25 February 2005

Kuba danas

Ekonomska blokada Kube traje vec 4.5 decenija. Ameri nikako da slome Kastra, da njihova avlija opet bude Kuba kakva je bila pre Kastrove revolucije.Bogati Amerikanci su Kubu smatrali svojom prcijom, zemljom njihovih slugu. Masovno su vikende provodili na Kubi uz mlade i lepe kubanke. Kastro ucini kraj tom slatkom zivotu Amerikanaca,Kubanskom revolucijom 59. godine. Nacionalizovao je celokupnu Americku imovinu, proterao sve Amerikance i oslobodio zemlju totalne okupacije. Poceo je zivot Kubanaca kreiran po sopstvenom receptu uz veliku podrsku SSSR. Kuba postaje zemlja, buktinja i rasadnik revolucije za zemlje Juzne Amerike.. To Ameri nisu mogli da a podnesu. Smisle da invazijom zemlje ociste Kubu tog zaraznog semena revolucije. 61.vrse invaziju na Kubu, uglavnom snagama obucenih kubanskih dezertera u Floridi. Kastro sa svojim revolucionarima slama americku invaziju. U zalivu Svinja nagonio je 3000 vojnika, koji su se podavili bezeci pred Kastrovim ratnicima.
Hruscov je shvatio znacaj Kube za latinsko americko podrucje i tajno naoruzao Kastra raketama za samoodbranu od americke agresije.Otkrivanjem raketa SSSR na Kubi usledila je najveca posleratna kriza SAD i SSSR,koja je pretila da se pretvori u oruzani sukob izmedju dveju super sila SSSR i SAD. Brodovi SSSR su zaplovili vodama put Kube i u poslednjem trenutku Hruscov prihvata ultimatum Kenedija, naredjuje zaustavljanje ratne flote SSSR i povlacenje raketa lociranih na teritoriji Kube. Posle 63. godine SAD uvodi sankcije Kubi. Od tada pa do danas Kuba je ekonomski izolovana, ali ne i slomljena. Zivi zivotom kakvim mora. Narod steze kais, zadovoljan onim sto mu se pruza i sto ima. Kastro je uspeo da stvori slogu toleranciju i harmoniju medju ljudima. Osecaj porodicne atmosfere i sloga medju Kubancima je snaga spremna da brani tekovine revolucije.Svi su pred zakonom jednaki, svi imaju pravo na besplatno zdravstvo i penziono osiguranje, pravo na rad, besplatno skolovanje, brigu o podmlatku. Dok su roditelji na poslu deca su smestena u obdanista ili internatima u koliko se skoluju van domena roditelja.Jos uvek postoji obavezno snabdevanje neophodnim zivotnim namirnicama i odevanjem.
Kriza koja se pamti i koje se Kubanci nerado secaju je posle prekida ruske pomoci za vreme Jelcina. Gladovalo se ali se prezivelo.
Danas se smatra da je standard zivota ipak mnogo bolji od nekih Latinsko Americkih drzava. Amerima nikako ne ide u glavu kako taj narod zivi i kako ih sankcije ne nagone na otpor protiv Kastra. Amerikanci godisnje ulazu 20 miliona dolara u kubansku opoziciju kojom zele da poput mnogih zemalja sruse postojeci rezim. U prosloj godini je zacrtano americkom spoljnom politikom da motivisu i prihvate 8000 imigranata koje ce pripremiti za ponovnu invaziju na Kubi. Medjutim od planiranih 8000 godisnje u prosloj godini emigriralo je svega 500 kubanaca.Zato se pribeglo silom i terorom,kidnapovanjem aviona, kako bi se ostvario taj priliv planirane kubanske imigracije. Ni to nije urodilo plodom. Kidnapovana su pocetkom 2004. samo dva kubanska putnicka aviona lokalnih letova.

Amerikancima je zabranjen ulaz u Kubu. Kao turusti jedino mogu doci preko trece zemlje sa dosta poteskoca. Amerikanci su i kao turisti nerado prihvatani od Kubanaca.

NOVA EKONOMSKA KASTROVA POLITIKA
Od ove godine 2005, Kastro je napravio ekonomski zaokret. Okrenuo se svetu, prvenstveno Evropi. Ekspelovao je i zabranio opticaj americkog dolara, koji je bio jedino platezno sredstvou turizmu. Uvodi konvertabilni kubanski pezos koji je u opticaju u turistickim centrima i hotelima.Internog je lokalnog znacaja. Vazi samo u turistickim objektima. Nije glavna Kubanska moneta. Kursna vrednost konvertabilnog pezosa temelji se na bazi americkog dolara. Kanadski dolar, engleska funta i Euro su jedine monete koje se prihvataju i menjaju kao sredstvo placanja turistickih usluga za vreme posete Kubi. Kurs konvertabilnod pezosa u odnosu na stranu monetu je favorizovan. Jedan konvertabilni pezos vredi recimo kanadski 1.30
Na ekspelovanje i zabrane americkog dolara Kastro se odlucio iz dva razloga. Prvi je velika suma americkog dolara u narodu van kontrole gavramenta, koji je morao biti uteran u drzavnu kasu.Opticaj dolara je zabranjen i morao se do odredjenog roka zameniti za zvanicnu valutu ,27 pezosa za 1 dolar.U koliko americki dolar nije zamenjen do predvidjenog roka , njegova vrednost prilikom zamene kod banke umanjuje se za 10%. Na taj nacin dolar iz opticaja je povucen i stavljen pod kontrolom drzave. I drugi razlog je okretanje prema Evropi. Veliki broj turista iz Evrope tokom zimskih meseci boravi na Kubi zbog izuzetno povoljne tropske klime u tom periodu. Time se ostvaruje veliki priliv Evropske monete- Evra, kojim se podmiruju obaveze prema inostranstvu.
U odnosu na proslu godinu oseca se veliki napredak u turistickoj industriji koja postaje najrazvijenija privredna grana Kube. Na destinacijama su iskljucivo avioni Kube- novi aero bas avioni francuske proizvodnje. Do ove godine prevoz putnika turista iz Kanade za Kubu , vrsio je TRANSAM. Od ove godine saobracaju novi AER bas avioni 320, veoma udobni i savremeno opremljeni. Prevoz turista od destinacije aerodroma do odredista hotela, vrsi se uglavnome modernim novim svedskim volvo autobusima. Turisticki kapaciteti su povecani sa kvalitetnijim smestajem i uslugama. U svim hotelima i drugim turistickim objektima, preko turistickih organizacija obavezna je kupovina paket usluga. Smestaj hrana pice uracunato je u cenu kostanja dnevnog pansiona. Hrana je obilna i raznovrsna uz neogranicenu upotrebu raznovrsnih pica i koktela kubanskih specijaliteta. Osoblje na usluzi je veoma gostoprimljivo i ljubazno. Konobarke i konobari su uniformisani upadljivim i izazovnim.uniformama. U svakom hotelu postoji zabavni program svake veceri do 11. sati. Posle 11 sati nastavlja se nocni zivot po barovima i diskotekama u okviru letovalista ili gradu .Svaki boravak turista ostaje nezaboravan . Na rastanku najcesce se cuje obecanje -vidimo se i sledece godine. Sigurnost za vreme boravka turista na Kubi je na zavidnom nivou. Osecate se kao kod kuce. Kako danju tako i nocu krecete se sasvim sigurno i bezbedno. Najhladniji dani na Kubi su u Januaru od 20-25 celzijusa. Nabolji meseci su od januara do kraja aprila. Posle aprila u letnjim mesecima nastaju monsunske kise i velike vrucine. Kanadski turisti su najmasovniji na Kubi. Ceste su pojave i sklapanje brakova sa Kubankama i Kubancima. Najcesce makar privremeno Kanadjani ostaju na Kubi. Prilagodjavanje Kubanki i Kubanaca Kanadskim klimatskim uslovima i ritmom zivota u Kanadi je za njih neprilagodljiv.
Oni koji imaju srecu da rade u turizmu u odnosu na druge zive komotno. Imaju mogucnost da dobijaju tip kod usluga, sto zarade mnogo vise od plate. Medjutim i tome raslojavanju se stalo na put. Svaki radnik koji ima kontakte i mogucnost dobijanja tipa mesecno mora davati 30 dolara u centralnu kasu za ostalo osoblje koje nema kontakata sa turistima prilikom direktnih usluga. Inace prosecna plata radnika u ugostiteljstvu u pezosima ne prelazi sumu vecu od 150 pezosa. Plate preracunate u americke dolare krecu se od 6-20 dolara mesecno. Radnici sa visokom skolskom spremom , lekari, profesori retko da prelaze sumu od 20 dolara. Pa ipak zive, veseli su i zadovoljni onim sto imaju. Turisti su uvidjajni, darezljivi nasta su Kubanci veoma zahvalni. Nisu preoptereceni radnim obavezama i njihova deviza je sto mozes da uradis danas ostavi za sutra.Uz muziku ritam i pesmu zaboravljaju na sve zivotne probleme i nedostatke.Ne interesuju ih automobili, ko se njima vozi i koliko para ima. Ne karakterise ih zavidnost , zudnja za nedostiznom srecom i kapitalistickim nacinom zivota. Vise vole svoje podneblje, ritam i nacin zivota ,toplo more i zarko sunce od svakog drugog bogatstva.Ubedjen sam da kada bi se svakom od nesto vise od 11 miliona Kubanaca ponudio boravak u inostranstvu da bi veoma mali broj prihvatio ponudu. Oni koji su okusili zivot na zapadu izrazili su duboko kajanje i nostalgicnost za onim sto su ostavili.Dobar je deo onih koji su se pomirili i sa represalijama i onim sta ih sve ocekuje na povratku, zbog toga sto su ilegalno napustili zemlju, pa ipak se vracaju.I to je prihvatljivije od vecne nostalgije i uzdisaja za suncanom domovinom i svojih najblizih.Pita me lajf gard na plazi, koliko sam udaljen od grada Kvibeka i da li mogu da posetim njegovog prijatelja Marija, koga licno poznajem. Kaze on je prosle godine otisao u Kanadu, ozenio kKanadjanku i sada mu pise, zali se kako je ladno. Kaze obukao sam tri para pantalona i tri vindjakni i opet hladno. Jedva cekam da prodje godina da se vratim natrag i poljubim najlepsu zemlju na svetu moju Kubu.Tako se jada drug drugu. Pitam ja, amigo hoces li se i ti zeniti Kanadjankom? Mogu pod jednim uslovom da ona ostane ovde. Meni ne trebaju tri pari pantalone. Dovoljan mi je ovaj sorc na meni.

To su moja zapazanja i utisci sa Kube prilikom ovogodisnjeg mog tronedeljnog boravka na ovoj zemljii u hotelu Ranco Luno.Izuzetno ove godine zbog velikog interesovanja kanadskih turista nisam mogao da sebi i supruzi rezervisem boravak od mesec dana. Mnogi Kanadjani svoj odmor planiraju i duze , do tri meseca i time izbegnu opasnu ostru Kanadsku zimu minus i do 45 celzijucovih ctepena i ciscenje snega malte ne svakog jutra.
Vidanovic

No comments: