23 March 2004

STAGLEDAOCI U TV emisiji nisu videli

Direktor RTV Srbije Crkvenjakovic,svojim podajnickim postupcima dosadasnjoj marionetskoj Vladi Srbije, svakako ce se naci na listi odgovornih za svoje postupke.

Otpustanjem novinarke Svetlane Petrusic ,urednika dokumentarne emisije - Kosovo i Metohija od drzave do enklave -samo zato sto je govorila istinu,Crkvenjakovic ne zasluzuje da bude na celu drzavne televizije. Novoj Vladi predstoji veliki zadatak ciscenja bivsih podobnih za svopje postupke i sakrivanje istine, kao suportera marionetske Vlade u sprovodjenju zapadne politike u Srbiji.

Dokumentarna emisija Kosovo i Metohija od drzave do enklave , koja je imala za cilj da prikaze realnost na KiM, pretrpela je izmene po naredjenju Crkvenjakovica. Izvesni spotovi , po naredjenju Crkvenjakovica se nisu smeli prikazati javnosti.
Izmedju ostalog ,kako navodi autor emisije, Svetlana Petrusic ,snimci detalja o zatvaranju TV ekipe ,maltretiranju, oduzimanu putnih isprava , snimljenog materijala i izivljavanje policajaca Kosova, po nalogu Crkvenjakova ti detalji su brisani iz emisije.
Ekipa zajedno sa Svetlanom Petrusic nakon 5 sati provedenih u zatvoru pustena je na intervenciju KFOR-a. Mnoge istine o Srbima Kosmeta sakrivene su od ociju javnosti svemocnim Crkvenjakovicem.

Tu nije kraj. Novinarka Svetlana Petrusic pozvana je kao gost TV Ard da iznese svoje utiske o situaciji na Kosmetu. Govoreci istinu, nakon toga kaznjena je otkazom.Crkvenjakovic je potpisao otkaz sa obrazlozenjem, sa obrazlozenjem da vise nije potrebna.
Zar se mogu tolerisati takvi postupci direktora drzavne televizije i da li i dalje moze ostati na celu te kuce.? Predlazem javnosti da se pokrene lista osoba koje su u proteklom periodu, zloupotrebile svoj polozaj, dokazale svoju izdajnicku ulogu i anti srpsko delovanje, sa preporukom nadleznima u novoj Vladi, da se udalje sa dosadasnjih pozicija ,pokrene postupak krivicne odgovornosti i zasluzeno kazne.Nagrade oni koji su ipak svojim radom u takvim uslovima jednoumlja drzavne rezimske televizije, doprineli da zracak istine ipak dopre u javnost.Takvo priznanje svakako zasluzuje novinar Svetlana Petrusevic, kao borac za istinu.
Vidanovic


Original Message -----
From: Miroslav Antic-SNN
To: NSP ; 'SIEM' ; SIM ; Sorabia ; srbija_medjusljivama@yahoogroups.com ; Srpska Informativna SIM-YAHOO ; YUGO
Cc: 'Ljudska Prava' ; dezevski_sabor@yahoogroups.com ; ujedinjeno_srpstvo@yahoogroups.com
Sent: Monday, February 09, 2004 7:29 PM
Subject: [dezevski_sabor] Podanicko ponašanje dosovske vlasti u Beogradu


Šta gledaoci u TV seriji nisu videli
Povodom odluke Kfor-a da ukine pratnju i bratstvu monaha u manastirima Sveti Arhangeli na Kosovu i Metohiji
Sredinom septembra 2002. godine kao urednik u RTS-u boravila sam zajedno sa TV ekipom na Kosovu i Metohiji. Razlog mog boravka bio je rad na seriji, èiji sam bila autor, "Kosovo i Metohija - od države do enklave". Serija je bila emitovana aprila 2003. godine. Tada, prilikom našeg boravka na Kosovu i Metohiji, kamerom smo zabeležili tragièan položaj Srba, naših monaha, kao i tragièni položaj naših pravoslavnih svetinja.

Gledoci su imali priliku da u seriji vide divljanje nad Srbima, od strane pripadnika albanske nacionalne manjine, koje se dešavalo i u prisustvu vojnika Kfor-a. U Prizrenu moja ekipa i ja, iako smo imali pratnju nemaèkih vojnika, bili smo uhapšeni od strane kosovske policije. Dok nas je kosovska policija hapsila, nemaèki vojnik nas je sve vreme fotografisao. Hteli su da nas spreèe da obavljamo naš novinarski posao.

Tortura

Razlog našeg hapšenja bio je da, zastrašivanjem i psihiloškom torturom, koja bi se sigurno pretvorila u fizièku torturu da nas na kraju iz svega toga nije izbavio jedan oficir meðunarodne policije, kome nažalost ne znam ime, ne dozvole da do javnosti dopre istina o etnièkom èišæenju srpske teritorije i o svakodnevnom teroru nad Srbima.

Šiptarska, to jest, albanska nacionalna manjina, danas u uniformama kosovske policije, od ulaska Nato-a na Kosovo i Metohiju i ohrabrena njihovom pomoæi, strahovladom i nasilnièkim ponašanjem, imala je i ovoga puta za cilj da do naše i svetske javnosti ne dopre istina da s poèetka 21. veka usred Evrope postoje logori za Srbe.

Pre poèetka emitovanja serije bila sam ucenjena od strane glavnog urednika Redakcije dokumentarnog programa RTS-a. Rekao mi je da èelni ljudi naše kuæe traže da se taj deo, deo o hapšenju, izbaci iz serije ili serija neæe biti emitovana. Prvi put u svom životu, kao novinar, napravila sam kompromis.

Iako je javnost bila uskraæena za jedno saznanje o tome kako deluje sadašnja vlast, koja je u rukama albanske nacionalne manjine na okupiranoj srpskoj oblasti Kosovo i Metohija, serija u kojoj su prikazana sva stradanja našeg naroda bila je emitovana.

Ovo je tekst za koji mi je reèeno da mora da bude izbaèen iz serije, to jest da ne sme da ugleda svetlost dana:

"Stižemo pred Sabornu crkvu Svetog Ðorða u Prizrenu. Nadomak crkve je Bogoslovija. I tih pedeset metara, bez pratnje Kfor-a, ne savetuju nam da idemo. U Prizrenu je, pre ulaska Nato snaga, Kfor-a, živelo preko deset hiljada Srba. Danas ih je ostalo samo sedamdesetoro, i to veæinom starih i iznemoglih. Istina je da su poslednje tri godine zatvoreni u svojim kuæama. Preživljavaju od humanitarne pomoæi.

U Bogosloviji je i danas petnaestoro iznemoglih i bolesnih Srba. Ispred crkve sreli smo jednu stariju Srpkinju. Kaže da njena æerka još ne sme da izaðe iz kuæe. Kada je jednom za ove tri godine izašla, fizièki je bila napadnuta od strane pripadnika teroristièke "UÈK" ili takozvane Oslobodilaèke vojske Kosova. Crkvu i Bogosloviju èuvaju nemaèki vojnici Kfor-a. Sveštenik kaže da je prostor u kome se kreæe samo od žice do žice.Èesto, ni vernike u Bogosloviji ne može da poseti. Crkva je okružena bodljikavom žicom. Dok smo razgovarali sa sveštenikom, odjednom nam je prišla grupa Šiptara u uniformama kosovske policije. Pratila su ih Unmik policajci.

Jedan od Šiptara u policijskoj uniformi bio je veoma grub. Uzeo nam je lièna dokumenta. Nemaèki vojnik nas je neprestano fotografisao. Uzeli su nam kasete. Naravno, one do kojih su mogli da doðu. Bili smo privedeni u zgradu zatvora. Nekolicina njih u uniformama vikala je, obraæajuæi se meni, na srpskom: "Smesta je uhapsi". Jedan od njih me je vukao na drugu stranu. Ja sam ga odgurnula i zatražila pomoæ oficira meðunarodne policije.

Uplašeni Nemac

Nemaèki vojnik koji je bio naša pratnja bio je vidno uplašen i samo je posmatrao sa strane. Šiptari u uniformama kosovske policije napadno su demonstrirali svoju vlast. Bili smo zatvoreni u jednoj prostoriji èiji prozor gleda na zid na kome su bila vrata sa brojevima 1 i 2. To su bile æelije. Sve vreme u prostoriji, u kojoj smo bili zatvoreni, bio je šiptarski policajac. Samo povremeno, pojavljivao se oficir meðunarodne policije. Mogla sam sa njim da izmenim nekoliko reèi na engleskom.

Držali su nas u pritvoru duže od pet sati. Jedan od dvojice Šitpara, naših èuvara, plave kratko podšišane kose, atletski graðen, rekao nam je da su pripadnici "UÈK" danas u uniformama kosovske policije, a da je on bio komandant "UÈK" za Prizren. Nije krio koliko je ponosan na svoju ratnu biografiju. Kaže da je posle završene Specijalne škole saveznog SUP-a za antiteroristièka dejstva, u nekadašnjoj Jugoslaviji, bio u Nemaèkoj u specijalnim logorima za obuku, a zatim iz Nemaèke otišao u Hrvatsku. Od 1991. godine borio se, zajedno sa Hrvatima, protiv Srba. Bio je, kako je rekao, u hrvatskim specijalnim jedinicama zvanim "zenge".

Ko pita Kfor

Kada sam tražila da neko od vojnika Kfor-a doðe, odgovorio mi je da je Kfor imao vlast na Kosovu i Metohiji do 2001. godine, a da su oni Šiptari danas jedina vlast na Kosovu i Metohiji. Kfor je samo zadužen, kako je rekao, za granicu sa centralnim delom Srbije. Takoðe je rekao da on može da nas pusti i ranije, ali da u tom sluèaju æe narediti, kako se to, inaèe, radi, da nas neko saèeka iza prvog ugla i da æemo biti izrešetani.

Prièao je o svom sedmogodišnjem sinu na koga je, kaže, vrlo ponosan, jer dok on pije èaj, njegov sedmogodišnji sin puni šaržer njegovog pištolja. Kada sam prokomentarisala da je njegov sin dete i da je loše to što èini, rekao je: "Ako moj sin ne bude kao ja, ubiæu ga". I na kraju, kada sam zapoèela prièu o albanskom terorizmu na Kosovu i Metohiji 1998. godine, prokomentarisao je da bi on prezreo svakog Srbina koji bi bio na njihovoj strani, a onog ko bi prišao njihovoj "UÈK", lièno bi ubio. Rekao mi je: "Ako neko ne brani svoj narod, kako æe sutra da brani moj".

Posle više od pet sati ulazi oficir Umnik policije. Vraæa nam dokumenta i prati nas do crkve Svetog Ðorða. Šiptari u uniformama kosovske policije bili su vidno neprijatno iznenaðeni, kada su videli da smo slobodni. Samo dobrom voljom nekolicine vojnika Kfor-a iz Prizrena bili smo otpraæeni do manastira Sveti Arhangeli. Tu nas je èekao iguman German."

Ubrzo posle prikazivanja serije, bila sam pozvana kao gost na TV Art. Tom prilikom govorila sam o albanskom terorizmu, koji je legalizovan od strane politièkih lidera Nato-a, kao i o podanièkom ponašanju dosovske vlasti u Beogradu, koja ništa nije uèinila da zaštiti Srbe. Ubrzo posle toga stiglo mi je preporuèeno pismo s potpisom direktora televizije Crkvenjakova, u kome se kaže da od tog dana prestaje potreba za mnom, kao urednikom i autorom. Danas sam slobodni novinar. S poštovanjem,

Svetlana Petrušiæ, novinar
Beograd

No comments: