16 July 2003

Detalji hapsenja Sljivancanina
> Pripadnici SAJ-a duze od deset sati hapsili Veselina
> Sljivanèanina, "viteza Vukovara"
> Uhapsen na roðendan prijavio ga komsija
> Dosao iz Crne Gore da s porodicom proslavi 50 godina.
> Akciju izveli saborci (kæeri Olja i Sasa). Vazno da æe
> Svilanoviæ sad dobiti stranu pomoæ (supruga Persa)
> Tata je u stan stigao u ranim jutarnjim satima. Bila
> sam sama, mama i brat su bili u Crnoj Gori, a sestra
> Sasa je veæ otisla na fakultet. Mojoj radosti nije
> bilo kraja. Tata je zeleo da nas iznenadi i s nama
> proslavi pedeseti roðendan. Oko dva popodne dosla je
> moja sestra od tetke. Pola sata kasnije, prenulo nas
> je zvono. Od tog trenutka poèele su nase patnje -
> teskim glasom, sa suzama u oèima, prièa "Glasu
> javnosti" Sljivanèaninova starija kæerka Olja.
>
> - Posla sam da otvorim, ali sam prvo pogledala kroz
> spijunku. Ugledala sam dvojicu naoruzanih policajaca;
> trazili su da im otvorim. Naravno, nije mi palo na
> pamet tako nesto. Rekla sam, tata nije zloèinac,
> prestanite da ga gonite. Vratila sam se u sobu i rekla
> tati da je policija pred vratima. On je pokusao da me
> utesi i smiri. Trazio je da otkljuèam, nije mu padalo
> na pamet da upotrebi pistolj ili bombu. Sve i da sam
> htela da otvorim, nisam mogla jer je policija veæ
> poèela da razvaljuje vrata.
>
>
> Nije se prerusio
>
> - Tata nije bio prerusen, on to nikada nije radio. Ne
> pamtim kad sam ga videla, sve do juèe. Nismo bili u
> kontaktu, nismo se èuli telefonom, nismo se
> dopisivali. Zeljno smo oèekivali ovaj susret, ali eto,
> nasle su se izdajice i prokletnici - kroz zube je
> procedila Sasa.
>
>
>
>
> Odmah sam pozvala Vesnu Gojkoviæ, sekretara Odbora za
> njegovu odbranu, i veæ posle nekoliko minuta ispred
> zgrade se sakupilo mnogo njegovih prijatelja. Koliko
> god se tata trudio da zadrzi smirenost, primetno je
> bilo njegovo iznenaðenje kad je policija dosla. Mogao
> je ruku u vatru da stavi da neæe doæi da ga hapse. Iz
> èasa u èas policija je pristizala u sve veæem broju, a
> mi smo samo nekoliko trenutaka ranije tako naivno
> pomisliti da æe se povuæi. Nije bilo razloga ni da
> doðu, moj tata nije kriminalac ni zloèinac. - drhtavim
> glasom prièala je Olja.
>
> Pogledajte, vrata su razvaljivali nekoliko sati, èak
> su i tromblon upotrebili, pokazivao je jedan od
> Sljivanèaninovih prijatelja.
> Dok na ulaznim vratima stana broj 13, na èetvrtom
> spratu u Brehtovoj ulici broj 1 beogradskog naselja
> Cerak, posmatramo tragove obijanja, u razgovor se
> ukljuèuje i mlaða kæerka pukovnika Sljivanèanina Sasa.
>
>
> - Tatu je izdao neko iz zgrade, neko ko nema svoj
> zivot, ko samo gleda tuða posla. Samo da sam kod sebe
> imala neku eksplozivnu napravu! Upotrebila bih je.
> Zlotvori! Tadiæu i Svilanoviæu mogu da poruèim i da im
> obeæam da ni njihova deca vise neæe mirno spavati kao
> sto ni nas dve, ni mama, oka nismo sklopile -
> rezignirano prièa Sasa.
>
>
> Znamo ko je izdajnik
>
> - Ostaje da se i dalje borimo protiv olosa za naseg
> pukovnika Veselina Sljivanèanina i dokazemo da njegova
> krivica ne postoji. Mi znamo ko ga je izdao. Taj
> dousnik se u ovu zgradu doselio pre sest meseci. Ipak,
> bolje je sto je ziv ostao, nego da smo gomilu krvi
> ovde nasli. Bez obzira na sve, odluèio je da doðe i da
> sa suprugom i kæerkama proslavi svoj roðendan. Deca su
> mu napravila tortu. Boriæemo se za njega i dalje! -
> poruèila je Vesna Gojkoviæ iz Odbora za odbranu
> pukovnika Sljivanèanina.
>
>
>
>
> Dramu porodice Sljivanèanin opisala nam je i njegova
> supruga Persa, koja je iz Crne Gore doputovala oko
> sedam uveèe.
> - Oko zgrade su bila dva kordona policije i mnogo
> naroda, nasih prijatelja. U prvom trenutku nisam ni
> slutila o èemu se radi. Policija mi nije dala da uðem
> u zgradu i u stan. Svaðala sam se sa njima, nista nije
> pomoglo. Ta policija je najveæa bagra i olos, obraza
> nemaju, a guzice se ne stide. Vazno je da æe onaj
> Svilanoviæ sad dobiti stranu pomoæ. Moj muz je dosao
> da proslavi sa nama roðendan, nije se plasio nièega,
> bolje da nam nije dolazio. - grca Persa Sljivanèanin.
>
> Odmah iza ponoæi, ulazna vrata stana porodice
> Sljivanèanin popustila su pod naletom policije.
> - Prethodno su rasterali narod i nase prijatelje, a
> zatim su upali u stan. Bilo je najmanje deset
> policajaca u crnim uniformama i maskama na glavi, s
> puskama na kojima su bile i one sprave za noæno
> osmatranje. Naredili su meni i sestri od tetke da
> ostanemo u jednoj sobi, dok je tata ostao u dnevnoj
> sobi. Nekoliko policajaca se predstavilo, tata ih je
> znao, nekad su bili pod istom komandom, a sad su dosli
> da ga hapse. Gde æe im dusa! - s nevericom prièa Olja.
> - Rekli su tati da se obuèe, a zatim su posli. Nije
> dao da mu stave kapuljaèu na glavu - dodaje.
>
> - Stajala sam ispred zgrade i gledala kako odvode mog
> Veselina. Drzao se dostojanstveno, dozivala sam ga,
> ali me od buke nije èuo. Nisu mi dali da priðem i
> pozdravim se sa èovekom. Zlotvori, prokletnici! -
> ljutitim glasom prièa Persa, neprestano brisuæi suze.
>
>

No comments: