24 January 2005

opet Milica

Lepa prica I ljubavna. Totalno nevazno ko je kakve vere I odakle je. Vazno da je devojcica srecna a momak ponosan sto je cura lepa I iz dobre kuce. Iz price nije sigurno da je covek Maor. A I svejedno je. Kao sto je svejedno I koje je vere. Prica je trebalo da putuje na neku stranicu kakvih zenskih novena kao ljubavna a ne da zaluta u ovu srpsku grupu. Kakve veze ima sto je covek presao u pravoslavce kad ce deca ocigledno da se radjaju u wellingtonu I verovatno da pricaju engleski, kao prvi jezik a unuci vec nece ni znati gde jet a srbija odakle je baka davnih dana doputovala. Takvih je prica mnogo I one uglavnom govore koliko smo dece pogubili na putevima. A na svadbama se uvek drze tako malo patosirani govori puni raznih preterivanja, pa normalno je da maldozenjin otac padne u nesvest zadivljen poprilicno ostarelim I zapsutenim beogradom a da maldozenja poprimi na par dana nasu veru a buducu decu stavi na waiting listu kakve dobre anglikanske (ne katolicke vec anglikanske) skole. U kojoj ce buduca deca da se mole anglikanskom a ne pravoslavnom bogu. Jer u wellingtonu ima srpska crkva ali niko u toj crkvi vec poodavno ne drzi sluzbu. A Auckland je izgubio svog popa pre mesec dana jer je otac morao da sisa travu kako bi izdrzavao porodicu pored svih nabedjeno velikih srba sto bi ceo Auckland da prevedu u pravoslavlje.
Citateljica sa Novog Zelanda, srpskog porekla

No comments: