje vezama trajnijeg i duzeg roka od najmanje 2. godine.Legalna prostitucija i javne kuce na Kubi ne postoje.Ulicarke koje nude seksualne usluge, prilikom hvatanja opd strane policije, podvrgavaju se zdravstvenoj kontroli. U slucaju da se ustanovi sida kod neke osobe, zakonski se odstranjuje iz drustva. Njihov boravak je strogo kontrolisan u posebnim zdravstvenim ustanovama bez prava na povratak u normalan zivot u gradjanstvu.
RANCO LUNO
To je hotel na udaljenosti od Sanfujego glavnog grada istoimene provincije Kube svega 20 Km.Sa aerodroma u San fujego turisti se prevoze turistickim autobusima namenjenim samo za turiste. To su Svedski autobusi sa svim najmodernijim uredjajima. Posle carinske kontrole putnika na aerodromu u Sanfujego, turisticki vodici preuzimaju putnike i upucuju ih u prave autobuse do odredjene destinavije rezervisanog hotela. Ranco Luno hotel je , hotel sa 2.5 zvezdice , kapaciteta 300 soba. To je bila nekada ruska baza, koja je adaptirana u hotel. Pre dve godine ulozeno je 5 miliona dolara na adaptiranje i uredjaj poslovnih prostorija, restorana, savremenog bara,pica restorana , bazena, prodavnica suvenira i turistickih potreba. Na samoj plazi postoji takodje bar restoran. Na samoj takozvanoj maloj plazi na usluzi turistima su camci, jeddrilica,mali brodic za dajving izlete i camci , dvosedi sa pedalama. Na samoj plazi postoje staticni suncobrani klasicnog stila sa bambusovom trskom. Postoje i nekoliko krosnjastih stabala koja takodje stite od prejakog sunca. Stolica ili lezecih singl kreveta su na usluzi turistima. Na udaljenosti od 1.Km. postoji i gradska plaza na kojoj je dozvoljen pristup i Kubancima. Plaza je mnogo veca od plaze ispred hotela. Voda je cistija. Turisti Ranco Luna svakodnevno koriste i tu plazu radi rekreacije. Pesacenje i plivanje su dobro dosle svakom ko vodi racuna o svojoj kondiciji. Razlog zbog koga sam redovan gost hotela Ranco Luno je pre svega porodicna atmosfera i steceno prijateljstvo stalnih posetilaca hotela.. Svako vece je zabavni program,ali ruku na srce nije takvog kvaliteta kakav je bio ranijih godina. Artistik direktor koji se smatra najboljim posle Tropikane napustio je hotel sa trupom i sada trenutno radi u hotelu Kosta Sur u Sanfujagu. Provincija Sanfujago je najmanja od 13 provincija koliko ima Kuba. U njoj su smestene sve humanitarne svetske prganozacije. Cela provincija ima 150 000 stanovnika.U odnosu na druge provincije narod je pristupacniji, ljubazniji.Grad o koje pored navedenog privlace.
vidanovic