27 December 2004

bosnjacki jezik u srpskim skolama

To znaci automatski priznanje bosnjackog jezika u najmanju ruku kao strani jezik. U cemu je razlika po pametnjakovicima iz prosvete ? Nije li to isti jezik razuman za sve narode bivse Jugoslavije, prvenstveno Bosnjake Hrvate Crnogorce i Srbe.Dali je opravdano i neophodno uvodjenje bosnjackog jezika? Razlika je u dijalektu i nista vise. Mleko i mlijeko je jedna ista rec razumna za sve. Hrvati su negirali sve sto je srpsko i stvaraju svoj jezik, koji po njima nema nista zajednickog sa srpskim.Stvaraju svoje kovanice koje zasmejavaju i same Hrvate . Oluk-okolokucni pisoar,Kais okolotrbusni pantalodrzac, helikopter-zrakomlat, ucitelj-namicatelj, uciteljica-namicateljka i mnoge druge kao originalne gluposti teraju suze na oci citaocu.Slede ih Bosnjaci i Crnogorci.Po odluci da se bosnjacki uvede u skolama indicira na to da ce primer slediti hrvatski i crnogorski. Nece li se sa dopustenjem mudrih potisnuti srpski jezik iz nastavnog programa same Srbije? Sklonismo da cenimo sve osim svoje. U nasem jeziku je bezboj primera danas stranih reci, nazivi i natpisi firmi. Cemu sve to, sta se zapravo time zeli postici? Da li je dokaz da smo se priblizili svetu, da smo postali kulturni da ga imitiramo bezeci od cistote maternjeg jezika. Mozda je za neke to prost, ponizavajuci jezik, koga treba zameniti svetskim, bogatijim i razumnijim jezikom? Cudan smo mi svet .Tudje cenimo, svoje gazimo i bacamo. Zaboravlja se na cinjenicu da se gubitkom jezika gubi nacionalnost, i postojanje. Ocigledno nekima nije stalo do jezika, srpstva, kulturne bastine, istorije.Kao da se stidimo samih sebe i svog porekla. Jedan nedavni primer u nasoj komuni uznemirio je mnoge pravoslavce i cestite Srbe. Na ime dosadasnji"pravoslavac" stupanja radi u bracnu zajednicu sa jevrejkom ,pogazio je sebe i svoju veru. Bez imalo stida sa ponosom istice da je presao u judizam, jevrejsku veru. Za ljubav zene kako kaze spreman je na sve pa i na promenu vere. Kao da nikada nije bio hriscanin , pravoslavac sada postaje najveci pristalica koserske kuhinje.Olako je zaboravio srpski pasulj, srpsku sarmu, srpski rostilj, cevapcice i pljeskavice, filovanu papriku na sremski ili pirotski nacin,kiseli kupus, specijalitete koje rado svaki stranac zeli da proba a kad vec proba ostaje njegovo omiljeno jelo.Nije ni cudo sto svakim danom sve vise imamo pojave izroda medju Srbima. Lako podmitljivih, prodanih dusa, otpadnika drustva, stranih placenika.
Kao student 57. godine posetio sam prijatelje u ondasnjoj Cehoslovackoj, upoznao veliki broj prijatelja i sa studentima bio na letovanju. Hranu za vreme letovanja u kampu pripremali su svakog dana sami studenti. Meni kao strancu dosao je rad posledneg dana kampovanja. Pripremio sam jelo i salatu onako kako sam umeo tako da je ispalo najbolje jelo koje je u kampu pripremljeno. Svi su me pitali za recept i kako se jelo zove. Rekao sam da je to srpska musaka i srpska salata. Ove godine nakon 50 godina obisao sam neke od tih prijatelja u Ceskoj i nemalo bio iznenadjen daa sam bio pocascen jelom koje sam pre 50 godina pripremio i po istom receptu kao posebni specijalitet i danas rado vidjen na trpezama ceskih prijatelja. Porodica koju sam posetio s ponosom je pricala da vrlo cesto prave srpsku musaku i da se rado secaju mene i moje zgotovljene musake pre 50 godina,koju i danas rado jedu. Bio sam ponosan na sebe da sam uspeo za tako kratko vreme da usadim nesto srpsko u pameti i srcima dalekih prijatelja. Prepustam citaocima da iz ova dva primera izvuku pouke.Ima li mesta konvertetima medju Srbima?
Vidanovic

No comments: