01 November 2006

OSVRT NA REFERENDUM SRBIJE

OSVRT NA REFERENDUM
U nasem narod za zensko celjade sumnjivoe proslosti se kaze “Kako se nadala dobro se udala”, tako i sa referendumom o Ustavu, kak se ocekivalo dobro se zavrsilo. Ustav Srbije je usvojen minimalnom vecinom biraca. Ustav je prosa kroz iglene usi sa rezultatom od 52.31 %.Rec je o drzavnom aktu Srbije, kojim se daje legitimitet drzavnostii i postojanosti suverene drzave pred medjunarodnim pravom.Pa ipak odziv i ozbiljnost biraca je zabrinjavajuci. O cemu se zapravo radi, gde su uzroci “neozbilnpsti ili neodgovornosti biraca”? Odgovor lezi u slaboj nemotivisanoj referendumskoj kampanji vlasti.Nejasne ,neodgovorne, neodredjene i negativne poruke su razlog slabom odzivu biraca.

Ni jedan valjani argument, osim Kosmeta nije motivisao gradjane za izlazak na referendum. Upotrebljeni argumenti, koji su se do sada culi mnogo puta, nisu pobudili interes biraca. Poziv na referendum i referendumsko DA na Ustav Srbije, ulazak u Evropu, bolji zivot i kraj Milosevicevom Ustavu je shvaceno kao propaganda i prazne reci, koje nisu mogle da motivisu birace da obave svoju patriotsku duznost, izadju na referendum i podrze taj najveci akt drzave Srbije.

Izlaznost na referendum prvog dana je bila iznenadjujuca, ispod 20%, sto je zabrinulo ceo drzavni aparat da ce referendum propasti i da se Srbiji predvidjaju crni dani.Pojava patrijarha Pavla, onako nemocan uz pratnju osoblja da jedva dodje do birackog mesta i pozove birace da izadju na referendum, svakao je bila jasna poruka i preokret biraca. Ako patrijarh onako nemocan moze, zasto nebi mogli i mi, pitanje je mnogih biraca.
Ustav je potvrdjen. Srbija je pored SAD, Japana i Svajcarske jedina zemlja koja je referendumom potvrdila legitimitet drzavnosti. Po srpskom politicarima Ustav Srbije je najbolji Ustav kojii je Srbija u svojoj istoriji zabelezila. Od 1918 do danas to je prvi Ustav samostalne Srbije..O kakvom Ustavu je rec potvrdi ce buducnost i nova vlada koja ce morati da u Ustav unese ono sto sada nije sadrzano i otkloni sve negativnosti, koje u sebi nosi. Ali, poput koke, koja tek sto je snela jaje izasavsi iz gnezda, kokodace iz sveg glasa da dokaze ostalim kokama kako je snela najvece jaje.

Prvi srpski Zakon,Dusanov zakonik smatran je u to vreme najboljim zakonom koji je ikada donet. I danas na Sorboni se tretira kao najbolji Ustav toga doba pa cak i kasnije. O tome postoji anegdota profesora prava koji studentima objasnjavajuci Ustav, kaze da je to najbolji Ustav koji nema rupa. Na to ustaje jedan student i kaze da i Dusanov zakon ima rupe..Iznenadjen profesor dobaci –ti si sigurno Srbin.

SRBIJA POSLE REFERENDUMA
I ako je Ustav po narudzbini Evrope sa brojnim nedostatcima, ima i svojih pozitivnosti Pre svega odvajanjem Crne Gore iz zajednice, Srbija je ostala bez Ustava. Ustav je bio neophodan. Njime je Srbija zaokruzila svoju drzavnost i nedeljivost i da je njena drzavnost i nedeljivost garantovana poveljom UN kao suverena medjunarodno priznata drzava. Evropski zvanicnici su pozdravili donosenje Ustava, kao korak daljoj demokratizaciji Srbije. Srbiji predstoji usvajanje Ustava u narodnoj skupstini i donosenje izbornih zakona na osnovu cega ce se raspisati izbori.

Nacrt Ustava je prihvacen koncenzusom od svih poslanika i partija , sto bi bilo razumljivo da koncenzusom bude i usvojen. Raspisivanje izbora sledi nakon usvajanja Ustava i izbornih zakona. Pojedine politicke partije i njihovi lideri insistiraju da se na prvoj sednici skupstine usvoji Ustav i odrede rokovi za nove parlamentarne i predsednicke izbore i to do kraja godine. Drugima , odrzavanje predsednickih izbora ne odgovara istovremeno sa parlamentarnim iz partiskih interesa. Partiske pozicije osvajanjem vlastsmatraju da pojacavaju sanse njihovm kandidatima na predsednickim izborim.

SPS i njen lider Dacic se zalazu da se izbori odre posle 3 meseca nakon usvajanja Ustava i izbornih zakona. U pitanju su cisti partiski i licni interesi da se sto duze ostane u zagrejane stolice sadasnje vlade. Dinkic kao lider G17 plus se tome protivi i insistira na svojim ranijim stavovima da se izbori raspisu odmah po usvajanju Ustava.. U protivnom nece prisustvovati skupstini i time vlada mora pasti i izbori moraju biti raspisani u zakonskom roku.

. Skupstinski cirkus je jos uvek u opticaju, izazvan ostavkama Kostunicinoj vladi poslanika G17 plus sa obecanjem da ce ucestvovati u skupstini na usvajanju Ustava i donosenju izbornih zakon s tim da im mandat prestane izborom nove vlade. Predsednik skupstine Srbije Predrag Markovic je istakao da u skupstini ne postoji zakonsko resenje za usvajanje niti ima mesta raspravi o otkazu G17 plus.Time je smisljena zakulisna igra Vojislava Kostunice objasnjenjem Predraga Markovica negiran pad vlade. Markovic je zakazo sednicu skupstine za 5. novembar. Da li ce sastanak biti odrzan predvidjenog dana i kakve odluke ce biti donete, tesko je nagadjati.


PORUKE REFERENDUMA

Referendumska kampanja je svakako otvorila oci biracima kako treba da se ponasaju na predstojecim izborima. To je narocito u vise navrat naglasio predsednik Tadic obracajuci se gradjanima u referendumskoj kampanji, rekavsi da je izglasavanje novog Ustava kraj Miloseviceve ere, put u Evropu i bolju buducnost Srbije.. Neka to bude poruka biracima na izborima da ne ukazuju ponovno poverenje Kostunici Tadicu i nekim glavotreskavcima.Ustav je definitivno potvrdjen od naroda i na narodu je da na buducim izborima da glas onima koji ce naciniti korekcije i nedostatke Ustava i time zadovoljiti i onaj deo naroda koji je imao razloga i opravdanja zasto je ovoga puta glasao protiv Ustava, ili ostao uzdrzan.

Srbiji su sada potrebni novi ljudi, nove snage, koje ce povuci Srbiju zeljenim putem na dobrobit srpskog naroda. Dati glas dosadasnjim dokazanim srpskim neprijateljima, znaci gurati Srbiju u dalju propast, bedu i siromastvo. Neka to bude kraj tim beskicmenjacima, lazovima i kriminalcima. Doterali su cara do duvara i tretman Kosmeta u preambuli Ustava je pokusaj da pokazu svo lazni patriotizam, u stvari, da Kosmetom dokazu biracima kako su veliki Srbi i time pokriju sve dosadasnje grehe i politicke naklonosti zapad, na racun svog naroda. Da li ce Srbi biti toliko naivni da zaborave na sve ono sto uradise od Srbije, prodadose drzavnu imovinu, koja se stvarala decenijama, radnicima oduzese fabrike i isterase ih na ulice. Zaduzise zemlju, unistise privredu, vojsku, ciji je osnovni zadatak odbrana i sigurnot gradjana. Zasto je novi Ustav izglasan u poslednji cas kada je vlastodrscima dosao kraj? Zasto ga nisu do sada napravili i prezentirali narodu. Zar je trebalo 6 godina da se nacini drzavni akt, taj davno ocekivan Ustav. Jednostavno zato sto bi donosenjem Ustava ucinili kraj svoje vladavine. Morali bi raspisati izbore a samim tim otici u proslost.
Nicim nisu zaduzili srpski narod da im ponovo ukaze poverenje. Kosmet nije razlog da i dalje ostanu na vlasti.To je pokusaj davljenika, hvatanje za slamku. Kosmet je i do sada bio sastavni deo Srbije i po medjunarodnom pravu i po odluci Badenrerove komisije, da se granice bivsih republika Jugoslavije ne mogu menjati. To i Povelja UN ne dozvoljava, kao ni rezolucija 1244 SB.UN . Ako bi se napravio presedan u slucaju Kosmeta, onda bi se postavilo pitanje korekcije granica bivsih republika Jugoslavije i Srbiji vratile oduzete teritorije, a to znaci Balkan ponovo u plamenu.
Ustav je doneo nagovestaj politickih promena u Srbiji sto je po meni pozitivan korak u obracunu sa dosadasnjim rezimom i spasavanju Srbije od zapadnog kolonijalizma i porobljavanja.
Vidanovic

29 October 2006

DALJE OD MOJE PRCIJE

----- Original Message -----
From: SAVA
Sent: Saturday, October 28, 2006 3:28 PM
Subject: Re: Poseta vladike Artemija Otavi

Dalje od moje prcije
Poseta Kanadi rasko prizrenskog vladike Artemija naisla je na bojkot vladike Georgija.Vladika eparhije SPC u Kanadi ,nije se pridruzio programu posete vladike Artemija .U potvrdi jedinstva i zajednickih ciljeva da se kanadskoj javnosti sa izvora predoci stanje srpskog zivlja na Kosmetu i ovog puta je ponovljena stara bolest raskola u SPC. I ovoga puta izostalo je gostoprimstvo vladike Georgija prema Artemiju. Jes da vladika Georgije nije glasno rekao sta zapravo misli,ali se podrazumeva-dalje od moje prcije. Georgije nije pratio Artemija na nastupu u kanadskom parlamentu u Otavi. Nije prisustvovao sastanku Artemija sa predstavnicima Kanade u Parlamentu, niti je dozvolio da se nakon toga Artemije sretne sa srpskim vernicima u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Stefan u Otavi.
Za zaljenje je i to sto se niko iz ambasade Srbije u Otavi nije odazvao pozivu da prisustvuje misiji vladike Artemija kanadskom parlamentu. Da li je mocna ruka vladike Georgija ispred nosa ,pored srpske pravoslavne crkve sveti Stefan,zatvorila vrata i ambasade Srbije visokom gostu rasko prizrenske eparhijie Artemiju, ili je po sredi nediplomatski potez osoblja ambasade, da se da podrska zajednickim naporima da se iz prve ruke predstavi kanadskoj javnosti i okupljenim novinarima stvarno stanje desavanja na Kosmetu i bezizlazna situacija srpskog zivlja na tim prostorima.
Postupak u zvanicnika kanadske eparhije SPC i ambasade Srbije u Otavi u svakom slucaju treba da se pozabavi patrijarh Pavle, Tadic, Kostunica i pre svega sef diplomatije Draskovic. Poznato je da je na zahtev vladike Georgija na sastanku Svetog Sinoda SPC u Beogradu zabranjena ugovorena poseta vladike Artemija Kanadi. Odlukom patrijarha Pavlla ukinuta je zabrana Svetog Sinoda. Po vec utvrdjenom planu na poziv Narodne Odbrane Kanade Vladika Artemije boravi u Kanadi.
Umesto Srpske pravoslavne crkve Sveti Stefan u Otavi, posle zavrsetka posete parlamentu Kanade i konferenciji za stampu,Vladika Artemije je imao priliku da se obrati Srbima koji su zajedno sa ocem Maksimom Lisakom, srdacno pozdravili srpskog valdiku u pravoslavnoj crkvi Hrista Spasitelja.
"Otac Maksim, iako ne pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, otvorio je vrata svoga hrama "visoko-postovanom vladici Artemiju"i zamolio ga da blagoslovi njegovu crkvu. Ulazak vladike Artemija u crkvu Hrista Spasitelja je propratilo tiho pojanje crkvenog hora".
U zgradi Parlameta Kanade, vladika Artemije se sreo i razgovarao sa parlamentarnim sekretarom za medjunarodne odnose Kanade, Piterom van Loanom i Ricardom Dzonsom, pomocnikom za parlametarne odnose Roba Nikolsona i spikerom kanadskog parlamenta.Vladika Artemije je predocio sagovornicima stvarno stanje kosovskih Srba i rusenje srednjevekovne srpske bastine, crkava i manastira, zivot u geteu, bez slobode kretanja i svakodnevnim srpskim zrtvama od strane albanskog zivlja.Egzodusa srpskog zivlja i unistavanja svega sto je srpsko.
Konferenciju za stampu vladike Artemija i obracanje zvanicnicima je direktno prenosio parlamentarni TV kanal C-PAC, sto je omogucilo direktno pracenje senatorima i poslanicima kanadskog Parlamenta i novinarima akreditovanim u Kanadi, u Press Galeriji .
Pored vladike Artemija na konferenciji za stampu su ucestvovali, savetnik vladike Artemija na Kosovu, Dzim Dzatras i bivsi kanadski ambassador u Jugoslaviji, Dzejms Biset, koji su odgovarajuci na pitanja novinara izmedju ostalog izjavili : "Kosovo nikad nece biti nezavisno. Albancima na Kosovu zbog njihove svireposti i netolerancije koju pokazuju prema Srbina i dugim narodima koji zive na Kosovu, svet nikad ne bi trebalo da dozvoli nezavisnot".
U pratnji vladike Artemija u Otavi su bili pored Dzima Datrasa, Dzejmsa Biseta i protosindjel Simeon- sekretar episkopa Artemija, Dragan Ciric- predsednik Srpske narodne odbrane i zvanicni organizator vladicine posete Kanadi, Milorad Lukovic, Boba Borojevic, urednik engleske stranice Glasa kanadskih Srba i organizator konferencije za novinare u kanadskom Parlamentu i prevodilac Dragan Radojcic. Organizaciji posete Otavi ukljuceni su i Aca Pantelici, Dusan Kolundzic predsednik crkveno skolske opstine, SPC Sv Djordje iz Nijagare, Janko Bojic iz Londona, i drugi. Sa paznjom se prati ponasanje vladike Georgija u daljim nastupima vladike Artemija na njegovom gostovanju u Kanadi i boravku u crkvenoskolskim opstinama SPC u Nijagari, Hamiltonu, Vaterlou i Torontu, posebno Nijagari sa kojima je Georgije u konfliktu. Upravu crkvenoskolske opstine u Nijagari i samu crkvu Sveti George vladika je proglasio raskolnicickom. Uprava CSO se suprotstavila vladiki, zbog kako je receno , bez znanja i saglasnosti,podizanja morgica na osnovu crkvene imovine u Nijagari i samovoljnoj promeni insurenc kompanije kod koje su bili osigurani svestenici SPC.Promenom insurenc kompanije umanjen je iznos osiguranika. Crkva Sv Djordja u Nijagari je i dalje zatvorena i parohijanima onemoguceno bogosluzenje. Dosadasnji svestenik crkve u Nijagari je rascinjen. CSO u Nijagari je pored Hamiltona druga po redu koja se suprotstavila samovolji vladike Georgija. U samoj eparhiji vlada napetost i strah od samovolje vladike Georgija. Niko se ne usudi da podigne glas protiv vladike i zatrazi njegovu smenu. O tom svom despotskom vladanju obavesten je i patrijarh Pavle, ali do sada nije bilo nikakvih rezultata. vcccveliki