17 March 2006

NAMERNE PROVAKACIJE SRBA

Danas 17. marta u Becu je pocela druga runda pregovora o decentralizaciji Kosova. Da li je namerno ili slucajno odredjen 17. mart za nastavak pregovara, nije tesko zakljuciti da je rec o provakaciji. Secanje na pogrom Srba na Kosmetu 17. marta 2004. jasno demonstrira silu i nameru da se dodje do cilja nezavisnog Kosova.Posledice pogroma su poznate Srbima i svetu. Hasim taci na celu delegacije Kosova uz saglasnost Pitersona je takodje cista provakacija. Ako se zna da je na celu pristinske delegacije Hasim Taci, koji je osudjen za zlocine nad Srbima, protiv koga je podignuta i poternica interpola, danas moze sedeti licem u lice sa pregovarackim timom Srbije uz blagoslov i zastitu predstavnika UNMIKA,i pored toga sto je srpska delegacija ulozila pismeni protest zbog ucesca u pregovorima zlocinca Tacija. Petrson odbija prigovor kao neosnovan, isticuci da sud Srbije nije obavezujuci za UN i medjunarodnu zajednicu. Sam Taci kao odgovor na protest srpskog tima ponosno je izjavio bez trunke grize savesti za pocinjene zlocine, da se on ne obazire na proslost. Cemu onda hapsenja Srba navodnih zlocinaca na Kosmetu. Cemu selektivnost i tolerancije haskog Tribunala prema zlocinima Albanaca na Kosmetu. Kako je moguce da general Ceku i Taci jos uvek budu na slobodi i ako je blagovremeno dostavljena dokumentacija nadleznih organa Srbije sa zahtevom za hapsenje optuzenika. Haski Tribunal umesto hapsenja albanskih zlocinaca, pusta na slobodu optuzenog Haradinaja sa dozvolom da se ukljuci u politicki zivot Kosova. To su otvorene provakacije i demonstracije moci i spremnost medjunarodne zajednice da Kosovo dobije uslovnu nezavisnost , po odredjenom scenariju.

Nije li provakacija najava haskog tuzioca Karle del Ponte da bas 27. marta poseti Beograd, na dan kada je srpski narod srusio pak sa Hitlerom o prikljucenju sili osovina Nemacke, Italije i Japana.Nije li to stavljane do znanja Srbima da se srpski buntovnicki duh i nepokornost ne moze vise tolerisati.

Sramota srpskom narodu uz pomoc srpske izdajnicke vlade ponovljena je nekoliko puta ovoga veka. Nije slucajno predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milosevic sramno isporucen Hagu 28.Juna, bas na dan slavne kosovske bitke 1389 . godine. Dokle tih provakacija i igranje zivcima srpskog naroda.

Vidanovic

APEL SOCIJALISTIMA SRBIJE

15 March 2006

LIK SLOBODANA MILOSEVICA

LIK SLOBODANA MILOSEVICA
Ni jedna licnost u svetu nije bila u centru paznje sa tolikim mediskim prostorom, kao bivsi predsednik drzave SRJ Slobodan Milosevic. Njegovo hapsenje, isporuka haskom Tribunalu , tok samog sudskog procesa pa i sama tragicna smrt u Seviniggenskoj celiji haskog Tribunala dovelo ga je do vrha najpopularnije mediske licnosti u svetu. Za srpski narod Milosevic je bio i ostace najsvetlija licnost proslog veka. Veliki borac za srpski narod, heroj i patriota kakvog moze roditi samo srpska majka.

Sam njegov zivot ispunjen je karizmom licnosti.Umerena i odmerena licnost neobicne energije, intelektualne sposobnosti i obrazovanja na cemu su mu mnogi pozavideli.Siguran sam da ocenama o Milosevicu dele mnogi cestiti i posteni a da ce biti svakako i onih sa oprecnim misljenjima, rasrbljenih Srba. Moja polazna osnova u oceni lika Milosevica je da je Milosevic pre svega Srbin. Da je ceo svoj zivot posvetio srpstvu. Branio je svoju zemlju i narod od agresije i najtezih smisljenih optuzbi od strane spolnih i unutrasnjih neprijatelja.Njegovo vreme tamnovanja u haskom Tribunalu ispunjeno je herojskom borbom protiv najvece svetske nepravde i pokusaja da se Srbi optuze za zlocine na prostorima bivse Jugoslavije. Borio se da sacuva jedinstvo i jednakost svih naroda i zajednicke drzave Jugoslavije. Sam protiv svih.Postao je zrtva svetskih zlotvora u borbi za istinom i pravdom.U borilistu Tribunala podjednako je zadavao udarce svim protivnicima. Bio je poibedjen pod dejstvom ubitacnih lekova, na nehuman nacin. Kao intelektualni div bice pamcen dok je sveta i veka. Zasluzuje dostojno priznanje i sve pocasti od naroda iz koga je poniko. Spada u red najvecih srpskih sinova , cije je mesto u srcima svog pravog Srbina i buducih pokojlenja. Njegovo mesto je na stranicama srpske istorije, najvecih srpskih sinova. O Milosevicu i njgovom liku pokusacu da u kratkim osvrtima od hapsenja do zadnjeg dana u Tribunalu, sudu nepravde, istaknem neke momente vredne paznje.To je svakako nemoguce da se u nekoliko stranica iskaze zivot i rad licnosti kakav je bio Milosevic.

SMRT MILOSEVICA
Vest o smrti bivseg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milosevica u Sevinigenskoj celii haskog Tribunala sirila se svetom brzinom munje. Sve svetske medije prekinule su svoje redovne programe da bi objavile vest stoleca, smrt Slobodana Milosevica, najznacajnije licnosti haskog Tribunala. Vest o smrti Milosevica neke je zapanjila, neke obradovala. Neki su Milosevicu kao licnosti pridavali izuzetnu vaznost , kao brilijantnoj licnosti, drzavniku, izvrsnom politicaru , koji je do poslednjeg trenutka ztrvovao sebe za Srbiju i svoj narod. Kao takav za uvek ce ostati legenda srpske istorije. Covek, heroj srpskog naroda, suprotstavio se najvecoj sili svih vremena NATO agresoru, braneci svoj narod.Ono sto do sada niko nije u svetu ucinio, Milosevic je bio taj neustrasivi borac , koji je zadivio svet. Pokazao je svetu kako se brani otadzbina i svoj narod . Predsednik koji je voljom naroda biran za predsednika drzave nekoliko puta. Za vreme svoje predsednicke karijere od 10 godina, zato sto se nije pokoravao zapadu proglasen je za diktatora.Da bi se skinuo s valsti, protiv njega je upotrebljena nevudjena mediska propaganda. Sve to nije pomoglo cak ni agresija NATO alijanse.

U toku oruzane agresije od strane tuzioca haskog Tribunala proglasen je za ratnog zlocinca i genocid protiv covecnosti na Kosmetu BiH i Hrvatskoj po optuznici od 66 tacaka. Uhapsen je od strane nove DOSOVE vlasti i deportovan u Hag 28 juna 2001. godine . Sudjenje Milosevicu pocelo je 21. februara 2002. godine i trajalo sa prekidima do njegove smrti 11. marta 2006.godine.

.Slobodan Milosevic nije priznavao haski Tribunal. Za njega , kao i mnoge druge to je bio politicki sud formiran od strane UN da bi sudio Srbima. Osuda Milosevica znacila bi i osuda cele srpske nacije, kao genocidan narod. Od samog pocetka sudjenja pa do smrti, Milosevic je uspesno pobijao sve navode optuznice. Pobijao navode optuznice i rasklinkavao svedoke Tribunala. Preko 300 svedoka Tribunala uspeo je da nokautira i raskrinka argumentima njihove lazi i iznudjene pismene izjave date Tribunalu.Sva zbivanja na prostoru bivse Jugoslavije, narocito Kosmeta poznavao je u detalje. Same sudije Tribunala dovodio u smesne i vise puta bezizlazne situacije.Specijalno sa zadovoljstvom se poigravao tuziocem Mejom. I sudijama je zadavao velike probleme u toku sudskog procesa. Njihovo najvece oruzje protiv Milosevica, umesto odgovora bilo je iskljucenje mikrofona. Branio se sam i nije pristao na nikakve nametnute branioce. U svojoj odbrani i unakrsnom ispitivanju, bio je brilijantan, nasta su mu odavali priznanje i najveci svetski strucnjaci.Nisu ga pobedili u borilistu. Nisu izrekli kaznu koju su mu unapred pripremili. Na prvom izjasnjavanju u sudnici , sudija Robinson ga pita da li zeli da mu se ta presuda procita, Milosevic je kratko odgovorio – to je vas problem.U medjunarodnom zakonodavstvu je poznato da nisi kriv dok se ne dokaze krivica. Krivica protiv Milosevica nije dokazana ni po jednoj tacki optuznice .Sudska unapred pripremljena presuda nije mogla biti izrecena.Sve tacke optuznice pale su u vodu Milosevicevom smrcu.

Milosevic je znao, i vecina Srba , kao i svetska javnost da Milosevic ziv iz Haga nece izaci. To se i obistinilo.
I kako se blizio kraj njegovom sutskom procesu, sudije Tribunala nisu mogle da se pomire sa sudbinom da Milosevic izbegne pravdi neosudjen. Latentno i direktno su ga ubijali i ubili sa uverenjem da ce u ocima javnosti ispasti pobednici nad najvecim srpskim patriotom i hrabrim covekom , koji se usudio da se suprotstavi cak i Nato agresoru. Pokusavali su da sankcijama izolacijom, klevetama ucine kraj njegove vladavine. I kada nista nije pomoglo cak ni sila oruzja, novom strategijom u osvajanju sveta , novim svetskim poretkom, takozvanim beogradskim sindromom, izbornom podvalom uz pomoc inostranstva i domacih kolaboranata uspeli su da Milosevica maknu s vlasti, ulicnom takozvanom Buldozer revolucijom petog oktobra 2000- dite godine.
Ubrzo posle toga DOS-ova izdajnicka vlada ga je po optuzbi Tribunala za ratne zlocine i genocid izrucila haskom Tribnalu.Milosevicu i srpskom narodu se sudilo da bi se dokazala opravdanost agresije NATO u takozvanoj humanitarnoj agresiji zastii Albanci na Kosmetu.
U zatvorskim uslovima bez adekvatne lekarske pomoci, zdravstveno stanje Slobodana Milosebvica se iz dana u dan sve vise pogorsavalo. Njegovo sudjenje je zbog toga bilo16 puta odlagano. Bio j tezak srcani bolesnik izahtevao je privremenu obustavu sudjenja i lecenje u odgovarajucim uslovima. Ostatci Dosove vlade u Beogradu nisu imali sluha niti namere da svom drzavljaninu pomognu i uz odredjene garancije dovedu u zemlju i pruze adekvatno lecenje. Umesto Srbije, Ruska vlada i sam Putin na osnovu nalaza strucnjaka lekara i ozbiljnosti slucaja dostavljaju garanciju Tribunalu za lecenje Milosevica u Moskvi na institutu Bakujev, jednom od najboljih svetskih centara za srcane bolesnike. Zahtev je odbijen s obrzlozenjem da se Milosevic vise nece vratiti i nastaviti sutski proces.Kasnije se ustanovilo sistematsko trovanje rifanpicinom, vrstom antibiotika koji oslabljuje lekove koje je dobijao protiv velikog pritiska. Taj slucaj se od strane lekara navodi takodje kao razlog zasto je odbijeno lecenje u Moskvi.
Zabrana na lecenje u Moskvi je fakticki osuda Milosevica na smrt. Uskraceno mu je pravo na zivot. Tribunal se okrivljuje kao ubica Milosevica. Jasno receno otrovan je. Na to navodi zabrana ruskim patolozima da izvrse obdukciju i toksikolosku analizu.

Sam Milosevic se zalio svom konsultantu,advokatu Tomanovicu da ga u zatvoru truju. To se vidi i iz pisma koje je Milosevic uputio ruskoj ambasadi u Holandiji u kome je izrazio sumnju da ga truju.

Obdukcija i toksicke analize pokazuju da je u krvi Milosevica pronadjen lek Rifampicin, cije dejstvo neutralise efikasnost lekova za pritisak. Postavlja se pitanje upotrebe tog leka,zasto je prepisan od strane zatvorskog lekara, kako tvrdi advokat Tomanovic. Zakljucak je jasan- da se ubrza smrt Milosevica. Od strane holandskih patologa se pokusava da se ospori upotreba Rifampicina po odobrenju zatvorskog lekara, vec da je taj lek doturan Milosevicu sa strane. Ruski ministar inostranih poslova Lavrov je izjavio da ne veruje nalazima holandskih lekara i da ce poslati ruske lekare koji ce proveriti te nalaze.Jos jednom se upotreba tog leka navodi kao jedan od razloga zasto je odbijen Milosevicev zahtev za odlazak u Rusiju na lecenje.

Za smrt Milosevica u sevinigenskoj celiji pod stalnom prismotrom kamera i kontrolom strazara ispada neuobicajeno da se nista sumnjivo nije primetilo sve do 9. sati ujutru kada je strzar utvrdio da je Milosevic mrtav. Ko i kako je mogao da Milosevicu pored takve kontrole doturi Rifampicin, kako se pokusava objasniti razlog Miloseviceve smrti. Dr Vukasin Andric tvrdi da je prisutnost Rifampicina u krvi Milosevica konstantovan jmnogo ranije Dr Andric kao ekspert licno je pregledao Milosevica. Na pitanje DR Donaldu holanskom specijalisti kako je Milosevicu bio dostupan Rifampicin, odgovorio je da nije nadlezan da da odgovor na to pitanje. DR Vukasin Andric potvrdjuje kao i Milosevicev savetnik advokat da se lekovi direktno daju Milosevicu od strane sluzbe nadleznih u Tribunalu i uz njihovu kontrolu popiju. Da se vrsi detaljan pregled celije posle svake vizite i da je nemoguce privatno doturanje bilo kakvih lekova. Karla del Ponte tvrdi da se znalo Milosevic koristi lekove sa strane pa cak i alkohol. To je jevtino opravdanje Milosevicevoj smrt. Ako se na kraju za to znalo zasto se nisu preduzele mere da se to spreci. Sve u svemu radilo se na namernoj likvidaciji Milosevica.

Milosevic je morao biti likvidiran i iz jos nekih drugih razloga , kao sto je insistiranje na pozivu Klintona kao svedoka. Bela kuca nikako se nije slagala da se Klinton pojavi na sudjenju . To bi znacilo otkrivanje istine i mnogih nepoznanica americke agresivne politike prema malim narodima.Kao jos jedan razlog pominju se nepredvidjeni veliki troskovi Tribunala i sama duzina trajanja Milosevicevog procesa . Troskovi Milosevicevog sudjenja prelaze 100 miliona dolara. Iz Vasingtona su se culi prigovori da taj sud treba sto pre da se okonca najdalje do 2008. godine. U svemu tome se krije istina o Milosevicevoje smrti.

REAKCIJE NA SMRT MILOSEVICA
Na samom pocetku je istaknuto da je Miloseviceva smrt iznendjenje ,ma da i ocekivana smrt. Pale su teske reci optuzbe na racun Tribunala zbog krsenja osnovnih ljudskih prava na zivot i lecenje Slobodana Milosevica. Vest je prihvacena sa zaprepascenjem, uzdisajima i suza vecine gradjana Srbije. Svaki rodoljub, svaki cestit i posten covek zazalio je za gubitakom coveka pre svega Srbina,koji je branio Srbe i ceo zivot posvetio svom narodu. Izvrstan i sposoban politicar, patriota i heroj, koji ce kao legenda vecito ostati u istoriji i secanju srpskog naroda.

Medjutim ima i takvih koji mu pridaju najpogrdnije epitete da je dictator, srpski kasapin, krivac za sva zla na prostorima bivse Jugoslavije. Covek koji je vodio i izbubio cetiri rata, krivac za danasnje stane u Srbij,raspad Jugoslavije ,ekonomski i privredni kolaps zemlje, criminal i korupciju.. Da je sve to prihvatljivo, treba se osvrnuti na te ljude protagonista takvih misljenja, pa tek onda donositi zakljucke da li ima i kolike istine u tome. To su protagonisti zapadne politike, kolaboranti zapada, koji sluze interesima zapada, prodali sebe i svoj obraz radi karijere i novca.To su neprijatelji srpskog naroda regrutovani iz srpske sredine. To je citava armija takozvanih nevladinih organizacija finansiranih sa zapada od strane drzava i pojedinaca sa jednim jedinim ciljem da nestanu Srbi i srpska drzava.. Da se Srbi proglase za genocidan narod na prostorima bivse Jugoslavije kao jedini krivci za sva zla na tim prostorima. Da se Srbi izbrisu sa zemljine karte i tog vaznog geografsko- strtegiskog i bogatog prostora.
Ta armija anti Srba ima veliku podrsku iz inostranstva, preko kojih ostvaruje svoje ciljeve pocev od vlade pa do najobicnijih izroda u srpskoj sredini.

VLADA SRBIJE
Vlada Srbije se krajnje nekorektno ponela prema Milosevicuod samog hapsenja i vreme boravka u Sevinigenu.. Vest o Milosevicevoj smrtni propracena je krajnje neodgovorno.Hladnokrvno,bez brige i interesovanja za slucaj smrti svog gradjanina. Pod kojim okolnostima i kako je umro bivsi prvi covek Srbije. Ko ce ustanoviti smrt Milosevica, gde ce biti sahranjen, ko ce preuzeti njegovo telo? Da li ce biti sahranjen na teret drzave u aleji vekikana, kao bivsi drzavnik Srbije i SRJ, koji je to zasluzio? Ako Djindjic moze da bude sahranjen u aleji velikana uz najvece drzavne pocasti , zasto bi se to uskratilo Milosevicu. Nece se valda prepustiti Putinu da ceo taj posao oko Miloseviceve sahrane preuzme na sebe. Dozvoliti da pociva u tudjoj zemlji, kao veciti prognanik iz svoje sredine je krajnje nekorektno i za osudu. Milosevic zasluzuje da bude sahranjen u Beogradu u aleji velikana uz najvise drzavne pocasti. Da se omoguci njegovoj porodici da prisustvuje sahrani i samim Srbima da odaju poslednju pocast svom drzavniku, koga su voleli, cenili i postovali.. Vlada se boji i mrtvog Milosevica. Vlada treba na posmrtnom odru da se izvini Milosevicu za svu ucinjenu nepravdu prema njemu.Za hapsenje neljudsko ponasanje,nepostovanje datih garancija da nece biti isporucen Hagu. Odricanje njega kao licnosti i svake pomoci, moralne pravne i finansiske za vreme boravka u zatvoru, je krajnje nerazumno. Da se zapita zasto se tako odnosila prema svom drzavljaninu, koji je nepravilno, mimo zakona, isporucen tudjoj zemlji da mu sudi. Ako je bilo , bilo kakvih osnova i opravdanja za sudjenje, zasto mu se nije sudilo u zemlji? Zasto se i ostalim gradjanima Srbije koji su silom ili pod vidom “patriote, dobrovoljno” predati Hagu, ne sudi u zemlji. Umesto svega toga sa najviseg mesta, vrha vlade Milosevic se osudjuje kao ubica i zlocinac. Bez stida i trunke grize savesti. Ministar inostranih poslova, neuracunljivi Draskovic, se pridruzuje osudama sa zapada. Sramota. Ni jedna drzava na svetu, do sada nije isporucila svog drzavnika stranoj zemlji. Drzava Srbija je jedina zemlja koja mimo zakona hapsi svoje gradjane i isporucuje ih sudu nepravde. Na dan smrti, umesto zvanicnog proglasenja dana zalosti na nivou drzave, skoro na svim TV i radio stanicama preko celog dana emitovana je ‘‘turska’’ i novokomponovana sunt muzika. Valjda u znaku radosti i izliva mrznje ili solidarnosti sa srpskim neprijateljima.

Socijalisticka partija Srbije i Radikali su odrzale komemorativne sastanke sa izrazima saucesca izaljenja za gubitak bivseg predsednika Milosevica samu Srbiju i srpski narod u celini.Kurtoaznim izrazima saucesca narodu i porodici. Masovnih reakcija gradjana na ulicama glavnog grada Beograda bar do sada nije bilo.Za razliku od Srbije primecene su demonstracije u gradovima RS, okupljanje i paljenje sveca na odredjenim mestima. Time je jedino narod izrazavao osecaje za gubitkom Slobodana Milosevica.

REAKCIJE U SVETU
Smrt bivseg predsednika Slobodana Milosevica u diplomatskim zvanicnim krugovima i medijama bila je udarna vest. Sve svetske medije prekinule su svoje redovne programe da najave izusetno za njih vaznu vest o smrti Slobodana Milosevica. Redak je takav slucaj zabelezen u svetu sa takvim pridavanjem vaznosti smrti Slobodana Milosevica. Najveca i najaca propagandna masinerija ne samo u Americi, vec i u svetu TV SNN, opsirno je izvestavala o smrti Milosevica sa dokumentarnim filmovima i reportazama o njegovim navodnim zlocinima, etnickom ciscenju i ratovima na postoru bivse Jugoslavije. Nisu mogle biti mimoidjene ni njegove zasluge kao sto je potpisivanje Dejtonskog sporazuma i prestanak gradjanskog rata u BiH i Hrvatskoj.

Bilo je i pristrasnih reportaza i izjava novinara, reportera i pojedinaca, koji su krajnje nekorektno osudjivali Milosevica i njegov period vladavine kao diktatora i balkamskog kasapina. Bus se uzdrzao od svake izjave, ali je zato Ricard Holbruk u svojim osvrtima iz secana na susrete sa Milosevicem se ponasao sa aspekta sile, napadno i bezobrazno. Kad mu je bio potreban Milosevic o njemu je bio puna usta hvale, kao veoma sposobnog politicara, sposobnog da do tancina predvidi ishod doticne situacije. Pokusao je da sada Milosevica predstavi kao negativnu licnost i odgovornim za ratove na prostorima bivse Jugoslavije. U svojim osvrtima se najvise zadrzao na pitanje “zlocina” Slobodana Milosevica, koji su po njemu na sudu u Hagu dokazani i da ne moze otici bez odgovornosti i izrecene kazne od strane haskog Tribunala.Pravda po Holbruku mora biti zadovoljena. Mnogobrojni svedoci na sudu rekli su sve o njegovim zlocinima. Svet je sve to cuo. Naivno i namerno prelazi preko sudske krilatice- nevin si dok sud ne dokaze drukcije. Poslednji sudski verdict u slucaju Milosevica nije izrecen. Prema tome prazne izjave Holbruka ne mogu biti sudske odluke. On smatra d ace se process protiv Milosevica nastaviti i pravda zadovoljiti. Moraju se osuditi njegovi sledbenici, koji se nalaze u haskom Tribunalu kao i oni koji su jos uvek na slobodi.Moraju ,odgovarati za svoje postupke kao sledbenici Miloseviceve politike. Kaznu pravde ne moze izbeci ni jedan zlocinac.Aludirajuci na nastavak sudjenja Milosevicu i posle smrti ,bio bi prvi zabelezeni slucaj u medjunarodnom krivicnom pravu da se nekome sudi i posle smrti.Najvecem zlocincu iz Drugog svetskog rata Adolfu Hitleru posle samoubistva u bunkeru zajedno sa svojom ljubavnicom Evom, Braun nije posebno sudjeno. Hitler je sebi presudio da mu nebi drugi sudili. Milosevica su ubili da nebi izasao kao pobednik nad haskim Tribunalom i medjunarodnom zajednicom.

O pojedinacnim izjavama posle smrti Milosevica spomenu cu samo neke od njih:
Javni tuzilac haskog Tribunala, Karla del Ponte- zao mi je sto je Milosevic izbegao zasluzenu kaznu.
Predsednik Kucan- nije ga stigla kazna pravde, ali ce ga stici kazna naroda.
Hrvatski predsednik Mesic- Zao mi je sto Pravda nije zadovoljena. Izbegao je najstroziju kaznu za pocinjene zlocine nad gradjanima Hrvatske.
Zvanicna Pristina-najveceg srpskog kasapina stigla je bozja kazna.
Draskovic- zao mi je sto u ovom trenutku ne mogu da govorim o zlocinima Slobodana Milosevica koji je licno naredio moju likvidaciju na Ibarskoj magistrali i ubistva clanova moje partije SPO.
Tu su i Ceda Jovanovic, Sonja Biserko, Borka Pavicevic i druge licnosti dobro poznate srpskoj javnosti o kojima nije vredno spominjati sta su rekli do da opravdaju primanja sa platnih spiskova zapadnih finansijera.

NAJNOVIJA SAZNANJA
Milosevic ce biti sahranjen u Beogradu u koliko se Miri Markovic i porodici garantuje bezbednost da prisustvuju sahrani . U protivnom Milosevic ce biti privremeno sahranjen u Rusiji do prve prilike kada ce biti prebacen u Srbiju. Kako se saznaje stav vlade Srbije je da nece biti zvanicne sahrane sa svim dzavnim pocastima. Nece biti ni pocasne straze niti pocasnih plotuna. Sahrana ce biti privatna u Beogradu,ne u aleji velikana vec na groblju palih boraza. Gradonacelnik Beograda Bogdanovic je rekaoda nece dozvoliti sahranu Milosevica u aleji velikana zbog zla koja je naneo narodu i drzavi. Rusi ne veruju nalazima holandskih lekara o uzroku smrti Milosevica . Po izjavi Lavrova ruski patolozi ce sprovesti proveru nalaza holandskih lekara. Mi Tribunalu i njhovim nalazima ne verujemo, rekao je Lavrov.
Medju liderima stranaka u Srbiji otpocela je velika debata o sahrani Milosevica. Socijalisti zahtevaju da Milosevic bude sahranjen u Beogradu u aleji velikana uz najvece drzavne pocasti, kao drzavnik kome po zakonu to pripada. U koliko se njihov zahtev ne ispostuje izaci ce iz skupstine i time oboriti vladu. Socijalistima se pridruzuju Radikali i Pokret Snaga Srbije. Draskovic i Ceda Jovanovic sa njihovim dvocifrenim brojem clanova se suprotstavljaju svemu tome, da se cak Milosevic nemoze ni sahraniti u Srbiji.
Tadic odbija aboliciju Miri Markovic u cijoj je nadleznosti kao predsedniku drzave da donese odluku o tome. Medjutim abolicija je stavljena u nadleznost suda i donesena je odluka o privremenom ukidanju zatvora i poternice preko interpola uz garanciju od 15000 evra. Smatra se da ce Mrtav Milosevic doneti promene u Srbiji. Srbija nece biti vise ono sto je bila. Velika je sansa Socijalista da postignu sve ono sto su do sada izgubili, da povrate nekadasnji rejting koji su imali u koliko zaista ostanu pri svojim stavovima i zahtevima koji su uputili vladi. G17plus se protive Milosevicevoj sahrani uz sve drzavne pocasti. I Labus , Draskovic i Ceda Jovanovic smatraju da bi sahrana Milosevica uz sve drzavne pocasti srozala ugled Srbije u svetu i zatvorila sebi put ka Evropi. Kao ratni zlocinac on ne zasluzuje to od srpskog naroda koga je doveo do propasti.Ne moze se Milosevic docekivati i ispratiti kao narodni heroj uz najvece drzavne pocasti, kada se zna da je optuzen za ratne zlocine. Milosevic je upropastio drzavu, stvorio korupciju i kriminal, opljackao drzavu. Ispade da su DOSO vci nevinasca i da im Milosevic nije nista ostavio Svi danasnji neuspesi po njma su rezultat Milosevicevog doba.. U njihovoj demokratskoj tvorevini nema korupcije, kriminala nezaposlenosti. Sve cveta. Ulicama demokratske Srbije tece med i mleko. Narodu je sve potaman. Zato se i zalazu za ocuvanje te “demokratije” od koje Srbe boli glava.SPS i Radikalima Milosevic donosi pobedu na sledecim izborima. Na njima je da pogledaju svojoj buducnosti u oci. Milosevic ce ih podici ili spustiti. Sudbina Srbije je u njihovim rukama.

HASKI TRIBUNAL U KOMI
Smrt Milosevica je Tribunal sokirala. Otisao je nekaznjen najveci srpski « zlocinac ». Samim tim buducnost Tribunala je dovedna u pitanje. Sudija Tomson je pozurio da zatvori dosije Milosevica, bez posebnog komentara, osim zahvalnost golegijumu koji je vodio proces protiv Milosevica. Karlu del Ponte je uhvatila velika panika da ce ostati bez posla. Zato je najavila dolazak u Beograd za 27. mart da izvrsi dodatni pritisak na vladu Srbije da se Mladic i Karadzic do 1. aprila nadju u Hagu. Nije li to nameran potez da se umanji znacaj 27 . marta kada je srpski narod rekao Hitleru ne. Ili ponovi osveze rane na dogadjaje 28 . juna Kosovske bitke i isporuke Milosevica Hagu. Nije li to pokusaj da se slomi duh srpskog naroda i pokaze da se sut sa rogatima ne bije.

Ponteova smatra da je slucaj Milosevica pogodan momenat da se dokaze da se nista u Srbiji nije promenilo.Naprotiv, Milosevic je oziveo Srbiju.Probudio je iz dubokog sna narod Srbije. Hapsenje Mladica i Karadzica je strah od srpskog bunta i najvece politicke turbulencije u Srbiji. Velikani Mladic i Karadzic treba da produze zivot Tribunala. Popune upraznjeno mesto Milosevica i njegove zasluge za opstanak Tribunala. Kredibilitet Tribunala, smrcu Milosevica i samoubistvo Babica je iz temelja uzdrman. Smrt Milosevica u Sevinigenskim celijama je cetvrta po redu. Dosadasnji srpski gubitci, zrtve Tribunala su dostigle cifru od 10. Koliko ce ih biti i ko ce biti sledeci, treba sacekati i videti pre no sto se stavi kljuc u vrata i jednom za sva vremena ukine taj politicki sud nepravde.
Vidanovic