30 May 2004

Rane moje

Gospodja Knezevic ,u potpunosti sam shvatio naslov vaseg komentara-rane moje, kao rane svih onih Srba koji se jos uvek drze do onog pravog srpstva, koji nisu prodali veru za veceru. Zalosno je konstantovati da pravi Srbi nisu na pravom mestu. Od 5.oktobra do danas , nazalost pravog Srbina u vladi DOS pa i manjinskoj vladi nismo prepoznali. Sve su to neki izvestaceni Srbi, koji zaboravljaju svoje poreklo, istoriju, srpsku tradiciju, moral i dostojanstvo. Jednom recju , ljudi koji gaze svoje poreklo. Odricu se sebe da bi postali falsifikati. Postali ameri,evropejci, gurajuci citavu naciju na pogresan put ,odricanje i negiranje svog postojanja.Odricu se svog jezika. Jezik im je postao skucen i jadan, nedovoljan da izraze i dokazu sebe. Prisvajaju tudje jezike, tudje reci i pismo da dokazu sebe doraslim svetskoj civilizaciji. Zaboravljaju da koreni te svetske civilizacije poticu sa srpskih prostora.I dok su nasi srpski srednjevekovni velikani oblacili svilu i kadifu, dotle su Evropljani odevani u smrdljivoj kozi sa rogovima na glavama, jeli prstima za razliku od srebrenog egscega na dvorovima srpskih vladara.Dusanov zakonik govorio o visoko civilizovanom uredjenom drustvu toga doba, koji je i danas predmet izucavanja mnogih svetskih naucnih institucija. Vuk karadzic srpski jezicki reformator , otac najsavremenijeg i najednostavnijeg jezika i pisma na planeti ,nedostiznog do danasnjeg dana, mogu zavideti svi narodi sveta pa i ti koji sebe smatraju "Arijevcima" jedino predodredjeni da zive i drugi rade za njih.
Dostignuca pojedinaca iz redova srpske nacije zaduzili su covecanstvo svojim doprinosima nauci i kulturi. Koriste ta ostvarenja jednog Tesle, Pupina, a da i sami ne znaju ili nece da znaju da su im to podarili ti balkanci u koje upiru prst kao u balkance, krivce za sva zla ovoga sveta.
U tome im pomazu i ti srpski izrodi, koji negiraju svoje balkansko poreklo. Hoce u Evropu i u tom cilju prodaju i sebe i naciju.
Gospodjo knezevic, u svojim konstatacijama da za sve to sto jesmo treba da zahvalimo Turcima, nebih se slozio. Naprotiv Turci trebaju da budu zahvalni kao i mnogi drugi za sve to sto su postigli Srbima. U turskim zilama struji srpska krv elitnih Janicara ,koji su bili srpskog porekla . Deca kupljena sa srpskih prostora , najozloglasenog tursok nameta na raju-danak u krvi- ,malisani ne znajuci svoje poreklo , vaspitavani u vojnickom duhu, proneli slavu turskom carstvu.
U slucaju Evrovizije u Istambulu i uspehu naseg Zeljka sa osvojenim drugim mestom, pesmom LANE MOJEi je samo jos jedan dokaz koliko je Evropa izgubila time sto je diskvalifikovala Jugoslaviju iz evropskog takmicenja.

Realno gledano kompozicija Lane moje je ocenjena od strane muzickih strucnjaka kao najbolja kompozicija Evrope na ovogodisnjoj Evroviziji u Istambulu. Ocena dijaspore je moglo bi se reci pristrasna, navijacka. I sama Ukrainka sa osvojenim prvim mestom je priznala da je Lane moje najbolja pesma Evrovizije.Lane moje je odnela i nagradu novinara kao najbolja pesma Evrovizije.

Nasa braca po krvi i ako nas smatraju neprijateljima u ovoj situaciji, kada je u pitanju zajednicko poreklo, slovenska krv, nisu mogli da svoje glasove daju nekom drugom do Zeljku.Zeljko je svoju velicinu i patriotizam pokazao i time sto je svoju kompoziciju Lane moje otpevao na srpskom jeziku. Mozda je i to razlog pored ostalih kvaliteta sto je izbila na drugo mesto. Da nije bilo navijacke pristrasnosti u glasanju ,pesma Lane moje bi bila i zvanicno prva pesma Evrovizije.
Vidanovic
----- Original Message -----
From: Ljubica Knezevic
To: SRPSKI NOMADI
Sent: Thursday, May 20, 2004 10:28 AM
Subject: [SRPSKI_NOMADI] Eh, Rane moje


Rane moje
19.05.2004.
Vesna Radusinovi?
Željko Joksimovi? umalo nije pobedio na Evroviziji. Da je bilo malo više naših krvnih neprijatelja, i to bi se desilo. Hrvati, Slovenci, Bosanci, ?ak i Albanci, doveli bi nas sigurno do pobede da nije bilo ipak malo više onih koji su potpuno ravnodušni i o nama bukvalno ne misle ništa, pa uopšte ne reaguju na ono što Željko peva. Takvi su najgori! Lakše se izmirimo i izljubimo s onima koji nam rade o glavi, nego s onima koji nas uopšte ne prime?uju.
Teško je pomiriti se s groznom istinom da nas baš niko ne mrzi i ne ugrožava, i da smo sve ovo sami sebi napravili. Svima je odavno žao Srba. Nismo zaslužili ono što nam se dogodilo. Dotle je došlo da i naši neprijatelji više ne kriju otvorene simpatije prema nama. Na kraju, ispada da još jedino Srbima nije žao Srba. Što da se samosažaljevamo?! Nije lako biti ni najgori ponavlja? istorije. Još se nekako koprcamo i opet bismo vodili izgubljene bitke, dok sami sebe ne dokraj?imo. Sve je relativno, jedino je naša igra sa sudbinom – beskrajna. Samo idioti i mediokriteti žive kao i sav ostali normalan svet.
Mi smo zaista spremni da platimo svaku cenu svoje izuzetnosti i neponovljivosti. Kod nas je nemogu?e i dalje mogu?e. Gde to još ima? Naravno – nigde!
To sa Željkom je samo prolazna epizoda. Dobro, i Ceca je tokom rata bila popularna u Zagrebu, Sarajevu, Mostaru, Prištini, baš kao i u Beogradu. Voleli smo neprestano i mi Olivera Dragojevi?a, iako je izjavio da ne bi u Srbiji pevao ni za milion dolara. Zbog toga nam je bio još miliji i draži. Nismo mi toliko glupi, pa da ne znamo da ro?enije bra?e nemamo od Hrvata i ovih naših muslimana. Zato smo se valjda toliko me?usobno i klali! Nema nigde te krvolo?ne strasti - dok ne udari brat na brata. Nije važno zbog ?ega. Zbog me?e ili što smo gotovo isti? Koliko jedni druge treba da uništimo i upropastimo da bismo dokazali da smo sasvim razli?iti i da nismo bra?a. Reke krvi su protekle, sve je srušeno, kamen na kamenu nije ostao – i nismo gotovo ništa dokazali. Ostali smo to što jesmo – i mi i oni!
Strancu je teško naše pesme razlikovati od turskih, iako smo 500 godina bili u turskom ropstvu. A u Tursku radije idemo na letovanje, nego u Crnu Goru ili u Dalmaciju. Nikada nam nije dosta. Ne možemo nikuda da pobegnemo od svojih korena. Oni nas svuda prate i razotkrivaju. Da nije u nama ostalo to nešto malo turskog – po ?emu bismo se mi uopšte razlikovali od Hrvata. Bilo bi to zapravo jedno te isto, i zato Turskoj – hvala. Ona nas je i napravila – Srbima!
To su jako opasna i komplikovana pitanja koja nas neprestano izjedaju i podrivaju. Da ?eš?e tako razmišljamo – ostali bismo i bez Srbije. Došlo bi do opšte propasti.
Sre?a naša što naši politi?ari ni o ?emu ozbiljnom ne razmišljaju. Osim, naravno, da do?u na vlast. Bez vlasti su prakti?no niko i ništa. Dok ne postanu vlast, nisu u stanju da bilo šta sami urade. Ni da nešto zarade, ni da ukradu, niti da se nekome osvete i nanesu mu zlo. I za to je potrebno prili?no hrabrosti i odvažnosti.
Zato svako, željan vlasti, obi?no razmišlja:
- E, što nisam neka vlast?! Pola bih streljao, a pola pohapsio!
Pa ko bi onda ostao? Naravno, vlast! Ona je uvek sama sebi dovoljna. Kad ponestanu neprijatelji, ni prijatelji nisu loši za odstrel. Kad obi?an narod vidi tu neodoljivu snagu i energiju, i on se malo okuraži i gleda koga ?e da oblati, ojadi i ucmeka.
Razume se, takvih nema nigde u Evropi. Zato su oko nas podigli novu gvozdenu zavesu i sanitarni kordon. Ali, ne da mi ne bismo otišli u Evropu, nego da Evropa ne bi iz tog svog ropstva kod nas pobegla u slobodu. Ima nas još dovoljno koji se se?amo vremena kad smo za sve ove Novoevropljane bili Diznilend i Amerika komunizma. Gledali smo ih na Jadranu kao na slepce i prosjake – paradajz turiste. I ako smo slu?ajno odlazili na Istok, mogli smo sve da ih kupimo za žvake i farmerke.
Šta smo onda mogli da postanemo – samo da smo hteli?! Ni na pamet nam nije padalo da se brukamo, da bismo bili samo sre?ni, bogati i normalni.
Nikada ne bismo dopustili da Amerika i Evropa vladaju nama, pošto ve? odavno ne vladamo ni samima sobom. To je taj naš šarm, nepredvidljivost. Koristoljubivost nas je nedostojna. To može svako, u trenutku slabosti.
Ponosni smo i na kolenima. Šta ?e tek biti ukoliko, ipak, rešimo da se malo pridignemo i uspravimo. Opasno ?emo štr?ati i mora?e da nas skrate, makar za glavu. Ako smo ve? imali državu kad je niko nije imao, bilo je i prirodno što smo bez nje ostali – kad je ve? svako ima. To zaista i nije nešto.
pošaljite komentar



A



No comments: