29 July 2003

SMRT DOKTORA KELIJA

SMRT DOKTORA KELIJA
Moskva, 23. jula 2003. godine
Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA “Novosti”

Prosle nedelje, u cetvrtak, krenuo je u ssetnju, i nije se vratio kuci. Nestao ccovek!

U petak su njegovo telo pronassli osam kilometara od kuce, u zivopisnom messtasscu grofofije Oksfodrssir. U subotu se vec na medjunarodnim deviznim trzzisstima funta-sterling “stroposstala”, jer su dileri pomislili da je poverenje u vladu Velike Britanije jos visse uzdrmano.

Istog dana lider konzervativne opozicije Dankan Smit je predlozzio Toniju Bleru da prekine svoje putovanje po zemljama Dalekog Istoka. A oni zzessci clanovi Konzervativne partije zahtevali su od premijera da sa svojim laburistickim timom podnese ostavku. Takav je sled dramaticnih dogadjaja, koji su usledili nakon smrti doktora Devida Kelija, naucnika-mikrobiologa, savetnika Ministarstva odbrane Velike Britanije za probleme biolosskog oruzja i eksperta za Irak. U occekivanju zakljuccaka patologa, policija je registrovala incident u svojim zapisnicima sa forulacijom “nerazjassnjena smrt”.

Medjutim, ustalasana Britanija vec danas je sklona krajnje nepovoljnom po vlasti objasnjenju: Keli je postao zzrtva manipulacija, usmerenih u pravcu da se zvanicni London “opere” od optuzzbi za namerno falsifikovanje obavesstajnih podataka o Iraku. Falsifikati su bili potrebni vladi da bi opravdala iraccki rat. Izvori tragedije vode ka onom famoznom danu krajem maja, kada je dopisnik Bi-bi-sija Endrju Giligan izassao u etar sa senzacionalnim razobliccavanjem. Pozvavssi se na anonimni izvor u Ministarstvu odbrane, novinar je optuzzio vladu da je svesno isfrizirala dosije o Iraku, da je od Sadama napravila strassilo, sto on uopste nije bio, ustvrdio je Galigan. Njegova reportazza, mozzda, i ne bi proizvela takav skandal i on bi se rasplinuo u mnosstvu sliccnih optuzzbi da u njoj nije prstom pokazano na onog, ko bi, po missljenju reportera, mogao biti krivac za takav falsifikat. Radilo se o Alisteru Kempbelu, savetniku premijera za komunikacije sa javnosscu, najblizzem njenom veziru i, kako smatraju Englezi, svojevrsnom “sivom kardinalu”. Galigan se “ostrvio” na previsoku figuru. Velika senka pala je i na samog Blera, o cijim vezama sa svijim savetnikom vec kolaju anegdote. Mesec i po je trajalo muccno prevlaccenje konopca izmedju Bi-bi-sija i Dauning-strita. Vlada je zahtevala da se otkrije Galiganov anonimni izvor. Informativna korporacija, koja obiccno ne krije svoje zvaniccne simpatije, ovog puta je zauzela pozu zastitnika profesionalne novinarske tajne.

A na kraju krajeva tajna je sama dosla na ispoved. Pre nedelju dana Devid Keli se javio svom naccelstvu u Ministarstvu odbrane sa priznanjem: da, ja sam se sastajao sa Galiganom u sobi tog i tog hotela. Susret niko nije odobrio, pa je od strane Kelija to predstavljalo grubo krssenje sluzbenih propisa, ali Ministarstvo danas tvrdi da, tobozze, jeretiku nije pretilo otpusstanje s posla. “Na tome bi se sve i zavrssilo” – izjavio je predstavnik odbrambenog resora, imajuci u vidu usmeno negiranje. A u sustini, od toga je sve i poccelo. U utorak, tojest, dva dana pre tragedije, Kelija su pozvali na saslussanje u Komitet za inostrane poslove Vesminstera. 59-godissnji ccovek sa licem askete i sedom bradicom bio je ocigledno utuccen, ako ne i u tesskoj depresiji. Lburisticcki inkvizitori, koji su se okupili u Komitetu, nasrtali su na njega agresivno, bez pardona. Saslussanje je prenoseno direktno na teleziziji za celu zemlju. Njegovi odgovori na pitanja jedva su se cculi. Tri puta su ga opominjali da govori glanije, pa su ccak iskljuccili i ventilator kako bi u sali stvorili potpunu tissinu. Nauccnik nije odgovorio na pitanje smatra li on da mu je Ministarstvo odbrane “smestilo”. Diplomac Oksforda, Devid Keli postao je poznat u Porton Daunu, tajnom britanskom centru za razradu hemijskog oruzja, gde se nalzio na celu odelenja mikrobiologije. Posle rata u Persijskom zalivu Keli je radio kao vojni inspektor u Iraku, a kasnije je postavljen na funkciju starijeg savetnika OUN za biolosko oruzje, na kojoj je ostao do 1999. godine. U Ministarstvu odbrane u njegove obaveze spadali su i brifinzi. Kakav je bio sadrzzaj njegovog poslednjeg, kobnog brifinga? U svojim iskazima pred parlamentarnim komitetom Keli je iskljuccio mogucnost da je njegov razgovor sa Galiganom u hotelu mogao biti ugradjen u osnovu novinarskog razobliccavanja. Odbio je da to prizna i Bi-bi-si. Pa ipak je Devid Keli, najverovatnije, i zaista bio izvor senzacionalnog oticanja informacije o falsifikovanju obavesstajnih podataka, ali u procespu izmedju sluzzbenih pravila i subordinacije naccelstvu nije mogao to i javno priznati. Konflikt izmedju profesionalizma nauccnika, uvek i svuda odanog ccinjenicama, i duzznosti vojnika koji se zakleo na lojalnost vladi, imao je samo jedno razressenje – u tragediji koja se desila na pokossenoj livadici u grofoviji Oksfordssir. U svakom sluccaju, smrt nauccnika nanosi tesski udarac po ionako kluizajucem nadole rejtingu poverenja Engleza u kabinet Tonija Blera.

No comments: