10 November 2006

Odliv srpskih mozgova

ODLIV SRPSKIH MOZGOVA
Iz Srbije svake godine na hiljade strucnjaka napusta zemlju u potrazi za boljom buducnoscu. Deklerativno vlasti Srbije nastoje da sprece odlazak nase inteligencije u inostranstvo bez konkretnih mara kako u tome uspeti. Nasi najbolji strucnjaci su prema potrebi dobrodosli u inostranstvo. Narocito Iz bivse Jugoslavije u Nemackoj je veliki broj radnika i intelektualaca, naslo utociste od kojih mnogi i danas zive na tim prostorima. Nagli privredni razvoj Nemacke I ostalih drzava,privukao je paznju nasih radnika sezdesetih godina, tako da je samo Nemacka absorbirala preko million ipo nasih radnika. Ne samo Nemacka , vec i skandinavske zemlje, Norveska i Svedska, zatim Svajcarska Francusk, Austrija, Italija pa i Britanija pokazivale su glad za random snagom narocito iz Jugoslavije.

Jugoslavija je skolovala besplatno kadrove za potrebe Evrope. Nije uzaludna konstatacija zvanicne Nemacke bila da Tito swkoluje kadrove za potrebe Nemacke.Potreba za random snagom iskoriscena je unosno od strane tadasnje Jugoslavije da se potpisu radne konvencije sa svim Evropskim drzavama, kojim se garantuju prava radnika, zdravstveno, socijalno penziono osiguranje, sto je svakako doprinelo masovnom odlasku nasih ljudi u Evropu. Nazalost radna konvencija sa prekookeanskim zemljama Amerike, Kanade I Australije jos uvek nije potpisana sto je veliki gubitak za Srbiju. Radnom konvencijom, zapravo priznavanje obostranog radnog staza poboljsalo bi materijalno stanje korisnika i mogucnost povratka penzionera u Srbiju.

Jugoslavija je imala svakako koristi od izvoza radne snage. Pre svega zakoni zapada su selektivni kod prijema drzavljanstva. Tretman nasih radnika je uglavnom privremeni boravak za razliku od SAD, Australije i Kanade, gde posle odredjenog broja godina od 3-5 imigranti sticu pravo na drzavljanstvo. Zato je imigracija nasih gradjana u Evropi vezana za svoju domovinu, radi i investira u zemlji.To je pecalbarstvo. Grade se kuce, kupuju automobili pa i investira u biznis, doduse ne tako masovno, zbog zakonskih barijera i poreske politike drzave Srbije.. Uglavnom nasi ljudi iz Evrope vracaju se nakon sticanja penzija i nastavljaju komotan zivot u odnosu na one koji nisu posli putem pecalbarstva. Pravo drzavljanstva u Evropi se stice uglavnom zenidbom i udajom a samim tim i pravo na trajni boravak.Ostali slucajevi prijema drzavljanstva su izuzetci.

Danas su kriterijumi za odlazak u inostransto znatno izmenjeni i poostreni. U inostranstvo mogu uglavnome kvalifikovani radnici i strucnjaci ,zanimanja koja su deficitarna u doticnoj zemlji, ili radna mesta koja nisu privlacna domacinima.To su uglavnome radna mesta, gradske cistoc i izuzetno mesta u rudnicama, livnicam i drugim stetna po zdravlje radnika. Ono sto danas privlaci nase radnike,iIi strucnjake u inostranstvu su zarade. U poredjenju sa primanjima u Srbiji iste kategorije radnika i strucnjaka ostvaruju desetostruko vece zarade a samim tim , bolji i udobniji zivot. Zapad pruza daleko bolji standard i uslove zivoda da ostvare snovi u vrlo kratkom vremenskom roku.Doci do stana ili kuce, automobila,zaposlenja, sto je san svakog coveka, danas na zapadu je jedini uslov da se ima zaposlenje. Ta mogucnost je mnoge navela na velike poteskoce kako sve to zadovoljstvo megalomanstva, ili propustenog, pokrivati primanjima. Mogi su zbor toga i ostali bez kuce ili kola , svega sto su nepromisljeno stekli,sto nisu mogli da pokrivaju izdatke svojim primanjima, te su prinudjeni na dodatne poslove i na taj nacin postaju robovi na brzinu stecenog standarda.

Inace na zapadu se u odnosu na Srbiju mnogo vise radi.Zapazanja pojedinaca da se mnogo radi i kad bi se toliko u Srbiji radilo, nebi bilo bogatije zemlje od Srbije. Skoro ceo dan ste na poslu od jutra do mraka, i ako je regularno radno vreme obicno 8 sati, ono je toliko rastegnuto pauzama u toku dana ili samim radnim vremenom, da vam zauzme ceo dan. Ako jos bude i preko vremenog rada takozvanog over tajma onda se dolazi kuci tek navece. Tome treba dodati i saobracajnu guzvu prilikom odlaska i povratka s posla gde se u proseku gubi po nekoliko sat. .Zato se poslodavci brinu o tome da usklade radno vreme da bi se izbela saobracajna zagusenost.Uvodi se pocetak radnog vremena kasnije ili mnogo ranije.

Za mnoge nase ljude inostranstvo je san. Razmisljaju kako i na koji nacin da se domognu inostranstva, ne poznavajuci realnost i ono sto ih ceka.. Zivot zapada gledaju kroz filmove. Medjutim, na zapadu nije zlato sve sto sija. Postoje izvesne barijere na tom putu koje treba da se savladaju. Cesto puta vrebaju mnoge opasnosti i iskusenja. Kao posrednici na put za inostranstvo se pojavljuju mnoge legalne i ilegalne agencije, kriminalne krupe, trgovci ljudima koji radi profita se sluze mnogim kriminalnim radnjama. Riskantni su poslovi posrednika za one koji nasednu takvim grupama. Uz velike nadoknade i obecanja da ce biti prebaceni u zeljenu zemlju raja,najcesce budu zrtve. Budu otkriveni , dospeju zatvora i najzad vraceni u zemlju iz koje su otisli.Ostaju bez para i neostvarenog puta u inostranstvu.

Belo roblje je najcesci slucaj trgovine ljudima narocito zenskog sveta koji umeto obecanog posla u restoranima, gogo barovima, najcesce dospeju u kuce prostitucije iz kojih je vrlo tesko ugledati slobodu. Prodaju se ljudima koji se bave prostitucijom, biznisom javnih kuca u kojima je nezamisliva eksploatacija rada za racun poslodavaca. Mnoge mlade naivne cure ne samo iz Srbije vec i iz Ukraine, Rusije, Bugarske, Rumunije. Moldavije su na zapadu iskusile taj zivot i retko koja da se iscupala iz kandzi poslodavaca. Setimo se slucaja Ukrainke u Crnoj Gori ,koja je umesto u baru gogo plesacice dospela u kucu za prodaju seksa cija su klijantela bili uglavnom visoki politicari Crne Gore do samog Djukanovica.

KAKO NAJLAKSE DO INOSTRANSTVA
Vlada Srbije nastoji da spreci odliv srpskih mozgova ili strucnjaka potrebnih drzavi, ali bezuspesno. Uspece tek onda kada omoguci uslove strucnjacima kaoje im pruza zapad a to je bar za sada nedostizno. Nedavno je nasa mlada perspektivna devojka tek zavrseni doctor nauka posetila Australiju i kada je videla kako zaradjuju njene kolege i kakav zivot pruza Australija i ako je bila ubedjena da nikada nece napustiti Srbiju, bez mnogo razmisljanja je promenila odluku i izrazila zelju da ostane u Australiji, rekavsi da ono sto moj kolega zaradi za godinu, ja moram raditi deceniju.Te adute koriste raznorazne agencije u Srbiji i svojim uslugama mame klijentelu obecavajuci zaposljavanje u inostranstvu, naravno uz proviziju.

Moja namera je da ukazem na neke cinjenice sta sve ocekuje te ljude koji se odluce na put u inostranstvo. Postoje barijere i teskoce koje su na putu i koje treba savladati da bi se najzad osetio standar zapadnog zivota.. Svaki ko se odluci na taj korak mora ponovo po drugi put da prohoda. Tek kad ponovo prohoda i stane na svoje noge moze reci da je postigao svoj zivotni cilj. Pre svega mora se integrisati u sredinu okruzenja, poznavati mentalitet ljudi, savladati u potpunosti jezik, nostrificirati diplomu obrazovanja ili steci potrebne kvalifikacije i radno iskustvo po zahtevimaprogramima drzave u koju ste dospeli, sto prakticno znaci ponovo prohodati.
U Kanadi postoji izvesno nepoverenje prema ljude novoprispele imigrante.Trazi se kanadsko iskustvo a to je zato sto sistem obrazovanja je drukciji nego kod nas. Ovde se najcesce znanje stice praksom. Ako je rec recimo o inzinjeru sa zavrsenim fakultetom u Srbiji ili ovde, radije ce se odluciti na domaceg strucnjaka ili ce traziti probni rad da vidi kvalitet imigranta. Za to vreme ce ga platiti mnogo nize nego ovdasnjeg strucnjaka. To je takozvana djujiska psihologija, da ti prvo skine kais s ledja pa tek onda plati koliko vredis.

Navescu iskustvo jednog naseg inzinjera elektronicara, specijalistu za rakete, koji je dosao preko gavrrmenta na kvotu strucnjaka. U potrazi za poslom, sta je po struci sta je radio i kakav ekspirenc ima, ono specijalista za rakere mu je zatvaralo sva vrat. Nakon tri meseca lutanja zakuca na vrata kompanije za proizvodnju cipsova za kompjutere i ponudi se gazdi da besplatno radi tri meseca da bi gazda video sta zna I koliko vredi. To je poslodavcu bilo primamljivo da tri meseca ne mora da ga plati, primi ga i samo posle 2. meseca ponudi mu mesto menadzera proizvodnje. Danas je prvi covek fabrike. Stalno putuje po inostranstvu. Poslodavac je prezadovoljan a i nas inzinjer se ne zali. Prohodao je jako brzo i sigurnim koracima dospeo ne samo do vrha vec i dalje put koordinatora biznisa sa inostranstvom.Rec je o svestranoj obrazovanosti i strucnosti nasig profila kadrova koje treba upoznati i dati im poverenje.

U Kanadi neke struke moraju steci ovdasnje diplome i priznanje da bi mogli da rade u svojoj struci. To su pre svega lekari, medicinsko osoblje, prosvetni radnici , pravnici elektricari Karpenteri cije se diplome ne priznaju te su upuceni na dopunske ispite. Sve druge tehnicke struke se uglavnom prznaju.


KANADA UVOZI STRUCNJAKE PO POTREBI
Svaki onaj ko dospe danas u Kanadu mora ispunjavati sve zahteve propisane od ministarstva imigracije, koji se sprovode preko ambasada svake zemlje. Prema sadasnjim propisima dozvoljen je ulazak u Kanadu po kvoti 250000novih imigranata prvenstveno strucnjaka deficitarnih u Kanadi.

Povodom napisa zaposljavanje u inostranstvu preko posrednickih registrovanih agencija u Srbiji je mogu slobodno reci da je obmana.
To je neostvarljiva zelja i gubljenje vremena svakog onoga ko se odluci da preko agencija dospe u inostranstvo.Pre bi se reklo da je rec o obmani ili prevari nego o realnosti. Neznam kako je u Evropi, ali u Kanadi na nacin kako je predstavljeno od agencija za posredovanje je nemoguce. Vlada, recimo Kanade, propisuje posebne zakone, kako se moze dovesti radna snaga iz inostransva. To je moguce jedino onda kada su iscrpljene sve mogucnosti u Kanadi, a to je ako ne postoji takav profil radnika u samoj Kanadi. Najpre se ide preko biro rada. Prvenstveno se skidaju sa biroa rada oni radnici koji su ostali bez posla ili su na lejd ofu, koji moze trajati godinu dana za koje vreme primaju materijalno obezbedjenje na osnovu radnog staza, odnosno uplacenog iznosa na ime ananplojmenta.
Ako na birou rada ne postoji takva kvalifikovana radna snaga, onda se opet prvenstveno sa biroa rada salju radnici preduzecu koje treba taj profil radnika na trening za odgovarajuce mesto i dok traje njegova obuka drzava participira vecim delom u licnom dohotku radnika, s tim da je posle zavrsene obuke poslodavac duzan da to lice zaposli. Ako se sa biroa rada ne nadje profil radnika kakav je potreban poslodavcu koji se obratilo birou rada, onda poslodavac raspisuje konkurs za popunu radnog mesta u dnevnoj stampi. Oglas mora biti ponovljen najmanje 3 puta i ako se i onda u navedenom roku ne popuni radno mesto koje poslodavac trazi, onda se ide na zaposljavanje radne snage iz inostranstva.
Sa dokazima da radno mesto nije moglo da se popuni u zemlji, po kvoti o novim imigrantima koja za sada iznosi 250 000 osoba godisnje, prvenstveno imaju prava oni profili radnika i zanimanja koja su potrebna Kanadi. To su zakonske procedure koje su obavezujuce kod zaposljavanja iz inostranstva.Sve te kriterijume i selekciju vrse sluzbe ambasade.

Podatak prema agenciji da su Kanadi potrebni vozaci kamiona izgleda neozbiljno. Pre svega, svaki Kanadjanin preko 18 godina poseduje vozacku dozvolu u koliko polozi vozacki ispit.Dakle veliki je broj ponuda za tu kategoriju radnika u samoj zemlji. Postoje 3 kategorije vozacke dozvole :A,B i C. To su kategorije za vozace autobusa, kamiona i c kategorije za putnicki automobil ,Nemati automobil u tako razvijenoj zemlji, je prosto nemoguc zivot. Doci do posla, otici u radnju posetiti prijatelja u koliko se ne poseduje privatni ili porodicni auto, zivot je mizeran.Naprosto kod nogu ste bez noge. Auto je svakodnevna potreba a ne luksuz. Zato je retko naci u Kanadi porodicu koja nema auto. Ma da postoje autobuski gradski prevozi i metroi u vecim gradovima, pa i sinobusi,ali covek ili porodica bez auta je prosto bez nogu.

Kada je rec o zaradama koje se navode nesto vise od 1000 evra su proizvoljne. Navodi se da satnina na konstrukciji se krece izmedju 6 i 7 evra, apsolutno nije tacno. Pre svega na konstrukciji u Kanadi svi radnici moraju biti kvalifikovani, ili pod kontrolom junije. Ni jedan radnik ako nije clan junije ne moze raditi na konstraciji...Satnica je odredjena od junije i zavisno od kvalifikacije ide od 20 dolara pa navise. Obican takozvani leibor, ili fizikalac, pocetnik ima platu po satu od 15 do 20 dolara. Kvalifikovani karpenter, zavisno od radnog staza oko 25 dolara. Visoko kvalifikovan i preko 30 dolara ,zavisno od radnog staza. Najvece plate u gradjevinarstvu su plate elektricara i plombera.Satnica tih kategorija je u nekim slucajevima i preko 50 dolara.

Ako odete u garazu da opravite auto garazista vam po juniji naplacuje satnicu od 60 dolara. Minimalne garantovane satnice za obicne radnike pocetnike u Kanadi iznose 8 dolara.
Sezonski radovi kod farmera su minimalno placeni i najcesce manje od 8 dolara jer se radi po normi .Ako je rec o branju paprika poslodavac-farmer placa po buselu . Sve zavisi od spretnosti koliko ce neko nabrati. Obicno farmeri traze radnu snagu sa biroa rada ili velfera i ta kategorija ljudi nerado prihvata sezonske poslove. Farmeri su zbog toga prinudjeni da placaju kes i na taj nacin privlace najcesce Kineze, Meksikance, imigrante, medju kojima se mogu ubrajati i Srbi.Na taj nacin se ostvaruje eksta kes za pokrivanje vandrednih troskova.

U Serbruku , nekih 80 km od Montreala za vreme gradjanskog rata u Bosni preko 5000 izbeglica Srba je smesteno u tom gradu ,koji su mnogi od njih i danas na velferu i za vreme sezonskih radova rade na crno kod farmera..

Informacije koje pruzaju agencije o odlasku u inostranstvu i zaposljavanju radnika po meni su proizvoljne. Neko na tome zeli da ostvari profit, sto je cista prevara. Za sve kategorije radnika narocito kvalifikovanih su rigorozne mere dolaska do priznatih kvalifikacija, narocito u gradjevinarstvu. Da jedan karpenter dodje do kvalifikacije mora imati najmanje 6000 radnih sati na gradjevini da bi stekao pravo da polaze ispit.
Diplome lekara, pravnika, prosvetnih radnika, medicinskih sestara se ne priznaju. Ta kategorija strucnjaka mora obavezno polagati dopunske ispite. Recimo u provinciji Qvibeka postoji limitiran broj lekara godisnje koji moze dobiti diplomu doktora, bez obzira sto postoji potreba za lekare u unutrasnosti. Onaj ko polozi mora prvo raditi u provinciji najmanje tri godine pa tek onda da stekne pravo na zaposlenje u gradu.
Preporuka nevoljnicima koji smatraju da mogu ostvariti svoje snove preko agencija da dodju do zeljenog posla u inostranstvu je utopija. Kanada godisnje prima 250000 novih imigranata i ako je neko takve srece da ispunjava propisane kriterije bice prihvacen.U kriterijume spada. Znanje jezika, strucnost,godina starosti, garancija za posao, zdravstveno stanje i rodbinske veze .Ovo posledne nije tako odlucujjuce ako je rec o trazenoj struci.Ranije je bilo odlucujuce ta rodbinska veza. Ako je neko garantovao dolazak i najmanje 5. godina da doticni nema pravo na izdrzavanje na teret drzave odobravan je ulazak. To je zbog toga sto je Kanadska zima i suvise ostra i nesnosljiva.Zato su preduzimane mere da se nova imigracija zadrzi i spreci osipanje.

Tretman prema imigrantima je drugaciji nego u Evropi. Nastoji se da postanu stalni zitelji Kanade sticanjem drzavljanstva nakon 3 godine.. Druga mogucnost je otvaranje posebnih skola jezika specijalno za imigrante, gde svaki polaznik dobija platu za prezivljavanje za vreme trajanje kursa. Neznanje jezika je bila barijaera za mnoge da dodju do posla. Mnogima sam se nasao pri ruci. Ppomogao materijalno, savetima ili pri zaposljavanju.Neke sam I licno doveo. Neki od njih nisu mogli da se prilagode sredini.

REC DVE O KANADI

Kanada je je veoma lepa i perspektivna, bogata zemlja ,koja pruza podjednake sanse svima. Ne postoji rasna diskriminacija. Svi su pred zakonom jednaki. Socijalno osigurane, penziono i zdravstveno je na najvisim svetskim standardima. Oni koji provedu najmanje 10 godina stalnog boravka u zemlji sticu pravo na federalnu penziju koju mogu da koriste samo u Kanadi a ne i natrag u maticnu zemlju. To je jos jedan razlog da se imigranti zadrze u Kanadi koji nemogu da se aklimatizuju.Oni koji su bez posla , bolesni i nemocni su na velferu. Primaju socijalnu pomoc. Nije redak slucaj da sa velfera odu u penziju i imaju cesto puta veca primanja od onog ko ce radio.
Kanada je najveca zemlja na svetu, cija razdaljina s kraja na kraj od istoka do zapada iznosi 6000 km. vazdusne linije, sto je veca udaljenost nego do Evrope.. Na tako velikom prostranstvu zivi svega 30 miliona stanovnika. Podeljena je na 11 provincija od kojih je od pre nekoliko godina najsevernija oblast sa gradovima Jelov najf i Vajt Hors uglavnom naseljena nativnim originalnim stanovnistvom Indijancima i Eskimima .Kanada je zemlja svi Najveci priliv je usledio za vreme gradjanskog rata na prostorima bivse Jugoslavije. Inace najveci talas imigranata je bio 60-tih godina. To je ona imigracija, uglavnom intelektualaca, najveci oliv mozgova .

Najveca koncentracija naseg zivlja je u Torontu. Toronto je najveci grad Kanade. Drugi je po velicini i broju stanovnika Montreal. Otava je glavni grad Kanade Najbogatija provincija je Alberta koja ima bogata nalazista nafte, koja se crpi iz peska. Zitnica Kanade je Manitoba Najlepsa provincija je Britis Kolumbija sa glavnim gradom Vankuverom, zatim provincija Qvibek sa glavnim gradom Qvibek Siti. Qvibek ima nesto vise od 6 miliona stanovnika. Najmnogobrojniji su Francuzi naseljeni u 14 veku. Mazoriti govori samo francuski jezik Luja 14. koji je postao nerazumljiv pravim Francuzima iz Francuske.Prilikom poseteKanadi 70-tih godina Degol je u Montrealu zapalio Francuze uzviknuvsi » vivre le Qvebec libre » koji od tada zele Qvibek kao svoju nezavisnu drzavu.
.Do sada su odrzana dva neuspela referenduma za otcepljenje Qvibeka od Kanade i jos uvek opcija nezavisnog Qvibeka je i danas aktuelna. Stremljenje ka nezavisnosti Qvibeka ide na stetu ekonomskog razvoja Qvibeka i napustanje provincije. Mnogi novopridosli imigranti zbog toga i dvojezicnost odlaze u druge provincije na zapadu, a i sam biznis ide iz provincije. Do referenduma 66 godine Montreal je bio najveci grad Kanade, finansiski magnat koji je posle referenduma Toronto preuzeo njegovu ulogu. Nadam se da slucaj Kosmeta nece biti uzor za otcepljenje Qvibeka u slucaju da se ucini nepravda Srbiji.
Moja namerta nije bila da nekoga obeshrabrim ili negativno uticem na biznis agencija koje se bave izvozom radne snage vec da predocim realno stanje i mogucnosti odlaska u inostranstvo.
Vidanovic

No comments: