22 October 2005

stranac u svojoj zemlji

STRANAC U SVOJOJ ZEMLJI
Lepo je pokazivati brigu o nasim iseljenicima, pricati o uspostavljanju nekakvih mostova sa dijasporom preko javnih medija zvanicnih skupovai sastanaka u Ministarstvu dijaspore. Sve su to prazne price, mrtvo slovo na papiru.Stvarnost je sasvim drugacija
Bezbroj primera za to su iskustva nasih gradjana koji su pokusavali da svoje licne probleme u domovini rese direktno ili preko Ministarstva dijaspore i ambasa..
Necu citirati mnoge zalbe i iskustva nasih gradjana.Moje licno iskustvo je iskustvo mnogih nasih ljudi iz dijaspore kroz koje su prosli prilikom posete otadzbini. Da bi se stekla potpuna slika birokratije sa kojom cete se susrsti, pozeljno je imati strpljenja I doci do kraja ovog po malo dosadnog detaljisanja. Ali bez toga nema prave slike birokratije koja cveta u nasoj zemlji.

Razlozi posete domovini su najcesce privatnog karaktera.Posete rodbini i resavanje licnih problema, kao sto su regulisanje pitanja drzavljanstva, penzija, putnih isprava i drugih licnih dokumenata, pa usput se obe do neke banje ili koristi odmor na moru. Retke su posete, bar za sada,cisto biznis tripovi. Motivi moje posete domovini su licne prirode, dve godine uzastopce 2004 i 2005 pokusavam da resim pitanje penzije i drzavljanstva za sebe i suprugu. Politicke promene u Jugoslaviji i njeno rasparcavanje, aktualiziralo je narocito pitanje drzavljanstva. Moj slucaj traganja za drzavljanstvom je ne shvatljiv. Po rodjenju sam Srbin od srpskih roditelja, nikada nisam zatrazio ispis iz drzavljanstva i nelogicno je da sam ga izgubio i da ponovo dokazujem ko sam i sta sam. To je veliki propust zakonodavaca koji su to pitanje regulisali veoma neodgovornostvaranjem nove zajednice SCG. .Dva puta po 6 nedelja provedenih u zemlji u nameri da ostvarim svoja zakonska prava, bez krajnjeg rezultata ,je izgubljeno vreme gorkog iskustva i razocarenja.

Zemlja i narod prosto ne prepoznatljiv.U nastojanju za resavanje licnih problema i kontakta sa administracijom dosao sam do zakljucka da sam OTPISAN. Stranac u svojoj zemlji.

U namerom da resim pitanje drzavljanstva i podnosenje zahteva za dobijanje penzije po osnovu ostvarenog radnog staza, naisao sam na neouobicajen hladan prijem, nerazumevanje,neodgovorno birokratsko ponasanje, nestrucnost sluzbenika u nadleznim sluzbama.
Osecaj ,otpisan od drustva, zemlje u kojoj sam rodjen, odrastao, skolovao se, porodicno tesno vezan, saosecao i delio najteze trenutke sa mojim narodom, sto i danas cinim svim svojim bicem, je osecaj koji me ne napusta .Osetio sam tretman stranca u svojoj zemlji,prezreni neprijatelj, izdajnik, koji to nikada nisam bio niti cu biti.

Napustio sam zemlju redovnim putem, cija vrata za sobom nisam zalupio. Posao sam trbuhom za kruhom u nepoznat svet, kao i mnogi nasi ljudi Rastanak je bio sa suzama u ocima, a jos tezai put kojim sam krenuo u novu buducnost. Prvi susreti i iskustva sa nauralizovanom zemljom, bili su trenutci najtezi u mom zivotu.Trebalo je dosta vremena da postignem ono sto sam vec imao. Najzad kada sam ponovo prohodao i radostan da se ponovo nadjem u sredini iz koje sam izasao, dobijem tretman neprjiajtelja i izdajnika zemlje i naroda.

Iz svega onoga sto mi se desilo u nastojanju da ostvarim svoja gradjanska prava prilikom posete odgovarajucih institucija, izvodi se zakljucak, sta sada trazim od ove zemlje koju sam napustio?.

Nakon 14 godina ponovo sam mislio da sam medju svojima, u mom voljenom Beogradu, na Terazijama. Za trenutak nisam mogao da se orijentisem gde sam.Vidim usred bela dana reku sveta, usporenog pokrea, bez cilja Slika retko vidjena na zapadu.Tek sutra dan shvatam da nisam u Kanadi. Ulazim u Zavod za socijalno osiguranje u Nemanjinoj 30.Puno sveta ispred mnogobrojnih saltera.Zagusljivo, vrucina da umres. Galame i svadje sa salterskim sluzbenicima na pretek. Na jednom vriska. Neka mladja osoba pala u nesvest. Nose je do prve stolice, polivaju vodom i cekaju hitnu pomoc. Na jednom valjda se sluzbeno osoblje prepalo, kao na zvizduk pistaljke okupia se na sredini sale s one strane saltera na capraz divan. Za to vreme svet u redovima ispred saltera stoji, psuje i komentarise- sta nas snadje
. ..
Najzad dodjem na red. Cekam i posmatram kako se mlada dama gleda u ogledalo iulepsava. I ne pogledame , doceka pitanjem sta hoces?. Najljubaznije sam objasnio da dolazim iz Kanade i zelim da podnesem zahtev za penziju po osnu radnog staza Od isprava imam kanadski pasos i nevazeci SFRJ. Nista bez licne karte. Na licnoj karti se nalazi maticni broj na osnovu cega se proverava uplata vaseg doprinosa za penziono osiguranjeupisan u radnoj knjizici. Licnu kartu ces dobiti na opstini na kojoj si ziveo do odlaska u inostranstvo Sledeci molim.
.
Najlepse se zahvalujem I podjem put Zemuna , opstini na kojoj sam ziveo do 69, odnosno do odlaska u Kanadu
.
Po uputstvu nadlezne sluzbe, popunio sam potrebne obrasce, platio taksu predao zahtev za drzavljanstvoi krstenice i licne karte. Nnakon predaje upitah kada mogu doci da podignem dokumenta. ? Za 6 nedelja licna karta a drzavljanstvo i do godine dana posle kompletiranja dosijea. Objasnio sam da sam kratko vreme tu , da li postoji mogucnost skracenog postupka ,s obzirom da zivim u inostranstvu? Odite kod sefa maticne sluzbe i zamolite da vam izadje u susret. Zakucam na vrata maticara, udjem u kancelariju iz koje sam brze napolje no u nutra. Doticna gospodja , sef maticnog zavoda je rucala i ako nije vreme rucku niti pauzi.Kakav bezobrazluk, covek ne moze na miru ni da ruca od nevaspitanih stranaka urlala je sefovica.Brze bolje izletim napolje i izbegnem rafal hrane iz ustiju ljutitog sefa upucen prema meni.

Pokupio sam se i bez reci izasao i stao ponovo ispred vrata. Nakon pola sata Budem pozvan. Udjem i objasnim sta hocu. Na moje veliko iznenadjenje , nakon prelistavanja debelih knjiga,receno mi je da ni ja niti mija supruga nismo u evidenciji opstine Zemun. Nije moguce. Ovde smo ziveli do 69. godine, moja supruga je zivela u Zemunu od rodjenja. Tu smo se vencali pa cak i dete krstili. Moja supruga je bila sluzbenik opstine neko vreme. Sve to nije vredelo. Umesto trazena dokumenta dobio sam resenje da ja i supruga nismo u evidenciji opstine Zemun.. Cak sam pokazao licnu kartu i pasos izdat od SUP Zemun i ni to nije pomoglo. Za gospodju sefa maticnog zavoda su to samo nevazeci papiri.

Receno mi je da radi daljih informacija odem u SUP Zemun. Posto je SUP u istoj zgradi zakucao sam na vrata sefa i objasnim da sam poslat od maticara za dalja uputstva, kako mogu dobiti drzavljanstvo i licnu kartu. . Sef Unutrasnih poslova me nakon saslusanja salje natrag maticaru da mi se izda kopija drzavljanstva predato prilikom vencanja i kopiju vencanice.

Opet ti. Sta sad hoces? Gospodjo sef SUP-a me uputio ponovo na vas da mi izdate kopiju uverenja o drzavljanstvu i kopiju vencanice da smo vencani na ovoj opstini. Ma koji te idijot salje ovde , idi natrag i reci muj da se tada nije trazilo uverenje o drzavljanstvu prilikom sklapanja braka..Idi i nemoj vise da mi dosadjujes.Vratim se ponovo sefu SUP sa zahtevom sta dalje. Sef SUP-a me uput u centralni SUP u Ljermontovoj u Beogradu. Tamo je kaze, centralna arhiva gde ce se proveriti gde ste zivelii i do odlaska u inostranstvo.

Na salteru Ljermontove dobijam obavestenje da popunim prvo prijavu boravka u Beogradu, donesem krstenicu ne stariju od 6. meseci i uverenje o drzavljanstvu , koje mogu dobiti u mestu rodjenja. Sve to da predam ovde sa popunjenim obrascima i uplatom takse. Licnu kartu cu dobiti za 6. nedelja a drzavljanstvo u roku od godine dana. Ali gospodjo ja sam na kratko ovde. Ostavite nekome ovlascenje ko ce za vas to podici.

Odlucim da sutra dan odem u moj Pirot. Za 15 minuta u Pirotu dobijem krstenicu i uverenje o drzavljanstvu i sve to po povratku predam SUP u Ljermontovoj. Pokusao sam da objasnim sluzbenici da sam dosao iz inostranstva i da mi je licna karta potrebna radi podnosenja zahteva za penziju da to zavrsim dok sam ovde. Nista nije pomoglo. Odlucim da zakucam na vrata sefa SUP i nakon skoro dva sata cekanja u red stignem do sefa. Ispricam moju pricu i saznam da mi licna karta i pasos nisu u opste potrebni za podnosenje zahteva za penziju. Dovoljno je samo uverenje o drzavljanstvu.Na uverenju postoji maticni broj pod kojim moj zahtev za penziju moze da se registruje. Zacudjeno me upita sef ko mi je dao informacije da mi je sve to potrebno. Vase sluzbe gospodjo od Zemuna do Ljermontove i zavoda za socijalno .

Objasnim da sam zahtev za dobijanje licne karte, vec predao ovom SUP-u i usput ispricam na kakve probleme sam naisao. Zamoljen sam od sefa da pricekam desetak minuta. Posle 15 minuta sluzbenik arhive,donosi trazena dokumenta koja je sef zahtevao. To su prijave prebivalista za celo vreme boravka na teritoriji Beograda i Zemuna do napustanja zemlje.Kako je moguce da vas nema u registraciji Zemuna pita se ona. Celo vreme je vrtela glavom, sto sam mogao zakljuciti da je nezadovoljna nadleznim birokratskim sluzbama i odnosom prema strankama.

Po pitanju moje supruge upitala me sta imam od njenih dokumenata? Osim krstenice i nevazeceg jugoslovenskog pasosa nista vise.Trebao bi mi neki vazeci dokument? Mogu zatraziti kopiju pasosa da mi supruga posalje preko interneta i da vam sutra to donesem. Donesite i kopiju ovog jugoslovenskog pasosa. Jos u toku dana dobijaem kopiju kanadskog pasosa, prekopiram jugoslovenski pasos i sutra dan predam nacelniku.

Receno mi je da je sve u redu da samo moram da posaljem overeno ovlascenje od nase ambasade, osobi koja moze da podigne drzavljanstvo za moju suprugu . Za drzavljanstvo je potrebno malo vise vremena posto je to nadleznost SIV..Istovremeno pita la me za broj pod kojim je zaveden zahtev za moju licnu kartu. Broj sam imao kod sebe, predao ga.istovremenoobavesten da ce moja licna karta biti gotova za nedelju dana. Zahvalio sam se sefu za razumevanje, znalackom i savesnom obavljanju duznosti, uveren da sam najzad naisao na pravu osobu i da sam definitivno otvorio birokratska vrata.

Koliko je vremena trebalo, lutanja i nerviranja, koliko sam nepotrebnih vrata , da bi najzad dosao do prave osobeii prave informacijeI . Govoreno mi je da se kod nas nista bez mita ne resava. Stekao sam utisak da neki nastoje da vide koliko mi je dubok dzep i koliku kovertu mogu ponuditi za ucinjenu uslugu. Ostao sam neprocenjliv. Bio sam ubedjen da svi nisu isti i da jos uvek postojepravi ljudi, koji posteno i savesno obavljaju svoju duznost. Do duse retki su ali ih ima.

Prvog dana nakon dobijanja licne karte ponovo odlazim u Zavod za socijalno osiguranje Srbije. Opet isti prizor, previse sveta.Dodjem na red kod salterske sluzbenice predam dokumenta na uvidjaj i na moje iznenadjenje dobijem odgovor da nisam u kompjuterskoj evidenciji.Da moj radni staz iz prilozene radne knjizice nije u kompjuteru i da moram ici tamo gde sam radio da mi izdaju licni broj na osnovu cega ce se proveriti da li je uplacivan doprinos za penziono osiguranje. Povisenim tonom sam zapitao zasto mi to ranije nije receno. Znaci uzaludno sam gubio vreme da dobijem licnu kartu i drzavljanstvo. Taj trazeni maticni broj mi nista ne vredi. Gospodjo pa zar nije dovoljan upisan radni staz u knjizici kao osnov za proveru uplate doprinosa. Ne gospodine u knjizici moze biti svasta upisano i mi to ne proveravamo. Pa molim vas,kako cete proveriti ako vam donesem taj trazeni licni broj od ustanove gde sam radio. To nam je lakse proveriti. A sta ako vise ne postoji radna organizacija i ne budem u mogucnosti da vam pribavim taj licni broj. To je vas problem uzvrati drsko doticna osoba sa saltera . Recite mi kako ste resavali penzije onih zahteva pre 70 . dok niste imali kompjutersku evidenciju?. Pitanje je ostalo bez odgovora.
Obratio sam se pravnoj sluzbi zavoda i nakon 2 sata cekanja u red dodjem do sefa pravne sluzbe. Ispricam kakav sam odgovor dobio, gde mi je receno da moj zahtev trba da bude primljen. Upucen sam ponovo na saltersku sluzbu kod druge osobe i dobio isti odgovor da nisam u kompjuterskoj evidenciji. Ponovo se vracam pravnoj sluzbi koja me salje glavnom sefu na peti sprat.
Na moju nesrecu sef je sluzbeno otsutan na nekom seminaru na Zlatiboru i da zamenik glavnog sefa nije upucen u taj problem.Uputio me na glavni statisticki zavod na opstini na kojoj sam radio. Tamo sam docekan osmehom i cudjenjem ko je mogao da me na njih uputi. Odgovor je da oni ne raspolazu takvom evidencijom. Nakon svega moje vreme je isteklo. Digao sam ruke od zahteva za moju penziju. Rec je o nekompletnom ukupnom radnom stazu uveden u knjizici. Zahttev za dokazivanje radnog staza podneo sam zavodu jos 91. godine. Receno mi je da ce to uzeti najmanje jos 5 godina. Da o tome razmislim i napravim odluku. Moja odluka je trenutna po saopstenju. Dizi ruke.

Po povratku u Kanadi od ambasade dobijam ovlascenje za osobu koja ce podici drzavljanstvo za moju suprugu. Posaljem ovlascenje sa povratnim potpisom primaoca preporucenom postom.Posiljka do danasnjeg dana nije urucena primaocu i ako sam pokrenuo poternicu. Od Kanadske poste dobio izvestaj da je posiljka iz Frankfurta otisla za Beograd kojoj se gubi svaki trag. U ambasadi su mi rekli da moj slucaj nije usamljen, nisam jedini, da su registrovani mnogi slucajevi iste prirode. Receno je da nadlezni sluzbenici posta otvaraju postu radi novca i kad vide da nema para unistavaju posiljku i nikom nista. Niko ne odgovara niti se trazi krivac. U medju vremenu sam poslao faksom kopiju ovlascenja ovlascenom licu gde mu je receno da ista nije validna posto nije overena kopija u dva primerka od strane ambasade.

Na tome se zavrsilo. U medju vremenu isteklo je 6. meseci od dana izdavanja ovlascenja. .Odlucio sam da ponovo licno putujem s namerom da zavrsim ono sto sam zapoceo. Pre nego sto sam krenuo na put obracam se ambasadi u Otavi za obavestenje da li postoje izmene oko pribavljanja dokumenta za drzavljansto? Po obicaju odgovor nisam dobio. Docekao sam zadnji dan pre polaska i od ambasade obavesten da moram ovlascenje overiti kod pablik notara koje ce oni overiti pecatom ambasade uz naplatu od 85 dolara.. To nisam mogao uraditi zbog kratkoce vremena. Stigao sam jedino da ovlascenje sa potrebnim pecatom pablik notara dobijem i tako krenem na put.
Po dolasku u Beograd ponovo sam posao u SUP Zemun sa ovlascenjem i izvodom iz knjige rodjenih. Receno mi je da dokumenta nisu validna. Ovlascenje nije overeno od ambasade i zbog toga se zahtev odbija. Krstenica se prihvata kao validna I ako je starija od 6. meseci, ali ne i ovlascenje. Odlazim u Ljermontovu u pravnu sluzbu . Pravnica prihvata ovlascenje ali ne prihvata krstenicu posto je starija od 6. meseci. Drugog izbora nemam do odlaska u Vukovar, gde je moja supruga krstena. Istog dana dobijam krstenicu i opet pravac Ljermontova. Na moju nesrecu pravnice nije bilo u kancelariji nakratko u toku radnog vremena Odgovorna sluzbenica odbija da primi zahtev za drzavljanstvo sa napomenom da ovlascenje nije validno. Nije overeno kod ambasade i ne moze glasiti na dva lica, mene kao supruga i rodjaka kao drugog lica, da striktno mora da glasiti da se izdaje u svrhu dobijanja drzavljanstva.Gospodjo mislim da niste u pravu. Znaci za svaki postupak trebam posebno ovlascenje. Ovo je ovlascenje overeno od javne sluzbe Kanade sa vaznoscu svuda u svetu. Zasto ovde nije validno. Gospodine ja tumacim zakon i drzum se pravila, odgovor je bio jasan.

U ovlascenju stoji da vazi u zastupanju kod svih organa vlasti u ostvarivanju zakonskih prava. Nisam odustao. Ostao sam uporan cekajuci pravnicu koja mi je prihvatila prilozena dokumenta.Drugog izbora do cekanja pravnice nemam. Nakon 4 sata cekanja pred kraj vremena dolazi pravnica i izdaje nalog da se predmet primi na njen zahtev. Receno mi je da ce zahtev biti prosledjen za desetak dana Izvrsnom vecu na novom Beogradu. Posle dve nedelje odlazim na Novi Beograd u Izvrsno vece da proverim da li je predmet stigao. Predmet jos uvek nije stigao. Nadlezna sluzbenica gospodja Valjarevic mi obecava da ce cim primi predmet po kratkom postupku biti resen. Moj slucaj je izuzetak. Prema gostima se prave izuzetci.

Uveren u to preostalo vreme odlucim da provedem u unutrasnjost Srbije, posetim rodbinu I usput ostanem neko vreme u Vrnjackoj banji. Gospodja Valjarevic mi jos zazeli srecan put i lep provod u kraju iz koga sama potice, s napomenom da se s puta javim i podsetim je na moj slucaj. Na moje javljanje iz unutrasnjosti predmet nije stigao i ako je po obavestenju 2. juna upucen SIV. Odlucim da prekinem put i ponovo se dam u poteru za predmetom.
.
Usput ponovo odem u Zavod za socijalno osiguranje da pokusam da predam zahtev za penziju za moju suprugu.Na moje iznenadjenje bez ikakvih posebnih zahteva predmet za penziju moje supruge bude primljen sa obbavestenjem da ce do mog polaska resenje biti gotovo.Zahtev je prihvacen bez licne karte i maticnog broja, bez drzavljanstva Upucen sam na glavnog sea u cijoj je nadleznosti izdavanje resenja za penziju da poguram slucaj. Dobijam obavestenje da sef odlazi na odmor i da se vraca tek 20. juna i da nema zamenika koji radi na resenju predmeta u njegovom otsustvu. Dogovorio sam se sa ovlascenim licem da posle 20. ode u zavod i proveri da li je resenje o penziji gotovo. Kako mi je ovlasceno lice prenelo doticni gospodin ga upucuje da ide i proveri u prijemnom da li je predmet stigao kod njega Bas tim recima..
Krajem meseca vracam se s puta. Licno odlazim kod sefa Zavoda za socijalno osiguranje 5. sprat soba 505 i dobijam obavestenje da je predmet pozitivno resen i da se nalazi na kucanju. Zapitao sam doticnog da li resenje mogu da dobijem i eventualnu doplatut radnog staza regulisem dok sam tu. Odrecno mi je receno da ce resenje stici na adresu ovlascenog lica. Nakon skoro mesec dana resenje je stiglo sa obrazlozenjem da se potreban radni staz od nekoliko meseci do minimuma mora doplatiti u predvidjenim ratama a ne od jednom na cemu sam insistirao i da ce posle kompletne uplacene sume moci da se podnese zahtev za isplatu penzije.

Dva dana pre polaska za Kanadu odlazim u SIV da saznam dokle se stiglo sa drzavljanstvom za moju suprugu i dobijam obavestenje da predmet jos nije stigao kod nadlezne sluzbenice gospodje Valjarevicke. Besan odem u arhivu i dobijam obavestenje da je predmet stigao i da je prosledjen sluzbi na resavanje. Nakon molbe receno mi je da dodjem sutra i drzavljanstvo podignem licno. Sutra dan sam obavesten da Drzavljanstvo ne mogu licno podici i da ce isto biti prosledjeno SUP Zemun kao nadleznoj opstini na kojoj je supruga boravila do napustanja zemlje i da ga ovlasceno lice tamo moze podici. Krecem za Kanadu, uveren da ce biti kako je receno. Medjutim ni posle mesec dana predmet nije stigao u SUP Zemun. Iz nepoznatih razloga SUP Zemun je po prijemu predmet upucen SUP Zvezdara. U SUP zvezdara dugo se nije moglo uci u trag tom predmetu. Tek ponovnim obracanje SUP u Ljermontovoj receno je iz SUP Zvezdara da je predmet upucen opstini Zvezdara. Ovlasceno lice se licno obraca opstini Zvezdara kojom prilikom mu je receno da moja supruga prvo mora zatraziti upis u drzavljanstvo pa tek onda podneti zahtev za dobijanje drzavljanstva.
Neverovatna ali istinita prica da ni posle dve godine nisam dobio trazeno drzavljanstvo da se posle dve godine dodje do zakljucka da sam isao pogresnim putem zahvaljujuci nestrucnim sluzbama koje su me bespomocno setale od ustanove do ustanove, od kancelarije do kancelarije. Da li je logicno da se prvo trazi upis u knjigu drzavljana ako se prethodno nije zatrazio ispis iz drzavljanstva Niti ja niti supruga i ako smo dvojni drzavljani po zakonu, nikada se nismo odrekli naseg drzavljanstva niti podneli zahtev za ispis .Treba sve iz pocetka, jos dve godine cekanja i na kraju izmisliti opet nesto novo i sve tako u beskonacnosti.

Da slika stanja bude jos komicnija pismeno sam se obracao Ministarstvu dijaspore za pomoc i zadnji put ove godine licno sreo sa ministrom Vukcevicem , ma da sam i prosle godine posetio to ministarstvo i izneo probleme sa kojima sam se sreo u nadi da je jedna od nadleznosti tog ministarstva da se nadje na usluzi i pravim savetima uputi ljude kako i na koji nacim se mogu resavati problemi dijaspore.

Na moje uveravanje licno je ministar Vukcevic obecao da ce takvi slucajevi biti resavani po kratkom postupku i da ce moj slucaj garantovano biti resen. Na sam polazak ponovo sam se obratio ministru da drzavljanstvo ni sada nisam dobio.. Ovoga puta minister Vukcevic me upucuje na svoju sekretaricu, Draskovic, po svoj prilici rodjaku ministra Draskovica koja je navodno stupila u kontakt sa odgovornom osobom, urgirala da se slucaj resi po kratkom postupku. Dokaz svega toga, uticaj ministarstva i briga o dijaspori je rezultat i mog slucaja koji ni do danasnjeg dana nije resen. Ne insistiram na nikakve privilegije vec podvlacim znacaj i uticaj tog ministarstva na koje se upucuju nasi gradjani iz inostranstva, koje se predstavlja majka dijaspore,da je formirano radi dijaspore da olaksa probleme dijaspore , gradi mostove sa dijasporom. I da na kraju zavrsim ovu tuznu pricu recima koje najbolje karakterisu stanje u zemlji: Nista od obecanja , prazne reci.Reci drumom, rezultati sumom.To je sadasnja slika stanja u nasoj zemlji. Birokratija cini svoje ,Cveta. Sto ce reci jJedna lasta ne cini prolece.
Nadam se da ce ovaj slucaj zainteresovati nadlezne da se suoce sa cinjenicama i dodju do zakljucka da se ovako ne moze , da ovim nismo ni gde smo. Da ce pobuditi paznju javnog mnjenja i stampe da se sazna istina koja boli.
Vidanovic

No comments: