05 April 2004

sugava ovca

Bivsi oficir JNA Vladan Vlajkovic nedavno je objavio knnjigu VOJNA TAJNA. Knjiga sadrzi stenogramske zapisnike sa sastanaka vojnog vrha na celu sa Milosevicem. Po objavi knjiga je zaplenjena zbog odavanja vojnih tajni. Autor knjige Vlajkovic Vladimir je otpusten iz sluzbe zbog spijunske delatnosti u aferi Perisic.Trenutno je u pritvoru. U ime izdavaca Sonja Biserko,predsednik helsinskog odbora za ljudska prava Srbije je potpisala knjigu, zbog cega je pod istragom.
Umesto komentara ko je Sonja Biserko, prilazem clanak pod nazivom SUGAVA OVCA, koji je objavljen marta 2002.


----- Original Message -----
From: SAVA VIDANOVIC
To: m antic
Sent: Monday, March 25, 2002 4:22 AM
Subject: sugava ovca




Na sajtu FREE SERBIJA objavljen je intervju Sonje B-serko, kojim svaki cestiti Srbin s razlogom zamera forumu ,ne samo zbog negativnog stava prema Srbima, vec i zbog datog prostora, da javno iskaze ciljeve svoga nastupa. Da po koji put javno, jos jednom stavi do znanja da je svemoguca i da joj niko nista ne moze. Da sa mesta predsednika Helsinskog odbora za ljudska prava, preko te fondacije velikog Srbomrsca Sorosa, sprovodi politiku Vasingtona.Ukazivanje paznje od strane FREE SERBIJA,Sonji B-serko je nerazuman postupak redakcije Foruma kada se zna ko je ta osoba , koja je sebe legitimisala u dosadasnjim nastupima kao srpskog neprijatelja.

Ta sugava ovca, bez morala, bez ponosa ima hrabrosti da u zemlji Srbiji slobodno seta i zagadjuje sredinu. I onaj nas promucurni coban je znao da iz svog stada izoluje sugavu ovcu i time spreci dalje sirenje zaraze.

Jedna sugava ovca Sonja Bi-serko seta Srbijom i svetom bez da je neko zaustavi, da joj ukaze na njenu stetnost po okolinu. Da je neko privede na odgovornost, ukaze na njenu stetnost i neprijateljsku delatnost i zbog toga smesti na sigurno mesto, ili protera iz zemlje. Gde su i sta rade ti srpski cobani?
Sugava ovca je do juce bila uhlebljena u Ministarstvu inostranih poslova, sada odjednom menja poslodavca i radi kao strani placenik protiv svog naroda. Mozda gresim kad je poistovecujem sa srpskim narodom , s obzirom da nije Srpkinja. Mozda je to ,pored ostalih razloga ,da se posalje tamo gde i pripada u lijepu njenu Hrvatsku.

Prema dostupnim izvorima preostala njena rodbina se odrekla nje. Svi su je otpisali osim DOS-a kojima pomaze u sprovodjenju zapadne politike u Srbiji.
Apelujem na sve urednike dnevnih listova, internet mreze , forumima i ostalih javnih glasila, da sugavoj ovci, uskrate pristup javnim nastupima, srpskoj javnosti i nadleznima da se pozabave njenim slucajem. Ne samo njenim vec i svima ostalima koji su se u svojim nastupima svrstali u redove srpskih neprijatelja. Lista takvih anti Srba nije mala. Ipak pomenu cu neke od njih: Misljenovic, Lukic,Cerovic, Teofilovic,Miljenko Dereta,Natasa Kandic, Biljana Kovacevic, Neboisa Popov. Tu spadaju i garda otporasa ,zatim marionetska vlada Srbije koja se javnim ili tajnim aktivnostima svrstala u prve neprijateljske redove srpskog naroda.

Intervju sugave ovce ,Sonje Bi-serko necu posebno komentarisati.Dostavljam ga u prilogu da se jos jednom procita pa i onima koji nisu imali prilike da ga do sada procitaju i javno iznesu svoja zapazanja.

S. Vidanovic




Èetvrtak, 25. januar 2001.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Hag je nezaobilazna institucija

Sonja Biserko



Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko sigurno je jedna od najnapadanijih liènosti tokom vladavine prethodnog režima. Svoju beskompromisnost u obraèunu sa "državotvornom" politikom èiji je glasnogovornik bio bivši predsednik Srbije Slobodan Miloševiæ nije napustila ni nakon prošlogodišnjih "oktobarskih gibanja". Jedino što se promenilo je da je nova zvanièna vlast (još uvek) ne napada. Prošlonedeljnu posetu glavne tužiteljice Haškog tribunala Beogradu iskoristili smo kao povod za ovaj razgovor.

FS: Kako ocenjujete prošlonedeljnu posetu Karle del Ponte?

Èinjenica da je Karla del Ponte došla u Beograd i primljena od svih onih koje je tražila veæ je jedna pozitivna pojava u smislu da su samim tim priznali da postoji ona, odnosno Haški tribunal. Bez obzira što su izjave pojedinih politièara bile razlièite i što su postojale disonance u nekim aspektima, neki su bili malo fleksibilniji. Naroèito je predsednik Jugoslavije ostao tvrd i sad postaje oèigledno da razgovor izmeðu njih dvoje nije dao nikakve rezultate. To je prosto bio njegov monolog, držanje lekcije šta je to sud i šta je meðunarodno pravo. Meðutim, sve to zajedno gledano, i njeni susreti sa graðanima i nevladinim organizacijama, pojavljivanje u medijima, zapravo je ostavilo jedan pozitivan utisak u svakom smislu. To je ipak jedno otvaranje i mislim da je shvaæeno da je Haški tribunal nezaobilazna institucija, bez obzira što u ovom momentu to niko tako jasno ne kaže. Mada, neki ministri koji su više upuæeni u ekonomske stvari i koji sa svetom komuniciraju baš u vezi finansija, imaju mnogo jasniji uvid u to šta može da se desi ukoliko izostane konkretna saradnja sa Tribunalom.

Meni je pogotovu bilo znaèajno to da su zapravo graðani Srbije, oni koji su tražili da se vide sa njom, smatrali da ona može da im pomogne. Vrlo je važno da zapravo graðani ponovo u poslednje tri-èetiri godine deluju zrelije i da stvari nekako bolje shvataju nego njihova politièka elita, koja stalno špekuliše da li bi to javnost prihvatila ili ne. Èak i silne ankete koje su pravljene u Beogradu i unutrašnjosti govore u prilog o saradnji, odnosno o transferu optuženih u Hag. Naravno, verovatno su motivi razlièiti. To je sad neka druga analiza i drugi uvid, ali ipak sazreva saznanje da je to nezaobilazna institucija.

FS: Del Ponte je našla vremena u svom rasporedu da se susretne i sa aktivistima za ljudska prava iz Beograda, meðu kojima ste bili i Vi. O èemu ste razgovarale?


To je bio zajednièki sastanak sa Fondom za humanitarno pravo. Zapravo, mi smo je valjda prvi i sreli. Bilo je jedno 15-20 ljudi na sastanku i ideja je bila da se Karla del Ponte upozna sa atmosferom oko Haškog tribunala, da se ukaže koliko su neutemeljeni argumenti koje æe joj oni ponuditi da bi izbegli tu saradnju. Uglavnom smo je informisali o tome kako mediji prikazuju Tribunal i njegov rad, pošto smatramo da je uloga medija u promovisanju Tribunala jako važna. Mediji su i do sada uticali na modeliranje neke negativne svesti o Tribunalu i oni u ovom momentu još uvek ne vrše funkciju njegove promocije. Oni su vrlo selektivni u tome kako pišu o Haškom tribunalu i njegovom radu i èlanci su uglavnom izvan konteksta i ne opisuju kontekst zašto je Tribunal neophodan.

Pored toga, hteli smo da stavimo akcenat i na to da su sluèajevi koji se vode pred našim sudovima vrlo problematièni u smislu nekog fer voðenja. Pogotovu smo ukazali na sluèajeve suðenja otmièarima Todoroviæa, koji je na kraju priznao da je vršio zloèine, da je odgovoran. Ukazali smo na naèin kako je teklo to suðenje u sudnici, da su se sudije pozivale upravo na neke izjave Vojislava Koštunice. Što zapravo pokazuje da ovde, pred našim sudovima, ne postoji spremnost za fer suðenje optuženim za ratne zloèine kao što je Miloševiæ. Da bi to bilo moguæe prvo bi trebala da se prihvati èinjenica da jesmo odgovorni za nešto. Drugo, nemamo profesionalno i nezavisno sudstvo koje je posle svih tih višegodišnjih èistki prosto devastirano. Takoðe, i advokatura je prošla kroz odreðene krize, jer ono što je advokatura do sada mogla da uradi uglavnom je bilo dilovanje sa režimom, s obzirom da nije postojalo nekih drugih pravnih okvira gde su pravni argumenti bili relevantni. Isto tako, svedoci ne bi imali tu bezbednost ukoliko bi bilo potrebno da se pojave pred sudom. S obzirom na odnos snaga i postojanje svih tih paragrupa, to bi moglo biti veoma opasno po njihov život, a posebno je zapravo problematièno da se tu pojave graðani drugih susednih zemalja kao svedoci.

FS: Pomenuli ste da je predsednik Koštunica održao predavanje Karli del Ponte iz meðunarodnog prava. Da li to znate iz njene izjave u Hajatu, ili ste èuli još nešto?

Ne. S obzirom da je bio prinuðen da je sretne, kako iznutra, tako izvana, Koštunica je sam veæ pre njene posete, objasnio javnosti da æe do toga doæi zbog promenjenih okolnosti, da æe on da otvori pitanje izveštaja o Raèku, pitanje tajnih optužnica, pitanje uranijuma. To su, tako, tri teme zbog kojih je on navodno promenio mišljenje i dao potvrdu da æe je sresti.

FS: Predsednik Koštunica je stava da se procesiranje bivših zvaniènika Srbije može tumaèiti kao pripisivanje kolektivne krivice jednom narodu.

O kolektivnoj krivici ovde govore uglavnom oni koji su uèestvovali na projektu, zato što se iza nje zapravo kriju, jer kad su svi krivi, onda zapravo niko nije kriv. Haški tribunal je osnovan upravo da bi se sudilo pojedincima koji su odgovorni za ratne zloèine. Znaèi, ne sudi se partijama, institucijama, narodu ili državi, kao što se to ovde èesto spominje. Mislim da je to jedan pokušaj da se Haški tribunal zaobiðe i da se stvori atmosfera u javnom mnjenju da je to suðenje svim Srbima. Mislim da je to jedan propagandni trik.

FS: Da li iz Vašeg odgovora može da sledi da postoji strah kod pojedinih lidera DOS-a da bi njihova imena mogla osvanuti na poternicama Tribunala?


Možda kod nekih, kod veæine ne. Ali mnogi od njih su pružali podršku tom projektu. Oni su i moralno odgovorni. Ta odgovornost je mnogo šira i raznovrsnija. To ne znaèi da bi svi završili u Hagu, ali u svakom sluèaju bi se stavilo svetlo i na politiku koju je opozicija dugo vodila, a koja je zapravo bila na neki naèin podrška projektu. A onda kada je izostajala podrška, onda je Miloševiæ kritikovan zato što je poražen, tako da recimo Vojislav Koštunica kaže da ga treba suditi zbog kapitulacije u Dejtonu i Kumanovu. To isto kaže i Momèilo Perišiæ. Tako da ga oni èak optužuju za kapitulaciju, tamo gde je on bio prinuðen da potpiše i da završi taj rat. Postavlja se pitanje šta bi oni radili u toj situaciji.

FS: Karla del Ponte je par puta rekla da oèekuje vrlo brzo izruèenje Miloševiæa. Oèekivala je èak 6. oktobra da Miloševiæ bude izruèen. Koliko je ona realistièna osoba?

Ona je jedina osoba koja je sve vreme medenog meseca Jugoslavije sa meðunarodnom zajednicom izrièito tražila isporuku Miloševiæa u Hag i od toga ni u jednom momentu nije odustajala. Mislim da ona zapravo oèekuje vrlo konkretne korake od naše vlade i to vrlo brzo. Veæ iduæe nedelje, pa makar to bila recimo i Koštunièina ponuda da se napravi nekakav memorandum o sporazumevanju, kao što su napravili i Hrvati. Ona je ostavila vreme, vrlo kratko, da se jugoslovenske vlasti o tome dogovore i da izaðu sa nekim konkretnim akcijama, inaèe mislim da æe ona vrlo brzo preduzeti neke mere kao što je svojevremeno Luiz Arbur preduzimala protiv Hrvatske, pošto je ona predlagala sankcije Savetu bezbednosti UN. I Hrvatska jeste bila jedno vreme pod pritiskom, tako da je i sam Tuðman isporuèio sedam optuženih za ratne zloèine iz Bosne. Znaèi, èak je i on bio prinuðen na neku vrstu kooperacije. Naše vlasti još nisu isporuèile ni jednog potraživanog u Hagu. Mislim da tu nema mnogo nekakvog manevarskog prostora. Oni æe se tek suoèiti s tim i to vrlo brzo. Mislim da ovde ne postoji ta svest kod naših politièara, bar ne kod svih. Labus i neki ljudi koji imaju malo prisustva tim finansijskim institucijama su svesni toga.

FS: Da li delite mišljenje sa predsednikom Jugoslavije da bi izruèenje Miloševiæa destabilizovalo Jugoslaviju?

Ja mislim da je to jedna neutemeljena tvrdnja, zato što Jugoslavija može da bude destabilizirana dugoroèno gledano samim tim što Miloševiæ i dalje ostaje na politièkoj sceni, što nema nikakvih ogranièenja èak ni u politièkom delovanju. On se ponaša kao lider opozocione partije, deluje kao bilo koji drugi opozicioni politièar, uprkos tome što se njemu pripisuje odgovornost za sve ono što se desilo u godinama u kojima je bio predsednik. Znaèi, jedino svojim prisustvom na našoj politièkoj sceni, Miloševiæ može da je destabilizuje, s obzirom da ima veoma jak uticaj na neke paragrupe, na veæi deo vojske, jedan deo policije. To su dovoljno jaki argumenti da može da se kaže da on još uvek vrlo aktivno deluje u politièkom životu zemlje. Mislim da su Koštunièine tvrdnje prosto neutemeljene.

FS: Kakve se prepreke u našem zakonodavstvu za izruèenje optuženih za ratne zloèine u Hag?

Ja mislim da prepreke uopšte ne postoje, da je to jedna naknadno uspostavljena prepreka naših pravnika, s obzirom da se ne radi o isporuci, odnosno transferu u treæe zemlje, veæ o transferu optuženih za ratne zloèine jednoj instituciji koja je nastala kao organ Ujedinjenih Nacija. Mi smo sada postali punopravna èlanica UN i znaèi postoje neke obaveze koje smo preuzeli i za koje smo zapravo prinuðeni da ih ispunimo.

FS: Koja strana u Srbiji æe prevagnuti po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom - ta tvrda Koštunièina ili pragmatièna Ðinðiæeva?

Ja mislim da æe problema biti kratkoroèno, ali dugoroèno gledano pobediæe ova druga strana Mislim da republièka vlada ima više fleksibilnosti ili se barem tako doima u ovom kratkom periodu. Bez obzira na kontraverzne izjave koje oni daju, tu se ipak nasluæuje neki prostor za fleksibilnije ponašanje u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom.

FS: Predsednik Koštunica je èesto pominjao potrebu za pokretanjem postupka protiv NATO zbog bombardovanja Jugoslavije. Da li je to realno i da li je, osim politièkih osuda, neko u zemlji ili vani poradio na tome?


To je veæ bilo pred Hagom. Oni su odbili to kao sluèaj za Hag. Meðutim, uvek postoji otvorena moguænost za ovu stranu da, ukoliko saraðuje sa Hagom, pokrene i takvu inicijativu ukoliko ima dokaza za to, odnosno ako ih podnese. Koštunica je i indirektno priznao Haški tribunal, jer je tražio da se i NATO-u sudi pred Haškim tribunalom. Svedoci svih ovih sluèajeva nestalih Srba, pa sluèajeva ratnih zloèina nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni, svi se oni nalaze ovde. Oni su bili opstruirani i nisu tako lako dolazili u kontakt sa Haškim tribunalom. Izostala je aktivna saradnja srpske strane sa Tribunalom u mnogim sluèajevima.

FS: Da li je ubistvo radnika RTS-a planirani masovni zloèin?

Pa, dobro to je sad ono što je Karla del Ponte rekla da je Miloševiæ znao da æe biti bombardovana RTS. Za veæinu tih ciljeva se znalo - oni su saopštavani na konferencijama za štampu. To je u svakom sluèaju predmet koji æe se verovatno razmatrati, zavisi ko kakve dokaze iznese. Verovatno æe NATO... Ja ne znam ko je od operativaca obaveštavao koga, to je isto stvar koja æe verovatno izaæi na videlo. Ali to ne spreèava Srbiju da saraðuje i u drugim sluèajevima. NATO se desio 1999, a neki drugi zloèini su se desili devedesetprve, druge, treæe, èetvrte, pete. Mislim da ima nekog redosleda u tome.

FS: Rekli ste "neki drugi zloèini". Da li je to što se desilo devedesetdevete zloèin?

Ako naša strana misli da ima osnova za suðenje u Hagu i ako ima dokaza za to, njoj su otvorena vrata Haškog tribunala. Ali pre toga su èinjeni zloèini sa naše strane, za koje odbijamo saradnju i odbijamo da isporuèujemo ljude koji su oèigledno pod sumnjom da su vršili ratne zloèine. U tom smislu se ne poštuje neki redosled. Ne mogu oni sad tvrditi da je uèinjen zloèin 1999, a da se ništa nije desilo prethodnih godina. Mislim da u tom smislu èak i ta argumentacija nije do kraja validna, s obzirom da se stalno zanemaruje ono što smo mi uradili.

NATO kampanja je velika tema u našoj javnosti, kojoj se zapravo nikad nije prišlo na pravi naèin, jer za mene je pravo pitanje zašto je došlo do NATO intervencije. Zašto je meðunarodna zajednica bila prinuðena da interveniše da bi rešila kosovsko pitanje ili pokušala da ga reši? Zašto? Zato što poslednjih deset godina beogradski režim nije pokazao želju, niti poštovao dogovore koje je sam potpisivao. Vi znate da se Dejtonski sporazum sprovodio i sprovodi se pod velikim pritiskom, još uvek sa idejom da se Bosna podeli. U njegovom sprovoðenju nema dobre volje. Isto tako, Kumanovski sporazum se ne poštuje i prosto se ne prihvata nova realnost, zato što je sad dole direktni protektorat i što su tamo meðunarodne jedinice. Deset godina Vojska Jugoslavije je bila najmoæniji vojni faktor u regionu. Prosto je bila superiorna u svim situacijama gde su se dešavali sukobi. Pri tome, sve vreme su ratni ciljevi bile i civilne žrtve. Znaèi, isterivanje, muèenje i ubijanje kako bi se došlo do pomeranja stanovništva i pravljenja etnièki èistih teritorija. To je bio cilj rata.

FS: Zašto je, kako ste jednom rekli, predsednik Koštunica nacista?

Ja nisam to baš tako rekla, ali je to nekakav "Toronto star" tako preneo. On jeste nacionalista, i nažalost što vreme više prolazi èovek ga drugaèije doživljava. On je sada i predsednik. Kao predsednika jedne male opozicione stranke èovek ga je mogao prosto pratiti kao fenomen scene te ekstremne desnice, ali kao predsednik, prosto još više potencira taj njegov nacionalizam i taj njegov konzervativizam - u suštini nerazumevanje sveta. Ja njega tako doživljavam, kao nekog ko ne razume svet.

Boris Miliæeviæ
foto: Andrija Iliæ

Evo jedna pilula za smirenje...

...napadacima gospodje Sonje Biserko. Gosp. Srdja Popovic, za one koji ne znaju, advokat po zanimanju, dakle covjek koji je kompetentan da prica o zakonu kaze...

Sonja Biserko je jedan hipik

Sonja Biserko je zavedena hipickom kulturom, u kojoj je borba za ljudska prava jedan od mondenskih tokova isto kao i Greenpeace, Rap muzika i tetoviranje...

Problem verodostojnosti?

Mislim da Freeserbia cini sebi medvedju uslugu sa gostima poput intervjuisane osobe...

Hipokrizija

Kad budem video da se "drugarica" Biserko zalaže za povratak Srba u Krajinu, povratak Srba na Kosovo...

USA su èlan UN, zar ne?

Po gospoði Biserko istorija ratnih zloèina poèinje od '91! I ona se zalaže za "hronološki" pristup problemu...

101% ispravno

Gospoða Sonja Biserko dala je jedan kratak, no po mom mišljenju èak i previše blag, opis srpskih nacional-socijalista i njihovih satelita koji su, pod voðstvom srpskog Hitlera krenuli sa gazimestanskog populistièkog arlaukanja pravo u rat...

Moj stav

Moj stav u vezi Miloševiæa i ostalih iz njegove družine je jasan...

POGLED SA VIADRINE

Neæu da branim Sonju, ona ume da se odbrani i sama...

moje mišljenje

Sa državljanima kao biserko (malo b namerno), Jugoslaviji i Srbiji ne treba neprijatelja...

Nacionalisti k'o nacionalisti

Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom zaista može da se, ako dobrano zažmurimo na oba oka, posmatra kao iskljuèivo pravno pitanje...

vratila se...

Sad mi je jasno zašto je gospoða Del Ponte, po povratku iz Srbije izjavila da je èula samo laži...

Sonja Biserko

Osoba, kojoj se nažalost ne može prikaèiti ni osobenost "gospoða" daje sebi za pravo da komentariše gospodina Koštunicu i njegove stavove.

Sonja k'o Sonja

U objašnjenjima g-ðe Biserko nema principijelnih argumenata za njene stavove (iz èega ne proizilazi da su svi ti stavovi pogrešni)...



FreeSerbia Front
Vesti
Komentari
Intervjui
Feljton
FS Specijal
NVO
Stranke
Forum
Dokumenti
Linkovi
Posao na FS
Sport




No comments: